Почетна ПРОЈЕКТИ ИНКЛУЗИЈА - ДРУШТВЕНА ВИЗИЈА „ИНКЛУЗИЈА – ДРУШТВЕНА ВИЗИЈА“: ОБРАЗОВАЊЕ ЈЕДНАКО ЗА СВЕ

„ИНКЛУЗИЈА – ДРУШТВЕНА ВИЗИЈА“: ОБРАЗОВАЊЕ ЈЕДНАКО ЗА СВЕ

32
0

ОШ „Милосав Стиковић“ на Коловрату је једна од бројнијих школа у Пријепољу, а једина је школа коју похађају деца ромске националности која су такође део образовне инклузије. Тим поводом разговарали смо са педагогом у школи Сабином Рондић.

Инклузивно образовни планови (ИОП) су видови подршке свим ученицима којима је треба додатна помоћ при учењу и овладавању градивом који се прелази у школи. ИОП 1 подразумева одређени степен прилогођавања метода начина рада и активности ученицима, а они који имају и додатних тешкоћа у учењу, прелазе да раде по ИОП-у 2.

Прелазак са ИОП 1 на ИОП 2 се не ради само на иницијативу предметних наставника и на њихову процену. Постоји детаљан процес у који су укључене интересовне комисије, предметни наставници, стручни сарадници, родитељи, директор школе као и лични пратиоци уколико их ученик има.

-Захваљујући овим плановима, ученик може да прелази измењено градива из једног предмета, из неколико, а може да се ради и из свих предмета. Сматрам да је то изузетно добра солуција за ученике, јер уколико он има проблем са неком врстом области неће га ставити у „кутију“ и тако смањити шансу за напредак, каже Сабина Рондић, педагог у школи „Милосав Стиковић“.

Сматра да мане, наравно, постоје. Није потпуно дефинисан степен који ће одредити да ли ће ученик похађати редовну или инклузивну наставу. Такође, проблем је што не постоји инклузивни систем у предшколском, макар да се одраде мере индивидуализације, и прилагођен план и програм како би се будући ђаци прваци припремили за полазак у школу и смањио период транзиције.

-Код нас има 13 ученика који ове године похађа наставу по ИОП-у. Конкретно, 11 њих ради по ИОП-у, 1 и 2 ученика по ИОП-у 2. У првом разреду имамо два ученика који су на праћењу, јер нису задовољиви стандарде који су предвиђени за њихов узраст. Праћење ће трајати до краја првог полугодишта, додаје Рондић.

Личне пратиоце имају ученици који похађају наставу по ИОП-у 2. Они додатно олакшавају посао наставницима јер пратиоци већ имају стратегије како да заинтересују ученика. Оно што се показало као добра стратегија јесте честа промена активности.

-Наши наставници су свесни колико је важно унапред припремити задатке и вежбе за децу. Јер само на тај начин ће час свима бити користан. Иако дете постане немирно, наставник одмах може да ускочи са новим задатком, нагласила је наша саговорница.

Она сматра да инклузија не значи само једнако учење за све, већ и интеграцију у друштво. Како каже, неки од њих могу постати функционалан део друштва. Овакво образовање, међу осталом децом је вредно и за развијање других врста интелигенције, као што су емотивна и социјална.

Закон о инклузивном образовању из 2009. године не обухвата само децу са сметњама у развоју већ и сва деца која потичу из угрожених и осетљивих група.  Пре доношења овог закона већина деце из осетљивих и угрожених група остајала је ван система У специјалним школама непропорционално су била заступљена деца ромске националности која потичу из неповољне социо-економске средине. Све је то погодовало изолацији и развоју предрасуда, од којих је најчешћа да родитељи деце ромске националности нису заинтересовани да им се деца образују.

ОШ „Милосав Стиковић“ је једина школа у нашој општини коју похађају деца ромске националности. У школи је тренутно њих 22, а само шесторо ради по измењеном плану и програму. Према речима наше саговорнице, сви запослени у школи, као и ђачки парламент труди се да пружи сваки вид подршке и помоћи.

-Гледамо да будемо сви укључени и оно што ми се свиђа у нашој школи је то да смо сви подједнако заинтересовани за те ученике, да им пружамо подршку од директора, наставника, портира и теткица, истиче Рондић.

Оно што представља једну од главних проблема са ромским ученицима јесте њихов начин живота. Они се често селе јер родитељи често путују због сезонских послова, стога деца имају проблема да несметано завршавају разред. Када се врате, иду на разредни испит и тако настављају даље са својом генерацијом. Углавном су редовни у нижим разредима, а са одрастањем, њихово интересовање за школу постаје нажалост супротно пропорцијално, част изузецима. Ученици ромске националности, пак ретко настављају даље школовање након завршене основне школе. Рондић сматра да је то до потребе за радом и зарадом.

-Често водимо разговоре са њиховим родитељима, али и они једноставно не виде потребу да им деца упишу средњу школу јер није законом обавезна, рекла је Рондић.

Што се тиче ученика који похађају наставу по ИОП-у, доста њих упише средњу школу али ретко је ко заврши. Према информацијама наше саговорнице, тренутно из њихове школе један ученик иде у средњу школу и сада је трећи разред, а сматра да још двоје, од којих је једно осми а друго шести разред наставити даље образовање.

Софија Ћебеџић

Podelite tekst:

ОСТАВИ ОДГОВОР

Молимо унесите Ваш коментар
Молимо унесите Ваше име