Стећци, односно локалитет Грчко гробље у Хртима налази се на попису Светске културне баштине од 2016.године уз само још два таква налазишта у Србији. Послењи пут стручњаци су очистили некрополу пре 10 година. Овога лета сведочимо да се ни један стећак ни не назире, а управљач је општина Пријепоље. Зашто се уопште не спомиње овако благо у Плану развоја општине до 2029.године?
Намерно сам се запутила првог септембарског викенда да их „видим“. Нема никаквог знака крај магистралног пута, осим путоказа који информише ка којим се селима тим путем иде. О споменику Светске културне баштине ни спомена. А пут ка Мијанима и Хртима је сасвим солидан, чак изненађујуће, у односу на путеве ка „туристичким дестинацијама“ којима се хвалимо већ 20 година и „преписујемо их“ из године у годину, а да се готовои ништа конкретно није урадило. После неколико километара кроз шумовити предео, путоказ заиста указује да има Грчко гробље. Али, где је?! Постављен је и информативни пано под називом „Стазама стећака“ где би они, ваљда, требало да се налазе. Али, нема их! Само големе наслаге траве и папрати. Још диносауруси недостају да се појаве. Ни трага стећцима. Како је ово могуће?! А ја сам читала да се на „Грчком гробљу налази 81 споменик, и то 37 на горњем потесу од којих је украшено 17, а на доњем гробљу има укупно 44 од којих је украшена само једна плоча. Споменици су оријентисани у правцу исток–запад. Локалитет је уз сами кириџијски пут, потпуно доминира пејзажом. Хронолошки се може смјестити у 14. и 15. стољеће. Под заштитом, као споменик културе некропола стећака је од 1984.године. У оквиру пројекта „Валоризација културне баштине средњовјековних стећака на западном Балкану“ урађено је документовање стећака 2012. године. Пројекат је производ рада институција из 4 државе, и што је био својеврсни увод за оно што се десило у јулу 2016. године, када су стећци постали део Светске културне баштине и уписани су на УНЕСКО-ву листу. Том приликом уписано је 28 некропола стећака, од чега 20 у Босни и Херцеговини, 3 у Црној Гори, 2 у Хрватској и 3 у Србији. Грчко гробље у Хртима нашло на УНЕСКО-овој Листи светске баштине. Ако се има у виду да је у свету 1.052 локалитета стављено под заштиту УНЕСК-а, а у Србији само њих 12 у оквиру 6 уписа, вест добија сасвим нову димензију“.
Која је ово димензија? Случај је хтео да сма овог пролећа била у Стоцу, поред кога се налазиу једно од најуређенијих и највећих налазишта стећака у Европи, Радимља. Тамо је, поред чемпреса, саграђен мали музеј, паркинг, обавештења можете тражити од кустоса који вам дели флајере, бедекере, а све је у цвећу. На моје питање да ли има посетилаца, добијам одговор да је то на десетине и десетине хиљада годишње. Истина, тај део Херцеговине је и иначе туристички давно једно од најпосећенијих места али стећци су прича за себе.
Како је могуће да пријепљска општина не реагује на некрополу стећака, да их је потпуно занемарила? Има ли управљач, зна ли се ко треба да се брине да се налазиште барем „види“ ако ко „залута“ или ако прочита „негде“ јер ето понеко, замислите, још понешто и чита, па потражи да види. Има План управљана, стар десет година и управо му „истиче рок“. И много тога „разјашњава“ али ама баш ништа то никога није „упутило“.
ПЛАН УПРАВЉАЊА ЗА НЕКРОПОЛЕ СА СТЕЋЦИМА
Изради плана управљања 2013.године за некрополе са стећцима претходило је потписивање Писма намере о успостављању међуинституционалне сарадње на изради документа „Номинација стећака–средњовековних надгробних споменика–за упис на Листу светске баштине“, који су у Сарајеву 2.новембра 2009.потписале институције: Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе и Хрватске. Свака држава је одговорна за заштиту, конзервацију и управљање некропола са стећцима које се налазе на њеној територији. План управљања представља кључан моменат за одрживо коришћење културних добара.
План управљања се односи на средњовековна гробља са каменим надгробним обележјима –стећцима Мраморје у Перућцу и Мраморје у Растишту, општина Бајина Башта и Грчко гробље у селу Хрта, општина Пријепоље, која су на прелиминарној Листи светске баштине још од априла 2011.године. План управљања осигураће, како се наводи, интегративнy заштиту и валоризацију културне и природне баштине; подстицање развоја заштићеног подручја коришћењем потенцијала по принципима одрживог развоја. Изузетна историјска и уметничка вредност, споменика који су настајали још од 12.века, сврстава их у врхунске цивилизацијске домете. Посебну вредност представља „интерконфесионалност“,чињеница да се под стећцима сахрањују припадници све три средњовековне хришћанске заједнице (Католичке цркве, Православне цркве, Цркве босанске). Економскла вредност ових налазишта огледа се кроз могућности развоја културног туризма, као и развоја пратећих услуга и производа.
