Светски дан дечје књиге установљен је пре више од пола века на основу одлуке УНЕСКА-а како би се скренула пажња на потребе најмлађих читалаца и важност развијања љубави према писаној речи, према књигама, писцима за децу и библиотекама.
У свету се од 1967. године 2. април обележава као Међународни дан дечје књиге. Наиме, на данашњи дан је 1805.године рођен Ханс Кристијан Андерсен, дански писац и творац најлепших бајки уз које су стасавале и стасавају генерације деце широм света. Дечји свет обогатио је маштом али и уткао неке односе према свету кроз приче:”Мала сирена”, “Ружно паче”, “Принцеза на зрну грашка”, “Девојчица са шибицама”. Казао је:”Све што погледаш може се претворити у причу. Можеш да направиш причу од свега што додирнеш”. И још је казао: “Бајке леже у мени попут семенки; потребан је сами дашак ветра, зрака сунца или кап горцине па да се растворе у цвет”. Данас се слави дечја литература и сваки узбудљив и незабораван тренутак који проводимо с књигом.
Као друштво желимо да наша деца одрастају развијајући емпатију, саосећање, поштовање и љубав према другима, настојимо да их мотивишемо да цене ове и многе друге вредности. Зато од најранијих дана негујте љубав деце према књизи.
Књиге обликују начин на који перципирамо свет. У њима упознајемо ликове који су неустрашиви, љубазни, храбри, авантуристи, пуни љубави, духовити, креативни, невини. Они нам помажу да превазиђемо страхове. Они нас подсећају да је важно волети.
Књиге нас подстичу да мислимо. Рађају нове идеје. Проширују универзум. Књиге јачају самопоуздање и помажу нам да схватимо зашто смо то што јесмо, да откријемо одакле долазимо и схватимо куда желимо да идемо. Књиге нас забављају, насмеју и расплачу. Књиге граде везе. Књиге одговарају на питања. Књиге постављају питања. Књиге су сјајни сапутници. Никада нисмо усамљени када читамо књигу. Књиге припремају децу за свет одраслих.
Најчитанији писац за децу код нас је Јасминка Петровић. За “Полимље” је у интервјуу казала:”Образовање и култура значајно утичу не само на развој појединца, већ и на развој читавог друштва. Јер ако деца прескачу ограде и откривају нова пространства, подстакнута културним садржајем, будућност ће нам бити безбрижнија”.
А како се постаје писац за децу?
“Најбоље је кренути од писања прича. Ево једног рецепта! Добро умутити: идеју, машту, искреност, хумор и емпатију. Затим додати кришке храбрости и самопоуздања. Смесу сипати у плех и пећи на лаганој ватри док не порумени. Пре служења причу украсити кремом од илустрација. Уколико деца прогутају своје порције у једном залогају, значи да је прича успела и може се прећи на следећи рецепт”.
И.Хаџагић
