Zakon o rodnoj ravnopravnosti donet je pre tri godina, delovi se primenjuju od ove godine, a s prvim danom juna obaveza je da se primeni i onaj deo koji se odnosi na rodno osetljivi jezik. Predviđene su i kazne
Zakon o rodnoj ravnopravnosti ušao je u prve dane primene sa početkom 2024, tri godine od kada je usvojen u Narodnoj skupštini, a od 1. juna bi trebalo u celosti da stupi na snagu, što znači i onaj za mnoge najinteresantniji deo koji se odnosi na rodno osetljivi jezik.
Široj javnosti je rodno osetljiv jezik postao poznat kroz „prevođenje“ zvanja i zanimanja iz muškog gramatičkog roda u ženski. Tako smo po prvi put imali prilike da čujemo za atašeicu (ataše), vodičicu/vodičkinju (vodič), psihološkinju(psiholog), vatrogaskinju/vatrogasilju (vatrogasac),advokaticu(advokat), trgovkinja(trgovac), uz pojmove koji nam nisu odavno nimalo strani i koji se koriste u govoru, poput: profesorica/profesorka, doktorica/doktorka, ministarka, premijerka, voditeljka, učiteljica, poljoprivrednica.
U delu Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji će se primenjivati od 1. juna ove godine, treba da se koristi rodno osetljivi jezik u(član 37, stav 4, tačka 3) u:školskim udžbenicima, nastavnom materijalu, svedočanstvima, diplomama i licencama.
Takođe, mediji su kao sredstvo javnog informisanja dužni da počnu sa primenom i (član 44, stav 3). Kako se spominje, REM je već izdao uputstvo za medije kako da koristi rodno osetljiv jezik, a to uputstvo bazira se na Priručniku za upotrebu rodno osetljivog jezika koji je 2019. godine objavilo Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost.
Za nepoštovanje odredbi 37 i 44 Zakona biće kažnjeni organi javne vlasti sa 5.000 do 150.000 dinara, dok mediji neće novčano odgovarati.
I.H.