Опште мере и услови заштите и коришћења археолошких налазишта која су предмет овог плана управљања између осталог су и очување изворног изгледа архитектуре надгробних обележја и декоративних елемената. Корисници и други субјекти који располажу непокретним културним добрима дужни су да сваком заштићеном објекту посвећују пуну пажњу. Катастарска парцела је у државном власништву („Србијашуме“). Управљач за археолошко налазиште у Хртима је општина Пријепоље, а у структури су Музеј, МЗ Мијане, Србијашуме и Туристичка организација. Управљач обезбеђује услове за одржавање и уређење налазишта, издаје публикације, стара се о туристичкој презентацији и сигнализацији. Пре него је завршен посао на рехабилизтацији овог налазиште, записнао је пре 10 година, у каквом стању је било :“О споменицима и целокупном простору нико се није посебно старао, те су под утицајем атмосферских појава, микрофлоре, вегетације и загађења од прометне саобраћајнице споменици трпели деградативне промене. Поједини споменици потпуно су били прекривени земљаним слојем и обрасли травом. На археолошком налазишту посечено је неконтролисано изникло дрвеће и жбуње, а где је било могуће извађени су пањеви и корење. Површина гробља је уређена у ширем појасу који окружује средњовековна обележја, ради што лакшег будућег одржавања. Терен око споменика је очишћен, извађена је коровска вегетација. На сваком споменику најпре је механички уклоњена маховина, очишћена је земља из пукотина и адекватно су третирани“. То је урађено пре 10 година.
Документа од утицаја на заштиту, очување и туристичку валоризацију некропола у Србији за општину Пријепоље јесу Просторни план Републике Србије и Генерални план Пријепоља . На основу њих може се планирати презентација овог налазишта, организовати рекреативне, излетничке и туристичке активности. Циљ је да се унапреди заштита овог локалитета али и презентује на адекватан начин. У документу, писаном пре 10 година стоји и ово:“Има информативна табла на самој локацији. Не постоје клупе за одмор, паркинг, санитарни чвор, нити било шта слично. Из Хрта на 10 км асфалтним и макадамским путем налази се туристичка дестинација Камена Гора и природни предео с видиковцем“. Али и у овом документу јасно је указано да је будућност коришћења оваквог једној комплеса „танка“ за ове просторе јер нема ни знања о вредности средњовековних стећака код локалног становништва,а нема ни интересовања да се упозна са налазиштима у окружењу и стекне нова сазнања и сагледа могућности. Нема ангажовања на привлачењу туриста, недостаје информативни материјал, недостаје ангажман управљача над овим добрима, није дефинисан визуелни идентитет, слабо је одржавање путне мреже, нагашен је неадекватан однос према природном и кулурном наслеђу и њиховом коришћењу за развој туризма, недостатак компетентних и стручних људи у Музеју и Туристичкпј организацији, присутно је чак и тенденциозно оспоравање вредности стећака, недовољано усклађивања резвоја туризма са пољопривредним и услугама. Неопходно је зато бити активнији, успостављати сарадњу са другим срединама, организовати семинаре, скупове, укључити школе, организовати неке манифестације, изложбе…
Ништа од тога. Ни стручна лица, они који су учествовали у целом пројекту нису много учинили. Није направљен никакав план конзерваторских радова, што је неопходно за овакав локалитет, иако је прошло седам година од уписа. Бити део светске културне баштине заправо значи да се држава, локалне власти, установе и организације старају о локалитету, а да их УНЕСКО, надзире, контролише да се у тој заштити не направи штета. Паре, пак треба обезбедити буџетом. То се до сада није догодило. Што је још горе: не спомиње се уопште у Плану развија општине до 2029.године, нема га ни код „набрајања“ културних, историјских и туристичких „дестинација“, „капацитета“ и „потенцијала“ што је несхватљиво, посебно што је туризам, уз пољопривреду темељна привредна грана развоја за наредни период, према наведеном документу. Још има шансе да се то промени у стратегији коју припрема Туристичка организација, а требало би свакако да се нађе и у презентацији Регионалне туристичке организације Западна Србија која може много да помогне.
Једини споменик Светске културне баштине је запарложен, нема му ни трага. Предат је папратима и травама.
Индира Хаџагић
