Затварање сметлишта у Стањевинама свакако је био један од најзначајнијих подухвата пријепољске општине, реализован уз помоћ државе. Али од тада, а прошле су три године, није се наставило са санацијом, а готово ништа се није променило у свести грађана, који свако место где се налазе контејнери претварају у „мини“ Стањевине, а обале око водотокова „откривају“ стварно стање ствари. Контејнери који се множе на појединим локацијама у граду и приградским насељима претварају јавне површине у нове депоније. У чишћење тих простора узлаже се сваке године по неколико милиона динара.
Пре две године, ЈКП“Лим“ пребројало је 155 дивљих депонија у пријепољској општини. Општина је, реално проценивши ситуацију, санирала 29, уложила за то преко 5 милиона динара, уз помоћ Министарства за екологију. Постављене су табле, стављени контејнери, упозорења да се на том месту не одлаже смеће…Међутим, слика се није много променила. Стари Пријепољци би рекли:“Оно пексино од себе, није ни научено“, кад се хоће рећи за некога да је „прљав“ и да за њега не важи никакав ред, посебно не онај везан за хигијенске навике. Биће да је то најбоља дефиниција онога што нам се догађа последњих неколико година, а што узима маха и прети да нас све затрпа. Смеће се заиста баца свуда, без пардона, без икаквог осећаја за другога, за околину, реке, потоке, сопствено окружење.
ОВДЕ МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ ВИДЕО https://www.youtube.com/watch?v=h31q9PnoQII
Бележимо то годинама, комунално предузеће чисти и оно што му је посао и оно што није. ЈКП“Лим“ је годинама, покушавајући да утиче и на свест и на савест, бесплатно чистило нека депонијска „жаришта“ у приградским насељима. Једно од већих било је крај самог магистралног пута. Није много помогло. Пријепољци би за то некада презриво рекли само једну реч:“Дивљина“, а још старији би то још убојитије:“Дивина“. Дивље депоније се и даље пребројавају. И опет се улаже у њихово санирање. Према рачуници, коју је локална самоуправа Пријепоља проследила Министарству за заштиту животне средине, дивље депоније се простиру на близу 2 хектра површине. Спомињу се и количине. На појединим локацијама то је 20 тона смећа, на некима по 10 или 5 тона. Реч је о просторима који се налазе на рубовима града или у приградским насељима. Неке мапиране „мини депоније“ су и нешто удаљеније, налазе се у селима, попут: Грачанице, Сељашнице, Јабуке, Ташева, Ђурашића. Али, само што су стављени контејнери како би се спречило бацање смећа свуда унаоколо на путу ка манастиру Милешева, никла је дивља депоније, односно смеће се сада баца низ падину, испод контејнера…По граду је стање алармантно. У „срцу“ града, на јавним површинама, попут тротоара, ређа се све већи број контејнера тако да они личе на композиције вагона. Што их сe више додаје, то је већи отпад. Сав тај отпад, на жалост, најмање је комунални и комунално предузеће није у обавези, према општинској одлуци, да уопште уклања такав отпад.
Шта то грађани плаћају као комуналну услугу, а шта бацају у контејнере и поред њих? Ко је надлежан да се о томе стара, ко да кажњава, како да кажњава иако постоје казнене одредбе које комунална инпескција спроводи у складу са Одлуком о комуналном уређењу и хигијени?
„Под комуналним отпадом се подразумева: кућни, комерцијални отпад и отпад с површина јавне намене. Кућним отпадом се сматра отпад настао у домаћинствима који се по својој величини може одлагати у посуде за сакупљање отпада до 1,1 кубних метара запремине. Комерцијални отпад је онај који настаје у предузећима и становама које се баве образовањем, трговином, услугама, канцеларијским пословима, спортом или забавом. Са јавних површина уклањају се: лишће, папир, кесе, прашина. Под комуналним отпадом се не сматра: индустријски отпад, медицински, ветеринарски, батерије, уље, боје, лакови, отпадне гуме, електрични и електронски производи. Начин сакупљања и транспорта грађевинског отпада уређујује се посебном одлуком“. Дакле, „комуналци“ не би требало уопште да се бави таквим отпадом. А баве се свакодневно.Тако кажу одредбе споменуте одлуке. Кажу још и да је комунално предузеће „дужно да повећа број пражњења судова уколико се повећа количина отпада у одређеном периоду“ као и да „најмање двапут годишње организује акције сакупљања и одвожења кабастог отпада од корисника услуга о чему их благовремено обавештава“. И још се каже да су „власници и корисници стамбених зграда, кућа и пословних простора дужни да обезбеде довољан број судова за комунални отпад, као и одржавање и замену дотрајалих“. И још:“Корисници услуга не смеју померати, бацати или превртати судове за комунални отпад, не смеју палити комунални отпад у судовима, не смеју одлагати ужарени пепео, грађевински материјал, угинуле животиње, течни отпад, медицински, ветеринарски“.
Шта је забрањено и кажњиво? У одлуци се каже: бацање папира и другог отпада ван судова за отпад, бацање комуналног отпада ван контејнера, депоновање и бацање грађевинског материјала ван одређеног места, бацање угинуле стоке у корита река и потока….“. Шта се не примењује? Не примењује се Одлука у оном делу који каже да се спроводи два пута годишње посебна акација за одлагање кабастог отпада, како кажу у ЈКП“Лим“ пошто недељно, а негде и чешће, на више места, комунални радници чисте јер је стално присутан управо тај кабасти отпад који се баца поред контејнера. Нема чега нема. Врло, врло ретко стигне неки позив од грађана да би се договорили да поставимо већи контејнер. А могли би грађани месечно да се договоре по квартовима да ЈКП“Лим“ бесплатно обезбеди одређеног дана, преко викенда, тај већи контејнер и да се тада ангажују на изношењу сувишног кабастог отпада.
