Почетна ПРОЈЕКТИ ДЕПОНИЈЕ ПОСЛЕ ДЕПОНИЈЕ ДЕПОНИЈЕ ПОСЛЕ ДЕПОНИЈЕ: ПРИЈЕПОЉЕ ЧЕКА „ЗЕЛЕНИ САВЕТ“

ДЕПОНИЈЕ ПОСЛЕ ДЕПОНИЈЕ: ПРИЈЕПОЉЕ ЧЕКА „ЗЕЛЕНИ САВЕТ“

28
0

Стална конференција градова и општина кроз пројекат „Одрживе и инклузивне услуге на локалном нивоу“, који финансира Влада Шведске, помаже локалне самоуправе (Ужице, Нова Варош) да унапређују своје планове за управљање отпадом, укључујући увођење или побољшање система примарне селекције отпада. А Пријепоље?

Пријепоље стрпљиво већ две деценије чека на санитарну депонију која ће омогућити да се на адекватан и савремен начин реши питање одагања отпада, што ће утицати и на заштиту животне средине, на квалитет ваздуха и пољопривреде али и здравља људи. Измениће се навике које ће бити усклађене са односом према отпаду и јавним површинама и добрима за добробит свих. Али, очекивања предуго трају, фазни радови на изградњи Трансфер станице која је први корак на том путу ка обећаној и планираној у државним пројектима Регионалној санитарној депонији за четири општине, одлажу и озбиљан и блоговремен приступ локалних заједница да иду у сусрет реализацији овог циља. Наиме, још увек се смеће не селектује, још увек су отворени, по здравље опасни контејнери по центрима градова, одмах испод прозора кућа и станова, још увек су дивље депоније присутне и број им се не смењује, упркос улагањима у њихово санирање, још увек се меша комунални отпад са свим осталим, кабастим, грађевинским али и животињским отпадом. Казне су ретке, просвећеност грађана је на најнижем нивоу кад је реч о јавној хигијени и односу према отпаду, а количина смећа, уз савремени начин живота, све је већа. Контејнери, ружни, метални, који за час остају без точкова и поклопаца, уместо да се уклањају, бивају све бројнији, тако да чине праве „возове“ и то у срцу града.

ВИДЕО МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ ОВДЕ https://www.youtube.com/watch?v=wMAxzDYs4qI

Пријепоље је још увек град са поприличним бројем становника. Локална заједница не чини довољно кад је реч о преузимању корака да се иде у сусрет Трансфер станици, јер селектовање почиње „на кућном прагу“. Искуства  из Златиборског округа, суседних градова или неких градова који су прилично давно решили све те проблеме, указују да се може и мора и то што пре решити проблем контејнера, односно централних места за заједички, селектовани отпад, али и решити питање посуда за смеће у сваком делу општине.

Их Четврти текст депоније 1

ПРИМЕР ДА СЕ МОЖЕ

Пре десетак година Пријепоље је било међу градовима који су били обухваћени разним еколошким пројектима,  па је тако добило и  прве контејнере у боји, који би служили за селектовање отпада. Постављени су на тек неколико локација и одмах је слика града као урбаног простора изгледала другачије. Али то је трајало кратко. Људи су схватили да од те „селекције“ нема ништа јер смеће иде и онако на сметлиште „ђутуре“. Нешто од тих контејнера у бојама још увек је остало.

Ужице и Чачак, градови на које се Пријепоље „ослања“ или са којима је повезан, имају одавно решено питање депоније, са својим Санитарним депонијама, али и лепо уређеним контејнерима или „спремницима“ за комунални отад. Искуство „спремника“ имају и многи други (и европски) градови.

