Затварање сметлишта у Стањевинама свакако је био један од најзначајнијих подухвата пријепољске општине, реализован уз помоћ државе. Али од тада, а прошле су три године, није се наставило са санацијом, а готово ништа се није променило у свести грађана, који свако место где се налазе контејнери претварају у „мини“ Стањевине, а обале око водотокова „откривају“ стварно стање ствари
Процена је да се у Србији рециклира тек пет одсто смећа из домаћинстава. Према том проценту, Србија се налази на почетку сваке еколошке приче. Ако се сагледа реално стање око нас: дивље депоније, сметлишта, корита потока, река, бацање смећа око контејнера, избацивање пепељара из аутомобила по тротоарима, свеопшти недостатак еколошке културе, онда, кажу стручњаци, требаће нам и више од 20 година колико је процењено да еколошки стигнемо развијену Европу. Општини Пријепоље додељена су средства како би се припремио пројекат санације, ремедијације и затварања Стањевина, а одлучено је да се паралелно ради и пројекат за изградњу Регионалне трансфер станице на локацији Бањица. Циљ је да се што пре и на што прихватљивији начин отпад усмери ка депонији у Ужицу, а према одлуци Владе Србије. Тако је после 40 година крајем 2020.године затворена једна од највећих дивљих депонија која се налазила крај самог магистралног пута који Србију повезује са Црном Гором и на обали Лима и названа је „нашом бруком и срамотом“. Упоредо је почела изградња Трансфер станице за четири општине у шта је већ или ће се уложити на стотине милиона динара. Чињеница је да се затварањем једне велике депоније није много учинило на заштити животне средине, нити на побољшању јавне комуналне хигијене. У пријепољској општини, само за две године, регистровано је 155 дивљих депонија. Обезбеђено је преко 7,5 милиона динара да би се санирало 39 таквих локација које се налазе крај значајнијих путева. Шта може утицати на промену свести о животном окружењу?
ВИДЕО МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ ОВДЕ https://www.youtube.com/watch?v=-KCwk05O7V4
Можда подсећање на „стање Стањевина“ које је трајало неколико деценија, које је угрожавало животну средину, здравље људи, пољопривредну производњу само са друге стране, у насељу Залуг које је било одвајкада чувено по поврћу и воћу али и пчеларима, које је мењало водоток Лима, над којим су летеле пластичне кесе као“дронови“ изнад Пријепоља, због којег су људи штрајковали данима, спречавајући да свакодневно расте брдо од смећа. Није то било тако давно или се чини јер је прошло безмало шест година од тада. У међувремену, догодило се оно о чему су Пријепољци сањали деценијама.
Стањевине су престале да изазивају „стање“ које је Пријепоље обележило „црним листом“ који се додељује „загађивачу године“ за угрожавање животне средине . Захваљујући споразуму три општине да се пријепољско смеће депонује привремено на локацију коју већ годинама користе Прибој и Нова Варош, Стањевине су већ у новембру 2020. затворене. Био је то, могло би се рећи и мали празник за Пријепољце и велики „плус“ за општинско руководство које је агилно наставило да контактира са Министарством за екологију, па је чак тада и новоизабрана министарка Ирена Вујовић међу првим општинама посетила управо Пријепоље и уверила се лично да је улагање у санацију Стањевина неопходно. ЈКП“Лим“ свакодневно од новембра 2020. године до локације Дубоки Поток одвози од 10 до 15 тура комуналног отпада али су се све три општине обавезале да ће ову привремену и несанитарну депонију адекватно одржавати.
А Стањевине? Већ у марту 2021. године почела је прва фаза санације према пројекту који је у међувремену израдио тим Архитектонско-грађевинског института из Новог Сада. Општина Пријепоље је потписала уговор са ужичким предузећем „Јединство“ чија је вредност била 33 милиона и 887 хиљада динара. Закљученим послом обухваћена је прва фаза санације којом је предвиђена заштита локације од даљег расипања смећа.
-Ово је пример који показује да кроз заједничко деловање локалне самоуправе и државних органа можемо постићи циљеве који су изгледали недостижно. Има још пуно посла, имамо доста дивљих депонија које морамо санирати како би Пријепољу повратили еколошки статус, казао је тадашњи председник општине Владимир Бабић у фебруару 2021. године. На делу до магистралног пута постављен је хумус и засађено растиње. Тиме је окончана прва фаза пројекта чија је укупна вредност износила 135 милиона динара. Следећи корак био је пројекат изградње заштитног бедема у дужини од 400 метара, односно обалоутврде што би значило даљу санацију ове локације, а то је посао ЈП“Србијаводе“. Иако се очекивало да током 2023.године буде више речи о овом пројекту, јер су вођени разговори представника општине и овог предузећа, до сада нема информација да се нешто „померило“, иако је још у фебруару речено да се ради пројекат. Када је у јулу 2021.године у Пијепоље долазила премијерка Ана Брнабић изјавила је:“Стаљевине су биле мука за вас, а брука за све нас“. Казала је и да очекује изградњу обалоутврде на месту где је била депонија. Министарка за екологију Ирена Вујовић, којој је поводом Дана општине додељено и јавно признање почасни грађанин Пријепоља 2021, истакла је:
-Требамо бити поносни што будућим генерацијама не остављамо сметлише већ зелену оазу. Заједно са својим тимом започела сам велику еколошку борбу баш овде. Ово је нови приступ заштити животне средине у Србији која ће тиме доживети велики преображај кроз улагање у зелене пројекте“.
Стањевине су у међувремену постале „зелено брдо“. Они који су знали како је било, не могу препознати улазак у град. Они који први пут пролазе, никада не би ни помислили да је баш ту, пре само годину дана, било једно од најружнијих сметлишта у Србији, ако не и у целом региону.
Али, док се очекује изградња Трансфер станице „Бањица“ у оквиру будуће Регионалне санитарне депоније зa четири општине, која се најављује годинама, мало или готово ништа није урађено на свеопштој едукацији и еманципацији грађана. Они који су навикли да ЈКП“Лим“сваку врсту отпада једноставно одвози у „Стањевине“ које су биле на периферији града или су то чинили у сопственој „режији“, наставили су да „лагерују“ све врсте отпада али сада не возе у Стањевине, већ то чине око контејнера, бацају низ обале река и потока, тако да се број депонија реално не смањује упркос напорима и улагањима. Чим се контејнери испразне, већ после неколико сати,око њих је све затрпано смећем.
Да ли су „возови“ контејнера, чија „композиција“ се стално увећава и то у центру града, добро решење? Да ли они означавају неку „депонију“ или место где се свакојаки отпад(понајмање комунални) може једноставно одлагати? Тако уместо Стањевина, које су постале брдо настало од смећа, свакодневно имамо на десетине и десетине „малих“ Стањевина.
Индира Хаџагић
