Одлазак младих није ништа ново. Сви траже срећу у великим градовима или развијенијим земљама. Али да ли мора да буде тако? Разговарали смо са младим људима који су у Пријепољу остали због посла, или жеље да се запосле и остану овде.
Пријепољска општина има све старије становништво, а млађе се исељава тражећи боље услове за себе, јер се тешко решавају проблеми који су изражени у областима која су од заједничког интереса за све грађане. Да би се ишло у правцу визије и слогана: “Живим у граду кога волим“ потребно је пратити могућности реализације и спровођења мера које су зацртане плановима развоја у областима као што су: заштита животне средине, енергетска ефикасност, образовање, социјална политика, култура. Питали смо младе људе који живе у Пријепољу, завршили су високе школе, имају или чекају посао, како виде град и себе до 2029.године и чему би они дали приоритет.
Александар Жунић,саобраћајни инжењер, има 26 година и запослен је:
-Живот у Пријепољу до 2029. године видим истим какав је био и у протекле две деценије. Огроман број младих ће одлазити на студије и неће се враћати јер у овом граду немају прилику да се запосле са својим нивоом образовања. Уз аутопут који ће заобићи нашу општину, претпостављам да ће егзодус младих и образованих постати још драстичнији.
Треба обезбедити долазак страних фирми у којима ће млади моћи да буду плаћени пропорционално свом труду и залагању тј. где ће имати примања којима ће моћи да покрију рату кредита за стан, да купе пристојан ауто, да повремено оду на путовање. Потребно је и да се на младе гледа као покретачку енергију и снагу, као савезника у процесу мењања овог друштва на боље а не као конкурета у борби за друштвене положаје. У супротном, претпостављам да ће сви они који имају идеју и енергију, који знају шта желе да постигну у животу отићи негде где ће то бити далеко лакше остварити.
Сматрам да се последња и најбитнија промена мора десити у уму сваког од нас који живимо у Пријепољу. Неопходно је да мање осуђујемо једни друге, да негујемо искрену емпатију а не куртоазну радозналост карактеристичну за провинцију, да научимо да је константни рад на себи и својим вештинама најбоља инвестиција.
Као дипломирани инжењер саобраћаја искористићу прилику да се фокусирам на проблеме у домену моје струке. Мислим да је неопходно стратешки приступити проблему паркирања који је све присутнији у нашем граду, затим више водити рачуна о стању саобраћајне сигнализације која је у већем делу града спремна за хитну замену и да ће се коначно решити проблем раскрснице на Коловрату…С друге стране, сматрам да је квалитет и динамика радова који се изводе на путу ка Каменој Гори изузетно добра.
Софија Ћебеџић
АНТРФИЛЕ
Како је речено:“Ако ниси у стању да све што знаш и умеш уложиш у свом граду да нешто промениш, узалуд ћеш тражити неки други град“. Зато је циљ пројекта „ДАНАС ЗА СУТРА –ОДАБЕРИ ПРИЈЕПОЉЕ“ да са новим оптимизмом буду осветљени сви сегменти који чине локалну заједницу како би се Пријепољу заиста „вратиле боје“ и живот се одвијао у граду који се воли јер је то услов за будућност којој се темељи граде свакодневним деловањем овде и сада
