Ако послодавац жели да дође до доброг мајстора, мора да му понуди бољу зараду од оне коју он већ има да би га привукао на своју страну.
Због дефицита радне снаге послодавци у Србији приморани су да се боре за раднике на овдашњем тржишту рада тако што им подижу зараде. То не могу сви да ураде, али они који су финансијски стабилни и јаки, судећи по огласима за посао, као да им нуде плате шаком и капом. То је та борба на тржишту рада, јер послодавци данас на неки начин морају да привуку кандидате, односно људе који су и даље на тржишту рада.
Ионако имамо недовољно радника на тржишту рада, а велика већина њих је у радном односу. Тако да, ако послодавац жели да дође до доброг радника, он мора да му понуди бољу зараду од оне коју већ зарађује да би га привукао на своју страну. Од свих занимања, послодавци се највише боре за занатлије на овакав начин.
Ипак, само поједини послодавци то могу да издрже, док већина није у могућности за такве понуде. Ти који не могу да понуде толике плате и даље постављају огласе за запослење, али неретко остају без кандидата или с веома малим бројем пријава. Чак понекад не буде уопште одзива кандидата на постављени оглас за посао. Они траже само боље плаћене послове, тако да данас зарада диктира запошљавање.
С друге стране, у трговини и продаји најмања су повећања зарада и зато је у том сектору велика флуктуација радника који нон-стоп конкуришу за послове и мењају их за 5.000–10.000 динара већу зараду.
Да ли ће послодавци и убудуће бити принуђени да се више боре за кадрове подизањем зарада зависиће од кретања понуде и тражње за радном снагомћ. Та понуда и тражња зависи од много фактора, а неки од њих су одлив радне снаге и технолошке промене, превасходно вештачка интелигенција, која ће изазвати велике промене на тржишту. Да би понуда и тражња биле у складу, побројани фактори морали би добро да се сагледају. То значи да би држава требало да предузме одређене мере и обезбеди већу понуду где има дефицита, прилагоди систем школовања за недостајућа занимања, ако се то ускоро не догоди, постоји могућност за још већи недостатак радне снаге код нас, а самим тим и за још већи раст зарада код неких дефицитарних занимања.
Е.Х.
