Почетна SPORT ЕVALD KRNIĆ, najbolji skakač u vodu: ŽELJA ZA LETOM DOLAZI IZ SRCA

ЕVALD KRNIĆ, najbolji skakač u vodu: ŽELJA ZA LETOM DOLAZI IZ SRCA

39
0

“Strah prevazidjem prije nego se popnem na skakaonicu jer skok pod strahom ne može biti siguran. Tako da nastupam pun samopouzdanja i nekontrolisane sreće. Dišem punim plućima  i uživam u nezaboravnom trenutku koji me ispunjava”.

On je najbolji skakač u vodu na prostorima nekadašnje Jugoslavije ili kako se to sada kaže-u Regionu. Pobednik je najprestižnijih i najzahtevnijih skakaonica: Stari most u Mostaru, vodopadi u Jajcu,  pa Sarajevo, Podgorica,  a upoznala ga je i prijepoljska publika na skokovima u Petrovcu, gde je pobedio dve godine zaredom. Jednostavno, nema konkurenta u skokovima na glavu, a „lasta“ je ono što te skokove čini najprestižnijim. Obratila sam se Evaldu Krniću sa željom da razgovaramo i on ne samo da je bio predusretnjiv i ljubazan, već je ispoštovao i  dogovorenu „satnicu“ do detalja. Zato i jeste šampion. Ne, ništa nije slučajno, nešto je i u ličnosti, vaspitanju, pristupu stvarima i okruženju.

           

Ko je Evald Krnić, rođen pre 30 godina u Podgorici i čime se bavi?

– Prepoznaju me sada pre svega po tradicionalnim skokovima, a  izmedju ostalog,   imam privatan biznis, radim i kao umjetnički rukovodilac u folkloru, studiram na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje i vjerovali ili ne, hobi mi je porodični zanat – farbanje automobila. Sve što sam nabrojao me čini jako srećnim i ispunjenim i  sve svoje vrijeme posvećujem ovim aktivnostima i porodici ,naravno, kaže na početku našeg razgovora.

A kako je počeo da skače, šta je presudilo da se upusti u taj uzbudljivi rizik, kakav nose skokovi u vodu sa velikih visina?

-Ja sam “riječko” dijete, pa je  logično da se ljubav prema skokovima sama po sebi rodila, jer na našem podneblju gajimo tradiciju odvažnih i hrabrih skakača od kojih sam imao priliku svakodnevno da kradem zanat. Jedan od najistaknutijih skakača je moj otac koji mi je sa puno entuzijazma prenosio znanje . Žao mi je što se niko od tih ljudi nije profesionalno bavio ovim nezvaničnim i viteškim sportom.  Zbog njih i u njihovu čast počeo sam se profesionalno baviti visinskim skokovima i sa velikim zadovoljstvom predstavljam tradiciju koju s ljubavlju gaji moje podneblje. To mi daje snagu i dodatni motiv da prevazidjem strah sa osmjehom i s ljubavlju i živim slobodno, punim plućima.

O najvećim izazovima, uspesima koji su mu najznačajniji:

-Najveci izazov je bio početak moje profesionalne karijere 2020. godine. S obzirom da su moj vrhunac bile do 11metara visoke skakaonice, te godine sam po prvi put „probio visinu“ na Vezirovom mostu (23metra) u Podgorici koji je bio moja karta za učešće u Mostaru. Želja za tom naglom promjenom je bila i van zdravog razuma ali srećom sve je proteklo u najboljem redu i od samog početka se nalazim na pobjedničkom podijumu. Za 3 godine sam osvojio sve sto je moglo da se osvoji. Na  27 takmičenja osvojio sam 24 titule, tako da sam dupli ali i trostruki šampion na većini skakaonica. Dodao bih da sam jedini Crnogorac u istoriji koji je dupli pobjednik u Mostaru i generalno kojem je sve ovo pošlo za rukom, priča  šampion u skokovima koji sve oduševljava, pa tako i mene, mene, koja skokove u Mostaru pratim godinama, pa ga mogu porediti sa  jedinstvenom mostarskom lastom kakav je godinama bio Lorens Listo.

