OŠ „Vladimir Perić Valter“ je najveća škola u opštini Prijepolje, u kojoj se obrazuju deca po redovnom i specijalnom obrazovnom sistemu. Sa pedagogom Selmom Turković razgovarali smo o IO planovima, izazovima sa kojima se susreću roditelji i predmetni nastavnici i kako drugi učenici doprinose socijalizaciji dece sa posebnim potrebama.
Inkluzivno obrazovanje se odnosi na uključivanje deteta sa posebnim potrebama u redovni vaspitno-obrazovni sistem, tj. uključivanje dece sa poteškoćama u društveni život zajednice na svim nivoima. Za decu koja imaju poteškoća u učenju, imaju smetnje u razvoju ili invaliditet ili iz drugih razloga ostvaruju pravo na podršku u obrazovanju, osmišljeni su posebni individualno obrazovni planovi (IOP).
SelmaTurković, pedagog u OŠ“Vladimir Perić Valter“ objašnjava da postoje IOP 1 i IOP 2. IOP 1 podrazumeva da učenik radi program predviđen za taj razred, i radiće program za peti razred koji je prilagođen njegovim sposobnostima i potrebama IOP 2 podrazumeva izmenjeni plan. Učenik može da bude osmi razred, a da radi program iz prvog ili drugog razreda, zavisi koliko je savladao gradivo. Sve se ovo radi uz pristanak roditelja.
Učenik može da radi IOP 1 iz jednog predmeta, a da iz ostalih predmeta prati neizmenjenu nastavu. Što se tiče IOP 2, postupak je složeniji.
Predlog izmenjenih nastavnih planova i programa daje predmetni nastavnik. Potrebno je da on sam proceni, da li učenik može da savlada gradivo ili ne. Potom se obraća inkluzivnom timu koji ima svaka škola sa predlogom za izradu IOP-a, a inkluzivni tim procenjuje.
–Kada se posumnja da učenik ima neke poteškoće, on se prvo prati i krene se sa individualizacijom koja traje tri meseca. Ukoliko se pokaže da je potrebno izmeniti nastavni plan, ide se na interesovnu komisiju i ako ona da saglasnost, učenik kreće sa IOP-om 1, a nakon određenog vremena, procenjuje se da li je potrebno da učenik radi po IOP-u 2 ili će ostati na jedinici, kaže Turković.
Da bi se stekla kompletna slika o učeniku radi se i pedagoški profil. Na tom profilu, navedene su sve stvari koje učenik može da savlada, njegovo generalno ponašanje u školi i van nje, a onda je navedeno i sve ono što treba da se promeni, unapredi i prilagodi. Iz toga se vidi šta je učeniku potrebno kao vid podrške i počinju da se rade planovi aktivnosti tzv. „obrazac četiri.“ Planovi aktivnosti se rade na svakih šest meseci.
Turković naglašava da su roditelji potpuno upućeni u svaki korak ovog procesa, daju pristanak, informacije koje nastavnicima nisu poznate, potpisuju formulare koje su popunili nastavnici, a potom zaseda pedagoški kolegijum koji odobrava program i učenik počinje da radi.
–Ukoliko je potrebno da učenik, recimo radi po IOP-u iz matematike i srpskog, formira se tim za dodatnu podršku u kojem će biti roditelji tog učenika, ti predmetni nastavnici, jedan od stručnih saradnika, pedagog ili psiholog i lični pratilac, ako ga dete ima, pojašnjava Turković.
Na polugodištu se radi vrednovanje koje je bitno za te predmetne nastavnike da bi mogao da proceni da li su zahtevi koje je odredio za tog učenika previsoki. Ukoliko jesu, kriterijum se smanji.
Trenutno u OŠ „Valter“, deca sa posebnim potrebama imaju priliku da pohađaju redovnu nastavu ili da idu u tzv. „specijalno odeljenje“ gde sa njima radi defektolog. A kako se određuje ko će ići u redovnu nastavu, a ko će ići u specijalno odeljenje, zakon je to prepustio roditeljima.
–Oni su svesni situacije u kojoj se dete nalazi i sve što je potrebno da urade jeste da daju saglasnost da li će njihovo dete ići u specijalno odeljenje i će biti upisani u redovni sistem, dodaje Turković.
Ove školske godine, jedan učenik prvog razreda je na praćenju, jedan je peti razred i od prvog razreda radi po IOP 2. Jedan učenik je u specijalnom odeljenju i šesti je razred po IOP2, i jedan je osmak i radi po IOP1.
Nastavni kadar se maksimalno trudi da učenici koji idu po inkluzivnom programu budu prihvaćeni od strane drugih učenika ali i drugih roditelja. To je uvek lakši zadatak za učitelje, jer provode sa tom decom svaki dan, dok nastavnici od petog do osmog razreda nailaze na poteškoće, ali poučeni iskustvom, brzo ih rešavaju.
Prema mišljenju pedagoga, loša strana inkluzivnog obrazovanja jeste procenjivanje đaka prvaka. Predškolske ustanove ne mogu dati potrebne informacije o deci koja potencijalno treba da krenu u školu po IOP-u stoga to znatno usporava proces, jer prvo mora da se prođe period praćenja, a onda i sve ostalo“. Takođe, teorija i praksa se u nekim pogledima razilaze. Zakonski je sve propisano, ali prosvetni radnici do sada nemaju na svojim fakultetima odgovarajuće predmete koji bi se ticali striktno izrade IOP-a, a potom i pedagoškog rada sa učenicima sa posebnim potrebama.
Na pitanje koliko dece sa posebnim potrebama nastavi školovanje posle osnovne škole, koja je obavezna, Turković je kazala da to zavisi od stepena njihovog razvijanja i napredovanja i ima učenika koji se odlučuju za dalje školovanje. U Užicu ima specijalizovana srednja škola za učenike sa posebnim potrebama, ali se roditelji retko odlučuju za to.
Sofija Ćebedžić