Их Четврти текст депоније 3

Да се нештотреба, може и мора радити у правцу едукације и грађана и локалне самоуправе, било је јасно пре неколико година, па су представници општинског руководства Пријепоља и јавног комуналног предузећа, са новинарем локалног листа „Полимље“ посетили Словенију чија је влада пре пет година била чак и буџетом предвидела финансирање изградње трансфер станице за пријепољску општину пре него је држава Србија донела коначну одлуку о одређивању „мапе“ за све локалне самоуправе како би се решио проблем уклањања сметлишта и ка којим санитарним депонијама ће се њихов отпад одвозити.

КАКО ТО РАДЕ СЛОВЕНЦИ

Директор компаније „Хидроинжениринг“ инжењер  Борис Савник са сарадницима организовао је посету Словен Градецу и Храстнику где се налазе  трансфер станице, односно центри са одлагање и прераду отпада,уз стручно вођење инжењера Михе Кордиша који је и пројектовао овакве центре и који је до детаља упознао пријепољску делагацију  са сваким сегментом процеса прикупљања, селектовања, балирања и компостирања комуналног отпада на постројењу. Цео технолошки процес захтева, осим адекватне опреме и  возила и минималан број радника који би обављали овај посао којим се као коначан исход  сам отпад своди на свега 25 одсто од укупно прикупљеног. У Храстнику, где у трансфер центар долази смеће са простора  неколико општина, сваког сата се довози 5 тона смећа што значи да се прерађује око 80 тона дневно, док су пријепољске количине упола мање.

Их Че4тврти текст депоније 4

У Словен Градецу је реч о комплексу хала Регионалног центра за збрињавање отпада за 12 општина где живи 76.000 људи. Импресивно је било видети како је простор култивисан, како изгледа компјутеризован систем и како је санирана претходна депонија која се није много разликовала од сметлишта. Овде се прикупи око 19.000 тона отпада годишње, који се селектује, одваја се мокри од сухог и  сортира, балира, сепарира у фракције. На постројењу и у неколико посебних наменских хала, величине мале индустријске зоне, запослено је само 13 радника. Од рециклираног отпада праве се разни употребни предмети, а ми смо на поклон добили кућне еко папуче. Све личи на један изванредно сређени парк.

Искуства у неким другим срединама такође су све прихватљивија и могу послужити за идеје. Тим пре што многе земље Европске уније имају у својим буџетима посебно планирана средства за унапређење и заштиту животне средине као помоћ другим земљама. Да је то тако указује и пример Шведске.

Их Четврти текст депоније 5

ШВЕДСКА ВЛАДА ПОДРЖАВА ЛОКАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ КРОЗ ПАРТНЕРСТВО

Стална конференција градова и општина (СКГО) удружује снаге са Владом Шведске како би унапредила еколошку будућност у Србији. Кроз пројекат „Одрживе и инклузивне услуге на локалном нивоу“,који финансира Влада Шведске, локалне самоуправе у граду Ужицу и општинама Нова Варош и Кула унапређују своје планове за управљање отпадом, укључујући увођење или побољшање система примарне селекције отпада.

Грађани ових заједница су спремни да постану еколошки ангажованији. Испитивање задовољства корисника комуналних услуга, спроведено током маја и јуна 2023. године, открило је да су грађани вољни да врше селекцију отпада, али наилазе на изазове као што су одлагање кабастог отпада, време и место пражњења контејнера и недостатак канти за раздвајање отпада.

Јана Павловић, шефица Одељења за животну средину, комуналне услуге, енергетску ефикасност и ванредне ситуације у СКГО, истакла је да су закључци из анкета већ интегрисани у локалне планове управљања отпадом. Она је, такође, нагласила важност едукације грађана и њиховог активног учешћа у заштити животне средине.