Evald Krnić, neustrašivi i elegantni skakač u vodu sa velikih visina dvostruki je šampion i u Prijepolju, gde se od 1998.godine održavaju skokovi u Lim s prirodne stene na plaži Petrovac. Kakvi su uslovi?

 Uslovi su odlični,  prirodnom ljepotom okružena plaža je odlična lokacija za bijeg od gradske gužve, mesto gde možete da se  posvetite porodici i prijateljima koji dođu na kupalište. Dobro bi bilo da se još bolje promoviše lokacije. Naravno kroz skokove je to odrađeno ali dobro bi bilo da se postave table(smjernice) koje vode do plaže, da se postavi lokacija i na google mapi da mogu turisti preko digitalnih uredjaja da je pronadju, svrate…Mislim da je to dužnost Turističke organizacije i  opštine jer je bitno posvetiti  pažnju ovakvom mestu  i naći neke nove ideje  koje bi  bile značajne za promociju  turizma u ovom kraju.

Kad  skače “lastu” ljudima zastaje dah dok ga gledaju kako “leti” sa velikih visina prema vodi. Kako se vežba, da li ga je strah?

-Važno je prije svega voljeti ovaj sport. Tada želja za letom dolazi iz srca i to je snaga koja nema mjeru. Naravno da trebate biti fizicki spremni jer pri velikoj brzini u kontaktu sa vodom dolazi do jakog udara. Ali ključ svega jeste prevazići strah prije skoka da bi bili sigurni u sebe i samim tim izvedete dobar skok. Takodje je potrebno raditi na tehnici skoka, odrazu, potreban je miran let, čvrst ulazak u vodu… Sve je to trening psihe, duhovnog mira i fizičke spreme.

Strah mora da bude prisutan i u strahu su velike oči.  Meni je važno da prije svakog skoka  budem svjestan da nije bezazleno to što radimo. Strah prevazidjem prije nego se popnem na skakaonicu jer skok pod strahom ne može biti siguran. Tako da nastupam pun samopouzdanja i nekontrolisane sreće. Dišem punim plućima  i uživam u nezaboravnom trenutku koji me ispunjava, kaže Evald.

Nemam podatak pa nisam sigurna, ali mislim da nije zabeležno da je neko za tako kratko vreme ostvario toliko uspešnih skokova i osvojio toliko pobedničkih pehara. Planovi?

-Radim ono sto volim i na tome da budem “bolja verzija sebe”, tako da ima mnogo da se radi. A nadam se da ću uspijeti da realizujem i par projekata vezano za organizaciju skokova koji će zasigurno pružiti ekskluzivu vitezima koji nesebično čuvaju tradiciju od zaborava i samim tim ponudimo sportsko-turisticki atraktivni program na raznim lokacijama širom Crne Gore.

A da li profesionalni skakači mogu živeti od toga?

-Nažalost ne. Prije svega spomenuo sam da je ovo nezvanični sport i da pre svega nesebično čuvamo tradiciju od zaborava.  Srećom, većina takmičara je jako uspješna u prvatnom životu jer skokovi pomažu u tome da lakše pravite velike životne korake, a  hrabrost i odlučnost su ključ toga. Tako da ne zavisimo od skokova. Mislim da bi lijepo bilo da jednog dana ovaj sport postane zvaničan, eventualno da se pronadje način da ljudi mogu živjeti od toga jer oni predstavljaju ne samo tradiciju svog podneblja već su i promoteri kulture i svojih nacija.

Mi smo ambasadori, a skokovi stil života, kaže Evald Krnić.

Dobar vetar, rekli bi, hrabra ptico!

Indira Hadžagić

Podelite tekst:

ОСТАВИ ОДГОВОР

Молимо унесите Ваш коментар
Молимо унесите Ваше име