Почетна ДРУШТВО Божић: НАЈВЕСЕЛИЈИ ХРИШЋАНСКИ ПРАЗНИК

Божић: НАЈВЕСЕЛИЈИ ХРИШЋАНСКИ ПРАЗНИК

54
0

Најрадоснији празник међу свим празницима је Божић, дан када се родио Исус Христ. Православни верници његово рођење славе 7. јануара.

Исус Христ је рођен у Витлејему, а његова мајка Марија родила га је у пећини, након што су она и њен муж Јосиф провели целу ноћ у потрази за склоништем у свратиштима која су биле препуна. Његово рођење игра велику улогу у литургијској години Хришћана.

Божићу претходи Бадњи дан. Тада се служи Литургија, а увече и Вечерња служба. Након богослужења, литија потом обилази кругове око цркве и следи освештање и ложење бадњака. Бадњак је симбол Божића. Дрво за бадњак је најчешће прав и млад храст, сече се ритуално рано ујутру на Бадњи дан. Ово свето дрво се свечано ложи у знак сећања на ватру коју су витлејемски пастири донели Јосифу како би наложио ватру у пећини у којој се родио Исус Христ да би угрејали новорођенче и његову мајку. У граду.

Шездесетих година у Пријепољу, у порти цркве Светог Василија Острошког окупљале су се градске породице како би купили бадњаке а потом их и наложили. У граду није постојао обичај одлажења и сечења бадњака у шуму, већ је Црквени одбор одређивао неколико људи са села који би доносили бадњаке у цркву Послуживана је врућа ракија, и певале су се песме попут „Витлејеме, славни граде од бога“ и друге. Празници данас подразумевају експлозију петарди, а тада је омладина морала да буде креативнија јер петарди није било. Они би у празне конзерве (најчешће оне од фарбе) убацивали „карабит“ тј. калцијум-карбит који би палили шибицом и тако правили општу „халабуку“.

Поред забаве, деца су имала задатак да носе бадњаке својим кућама а потом и кућама комшија и пријатеља,  који би такође у огњишту ложили бадњаке. Ложење бадњака је средишњи елемент симболике рађања новог сунца, а прегршт варница које настају током ложења означавају много рода и доприноса. Док је остатак породице у цркви, домаћице спремају посну трпезу. Обично се припремала папазјанија, пасуљ, кромпир и риба, пила се ракија а засладило би се сувим шљивама. За разлику од села, у граду се није простирала слама и није се вечерало на поду, пре свега зато што сламе није било. За Бадње вече се након вечере нигде није излазило. Кићење јелке, а и куће није било толико уобичајено, док нису стигли трендови са Запада. Тада није било потребно потрошити пуно новца за празнике, јер се неговао принцип да су сви на окупу у миру и слози.

На Божићно ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима а домаћин и сви укућани одлазе у цркву на јутрење и Божићну литургију. Људи се поздрављају речима: “Христос се роди!” и отпоздрављају: “Ваистину се роди!” Овако се  поздравља и говори све од Божића до Богојављења.

Деца би од родитеља добијала и скроман поклон који би обично био нови пар чарапа, ципела, кошуља или блуза. Обичај је налагао да се за овај празник обуче нешто ново. Међутим, пре облачења било је потребно да се та одећа нагази ногом а потом обуче прво десни рукав, или обује десна чарапа или ципела, а потом лева. Кажу да се поклон газио како тај који добија поклон не би поклекао материјалном и тако изгубио оно што је у животу стварно важно, другим речима било је потребно да „згазиш ти њега, да не би оно тебе“. Онај ко први уђе у нечију кућу на Божић назива се положајник који представља Мудраце који су пратили звезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Положајник је могао бити било ко, али је битно да буде млад, здрав и мушкарац јер се верује да ће тако и укућани бити здрави, јаки и дуговечни. Божићни ручак укључивао је печење од прасета или јагњета, али и неки специјалитети који су данас помало занемарени попут цицваре и папуле – запеченог млевеног пасуља, преливеног запршком и луком. Неизоставна је и чесница – обредна погача. Рецепти су увек варирали од домаћице до домаћице али је најбитније било убацити новчић у један део хлеба. Свако би изабрао једно парче и сматрало се да ће онај који извуче парче са новчићем, бити срећне руке у наредној години. 

Обичаји и трендови се мењају, заборављају и коригују у зависности од времена у ком живимо, али суштина овог најрадоснијег православног празника мора остати иста. Божић треба провести са породицом и пријатељима у миру и слози.

Софија Ћебеџић

Podelite tekst:

ОСТАВИ ОДГОВОР

Молимо унесите Ваш коментар
Молимо унесите Ваше име