„У циљу побољшања комуналних услуга, локални планови се прилагођавају према резултатима испитивања. Планира се повећање броја канти и контејнера за лакшу доступност грађанима. Такође, у плану је замена бучних металних контејнера са пластичним како би се смањила бука у средиштима урбаних средина“, изјавила је Јана Павловић. Ови планови припремају се за период од 10 година, али ће се, у складу са Законом о управљању отпадом, ревидирати сваких пет година. Осим тога, планира се рад на афирмацији локалних „зелених савета“, институционалног механизма за унапређење животне средине на нивоу локалне самоуправе. Кроз рад „Зеленог савета“, општине и градови успостављају сарадњу са цивилним друштвом и грађанима који су заинтересовани да допринесу побољшањустања у области животне средине. Проблеми са којима се локалне заједнице суочавају превазилазе административне капацитете и могућности локалне самоуправе, те је због тога неопходно да се и други заинтересовани актери укључе у процес креирања и примене политике животне средине.

Пријепоље „касни“ са укључивањем у овакве пројекте, касни са едукацијом грађана, касни са трасирањем пута ка селектовању отпада. Зато се отпад неадекватно одлаже и прави од града ругло, а „контејнер“ локације постају мете разних скупљача сировина или паса луталица. Свакодневни је хаос од смећа у центру града, јер људи сада колима довозе своје кућно комунално смеће и бацају у и око контејнера у центру града али и свако друго смеће, које се обично ноћу „истовара“ из разних возила.

„СПРЕМНИЦИ“

Рекосмо да многи градов и у Србији и у пријепољском „комшилуку“ (Ужице, Чачак) имају контејнере који више личе на неке „жардињере“ , а у неким градовима то су врло духовито решени „објекти“.

Један од све присутнијих модела решавања проблема контејнера који „руже“ град су спремници испод јавних површина.  У граду у региону (са скоро истим бројем  становника као  Пријепоље) ових дана становницима деле кључеве или картице за откључавање спремника на које су постављени „отпадомери“. Они су уграђени на спремнике од 1100 литара и полуподземне спремнике за мешани комунални отпад  за више стамбених зграда на подручју града.

Их Четврти текст депоније 6

„Отпадомер“ је уређај који евидентира одлагање отпада за сваког корисника засебно, што значи да су свака картица или кључ кодирани и придружени у систему сваком кориснику. Тако ће се контролисати и обрачунавати цене за количину преданог мешаног комуналног отпада за сваког појединог корисника.

Тако то раде у неким градовима који  покушавају да реше питање отпада у урбаним срединама.

ШТО ПРЕ

Неопходна је едукације грађана како би се допринело да свеки грађанин, од вртићког узраста, буде свестан својих права али и обавеза кад је реч о јавном простору и заједничким добрима, а на прво  месту је однос према јавној хигијени који је сада на најнижем нивоу. Указујући  на примере добре праксе, „Полимље“  и кроз овај пројекат  као што је чинило претходних деценија, указује како је неопходно паралелно са изградњом Трансфер станице „Бањица“ , становништво обучавати  да селектује отпад јер ће тиме бити олакшан транспорт  и депоновање до трасфер места, одакле ће се одвозити до санитарне депоније у Ужицу.  Мора  се сачинити акциони план на новоу локалне самоуправе кад је реч о заштити животне средине и комуналној хигјени, односно односу према отпаду, у складу са акционим планом који доноси и Влада Србије. Таквим свеобухватним  и активним приступом моћи ће Пријепоље  да учествује у кампањи државе да градови постану урбана места решена  сметлишта и ружних слика  отпада и разбацаног смећа.

Тек тада множи ће се говорити и о примени неких одлука, а односно примени адекватних новчаних казни које у овим околностима углавном немају ефекта, нити се могу адекватно примењивати.

А како то годинама већ раде они који су навикли да селектују отпад, да опомињу   комшије када то не раде? Па, може и драстичним новчаним казнама. За комуналне преступе, рецимо у Бечу, казна износи од 1000 до 2000 евра.

И.Х.

Е.Х.

Logo ministarstvo
Podelite tekst:

ОСТАВИ ОДГОВОР

Молимо унесите Ваш коментар
Молимо унесите Ваше име