„Elan“ je jedino preduzeće iz društvene svojine koje je uspešno nastavilo da radi, a obeležava 65 godina. “ Elan“ je uspešna, stabilna firma. Finanijski samostalna, proizvodno sposobna da ispuni svaki zahtev kupaca. Mi u svakom momentu imamo preko milion evra obrtnih sredstava. To je osnov za budućnost” , kaže Sekulić.
Goran Sekulić je na mesto generalnog direktora HI“Elan“ došao 2005.godine. Diplomirao je ekonomiju na Beogradskom univerzitetu i u „Elanu“ je od 1989.godine. Prvo je radio u „Planu i analizi“, da bi posle godinu dana postao šef Finansijsko računovodstvene službe do 2000.godine, a narednih pet je bio finansijski direktor preduzeća. Kada je došao na mesto generalnog direktora bilo je to vreme „kompleksno za preduzeće“. Ali bio je svestan, kako kaže, da pre svega „Elan“ mora nastaviti sa uspešnim poslovanjem jer je uvek važio za jednu od najuspešnijih firmi u Prijepolju, a prozvodi „Elana“ bili su poznati u celoj Jugoslaviji ali i u Evropi jer su „Elanova“ lepila odlazila u brojne zemlje za razne industrije. Naravno, valjalo je i proširiti asortiman.
-Uspeli smo u tome jer od 2013.godine imamo desetak novih proizvoda. Gotovo na celom području nekadašnje Jugoslavije sa našim lepilima za spajanje transportnih traka u rudnicima nismo do danas izgubili na tenderima. Izvozimo i za potrebe ove industrije u Bugarskoj što nam je važno jer je to tržište Evropske unije koje nam daje potvrdu kvaliteta, kaže Sekulić.
Ali nije samo to ono čime se napravio iskorak. Tu su i lepila za parket po “Bajerovoj” tehnologiji, visokog kvaliteta, nezapaljivo lepilo za industriju nameštaja. Konstantno se radilo uporedo na osvajanju i plasmanu novih proizvoda ali i uspostavljanju saradnje sa novim kupcima. Stiglo se i do Švedske. Pored svega toga, dešavale su se velike transformacije u vlasništvu. „Elan“ je bio pionir i kad je reć o toj vlasničkoj transformaciji koja je započela još 1991.godine kada je bilo društveno vlasništvo nad fabrikama. „Elan“ je jedino preduzeće iz društvene svojine koje je uspešno nastavilo da posluje i danas.
– To je tačno. Mi smo na vreme ušli u sve vlasničke transformacije, sve je završeno transparentno. Proces se nastavio 2000.godine kada smo po tadašnjim propisima podelili besplatne akcije i tada je kapital preduzeća transformisan u tom preostalom delu. Na žalost, nije bilo trgovine akcijama i to je šteta jer da se to desilo mi bi verovatno imali strateške partnere svetskog glasa. Strani investitori cene udaljenost, kvalitet puteva , energente. I mi smo žrtve na neki način što infrastruktura ovog područja nije pratila naše ekonomske pravce. A jedino smo preduzeće u ovoj opštini koje posluje 65 godina, dakle od osnivanja, bez prekida, bez otpuštanja radnika, bez prinudnih odmora, ističe Sekulić.
Šta je doprinelo takvom izvanrednom poslovanju „Elana“?
-Poverenje koje smo stekli kod dobavljača, kroz marljivo i naporno zalaganje zaposlenih i na kraju kroz poverenje naših cenjenih kupaca. Džaba vam sve ako vaš proizvod nema tržište, ako ne naplatite ono što ste prodali. Zahvaljujući takvoj strategiji „Elan“ je danas jako, finansijski stabilno preduzeće, proizvodno sposobno da ispuni sve zahteve kupaca i poslujemo održivo, naglašava generalni direktor „Elana“.
„Elan“ je bio pionir i u proizvodnji stiropora, ali je ta proizvodnja prestala, a tržište je u međuvremenu postalo gladno baš tog proizvoda jer je sastavni deo priče o energetskoj efikasnosti. Zašto je„Elan“ odustao?
