Одлазак младих није ништа ново. Сви траже срећу у великим градовима или развијенијим земљама. Али да ли мора да буде тако? Разговарали смо са младим људима који су у Пријепољу остали због посла, или жеље да се запосле и остану овде.
Пријепољска општина има све старије становништво, а млађе се исељава тражећи боље услове за себе, јер се тешко решавају проблеми који су изражени у областима која су од заједничког интереса за све грађане. Да би се ишло у правцу визије и слогана: “Живим у граду кога волим“ потребно је пратити могућности реализације и спровођења мера које су зацртане плановима развоја у областима као што су: заштита животне средине, енергетска ефикасност, образовање, социјална политика, култура. Питали смо младе људе који живе у Пријепољу, завршили су високе школе, имају или чекају посао, како виде град и себе до 2029.године и чему би они дали приоритет.
Анеса Дијаб дипломирани фармацеут, има 27 година и запослена је у струци:
-Како тренутно ствари стоје, не изгледа ми толико оптимистично зса Пријепоље ни у наредних неколико година. Моја жеља би била да Пријепоље које је видим као перспективан град успе да искористи свој потенцијал много више него што се то сада чини. Тренутно је изузетно тешко засновати породицу, јер са просечном платом је скоро па немогуће изнајмити, а тек купити стан или кућу.
Од својих вршњака и оних мало старијих који су отишли, чујем да би се ретко ко вратио, јер Пријепоље виде као град старих и град где не постоје шансе, што је јако поражавајуће.
Првенствено, потребна су радна места за запослење младих са факултетом али и оних који из финансијских или других разлога нису могли да се факултетски образују. На жалост мали број је и оних који желе да се баве занатом, а то је изузетна прилика за отварање сопственог бизниса и добре зараде. Мислим да кроз Канцеларију за младе може да се организује доста едукативних програма и семинара о предузетништву и о вештинама потребним за пословање, које не могу формално да се науче кроз образовање.
Оно о чему још вреди размишљати јесте друштвени живот, јер није све у послу и раду. Треба имати и места за одмор и рекреацију, за окупљање и дружење. Ми имамо биоскоп у склопу Дома културе, али и то је повремено. Сведоци смо колико је град процветао након што је сређен Парк народних хероја, где може да се види колико има деце у Пријепољу која се баве спортом и друже. А опет и они старији могу пронаћи занимацију за себе. Мислим да би, на пример и отварањем базена и симболичном ценом карте могло да се прикупи новца и за неке друге ствари у граду.
Мислим да имамо јаку велику предност мале средине, која је увек захвалнија за одрастање а и живот од великих градова.
Софија Ћебеџић
АНТРФИЛЕ
Како је речено:“Ако ниси у стању да све што знаш и умеш уложиш у свом граду да нешто промениш, узалуд ћеш тражити неки други град“. Зато је циљ пројекта „ДАНАС ЗА СУТРА –ОДАБЕРИ ПРИЈЕПОЉЕ“ да са новим оптимизмом буду осветљени сви сегменти који чине локалну заједницу како би се Пријепољу заиста „вратиле боје“ и живот се одвијао у граду који се воли јер је то услов за будућност којој се темељи граде свакодневним деловањем овде и сада.