Кад је реч о грађевинском отпаду постоји посебна локација, то је уређено такође одлуком али пошто за одвожење таквог отпада треба имати „овлашћења“ једноставније је опет све бацати у контејнере или око њих, у сред града. Пуне „шута“ и осталог грађевинског отпада „смећара“ контејнере не може да подигне. У приградским насељима ситуација је још гора. Комунално предузеће има проблема са локацијом контејнера јер их најчешће померају, одвозе и довозе, а неки заврше у шуми или потоку, преврнути. Све је чешћа појава да оно што се очисти по баштама и њивама завршава у контејнерима или око њих. То су поседи од око 50-60 ари, после чишћења малињака, све се то баца у контејнере или поред, што не би смело. Зна се како се такав отпад третира, одлаже се се негде у крају парцеле, а кад иструне настаје добар хумус, што је услов за узгајање квалитетне и здраве хране. Но, то није пракса у приградским насељима. А знамо колико је сада малинара и да се барем 60 одсто грађана бави неким видом пољопривреде. Још горе је што се после чишћења таквих парцела, камење баца у контејнере! Контејнери могу да приме 100-200 килограма отпада, а често им је тежима и преко 600 килограма. Буде негде и тона! Ни једно наше возило не може да подигне тако тежак контејнер да би га однело и испразнило. Страда хидраулика. Корисници су дужни да купе контејнере кад више нису за употребу или су дотрајали и то је 10 домаћинстава на један контејнер али то се не чини јер је до сада било доста донација. „Кад неко реновира купатило“, кажу у ЈКП“Лим“ радници који се баве овим послом, „ми знамо јер је око контејнера комплетан отпад. Баца се и у реке све и свашта“. Не изостаје ни „животињски отпад“. Овако они који се са свим овим већ годинама сусрећу коментаришу: „Немам речи за такво понашање. Такво понашање нема уопште логику јер загађујемо сопствену непосредну околину где живимо, своје насеље, свој град. Можда све то најбоље говори реченица коју ми препричавамо као анегдоту, а на жалост није анегдота јер је свакодневица:“Код онако лијепе ријеке, ја морам да плаћам смеће“.
Санирање диљих депонија се наставља. Општинска власт се већ трећу годину хвали резултатима. Министарка која је на челу Министартва за заштиту животне средине у другом мандату, Ирена Вујовић, потписала је и ове године са представницима 30 локалних самоуправа у Србији, међу којима је и Пријепоље, уговоре о суфинансирању пројеката „превенције нелегалног одлагања отпада и спречавања нелегалног депоновања отпада у 2023. години“. Пријепољу је опредељено нових 2 милиона динара, уз сопствено учешће из буџета од око 740.000 динара. До краја септембра захваљујући овим средствима „санирано“ је или очишћено десетак локација на којима дивљају дивље депоније годинама. То су: корита Милешевке и Сељашнице, и прилаз Беговом мосту, Пљеваљска петља, Миоска, Залуг, који су делови приградских насеља, али и у селима:Ташево, Доњи Страњани, Расно, Дивци.
Сметлиште „Стањевине“ затворено је крајем 2020.гоидне. За три године, број дивљих депонија у Пријепољу није се смањио. Уложено је преко десет милиона динара удружених средстава са надлежним министарством, како би се ове локације санирале. Али у граду се те локације остају као „сталне“. Шта је решење? Уклањање металних контејнера који пружају могућност да се око њих и у њих лагерује свакојаки отпад, најмање комунални. Уместо њих, како то раде и мање средине у Србији, а да не говоримо развијеније у окружењу и шире, ваљало би постављати другачије контејнере. Оне специјализоване, наменске, пластичне. То је увод у селектовање отпада које ће бити неопходно уколико се жели уопште говорити о будућој трансфер станици „Бањица“ или Регионалној санитарној депонији за четири суседне општине(Прибој, Нова Варош, Сјеница и Пријепоље) што је део стратегије државе Србије. Уколико се то не догоди, а метални контејнери без поклопаца у сред града наставе да буду „привремено“ решење и „мини депоније“, онда је то далеко од онога што је прокламовала Влада Србије и далеко од пута којим држава жели ићи кад је реч о заштоти животне средине и унапређењу ове области. Проблем са дивљим депонијама није само у томе што руже град и природу, много опасније је, како се наводи и у извештају Агенције за заштиту животне средине, што доводе до загађивања земљишта и подземних вода а тиме и до угрожавања биљног и животињског света.
Широм Србије регистровано око три и по хиљаде дивљих депонија, а у Извештају Европске Комисије за 2020.годину о напретку Србије за поглавље 27, каже се да Србија мора да удвостручи напоре да се брже затворе депоније које нису у складу са правним прописима и у смислу улагања у разврставање и рециклажу отпада, као и смањења количине отпада.
Наредна власт, која будe конституисана после ванредних локалних избора у Пријепољу 17.децембра, морала би да се управо овим проблемима озбиљно позабави и да све металне контејнере уклони са ужег простора града, и замени их наменским, о чијем дизајну такође може да се поведе рачуна. Примера, и у непосредном комшилуку, има довољано.
Индира Хаџагић