-Proizvodili smo stiropor do kraja devedestih. Hteli smo da obnovimo proizvodnju uz podrušku Fonda za razvoj ali tadašnja Skupština preduzeća nije dala podršku da damo nešto od imovine pod hipoteku i tako program nije obnovljen, a od tada do sada otvoreno je barem pet fabrika koje proizvode stiropor. Ali mi pratimo tu situaciju kroz naše druge proizvode u građevinarstvu jer oni ne mogu bez našeg lepka za mrežice ili lepka za parket, kaže Sekulić.
Opstajanje na tržištu znači i imati dobru kadrovsku politiku. „Elan“ je bio preduzeće za koje je uvek važilo da zapošljavaju mlade i stručne kadove koji su nosili peduzeće. Sekulić kaže da je to politika preduzeća do danas. Ali…
-U Zlatiborskom okrugu imamo puno hemijske industrije a nema nigde srednja hemijska škola što je kuriozitet. To je signal da se razmisli o novim profilima u obrazovanju, ne samo u Prijepolju. Jedno odeljenje hemijsko-tehnološke škole bi se bez problema zaposlilo. Moramo se setiti da smo u Prijepolju u okviru nekadašnjeg Sredjnoškolskog centra imali upravo taj smer, pa i sada u „Elanu“ radi 7-8 hemijskih tehničara i ne znam koga bih pre afirmativno pomenuo:da li te profesore koji su odškolovali ovakav kadar ili te naše radnike koji su zaista izvanredni.
„Elan“ je uvek važio za pomalo „zatvorenu“ firmu. Ipak, treba znati da ovo nije radno intenzivna industrija. Slikovito to objašnjava generalni direktor.
-To vam je kao kad pravite kolač. Za jedno pre podne dva radnika će da umešaju lepak u količini od 4 tone u jednom mikseru. Jedan radnik prati prosec proizvodnje lepka u naredna 2-3 dana. Četvrtog dana četiri radnika će izručiti sve to u ambalažu.To je proces. Tu su naravno i laboranti ali ovde nema prostora za neko masovno zapošljavanje.
Ali plate su uvek bile „mašala“. I sada su daleko iznad prijepoljskog proseka. Organizacija je važna za uspeh ali ne može bez kvalitetnog kadra.
-Mi smo kao porodica i razlog uspeha je ta dobra atmosfera. Ja radim 35 godina u privredi i čini mi se da se mnogo toga stalno menjalo, od restrikcija, inflacije, sankcija, ratova, demokratskih promena, pa do korone i najnovijeg rata u Ukrajini, a mi smo uvek uspevali da nađemo rešenje, da poslujemo, da povećamo proizvodnju i ma koliko bilo teško, mislim da ako se borite, rešenje će se naći. Trebaće nam novih radnika, novih prizvoda, nobih tržišta i novih kupaca. Imamo najnoviji primer dobre saradnje sa kineskom kompanijom u Boru koja je veoma zadovoljna našim proizvodima i kvalitetom isporuke. Očekujemo slične kontakte i sa drugim inostranim firmama kojih je sve više kod nas. Ali moramo biti realni. Problem malih mesta je nedostatak kadra. Mladi ljudi odlaze i to treba da zabrine sva preduzeća ali i državu koja mora doneti neke mere. Ne mogu biti isti poreski nameti u Prijepoplju, Trgovištu i Beogradu. Prema stepenu razvoja tih sredina država mora odrediti i poreze i tako obezbediti opstanak i privrede i radnika u malim mestima. Šta će biti ako se svi odselimo?! Jedan ovakav „Elan“ je šansa za generacije koje dolaze. „Elan“ je uspešna, stabilna firma. Finanijski samostalna, proizvodno sposobna da ispuni svaki zahtev kupaca. Mi u svakom momentu imamo preko milion evra obrtnih sredstava. To je osnov za budućnost.
Tekst i fotografije:
Indira Hadžagić
