Почетна ПРОЈЕКТИ КОМУНАЛНЕ СЛИКЕ И (НЕ)ПРИЛИКЕ Комуналне слике и(не)прилике: МЕМОРАНДУМИ ЗА ПСЕ ЛУТАЛИЦЕ

Комуналне слике и(не)прилике: МЕМОРАНДУМИ ЗА ПСЕ ЛУТАЛИЦЕ

34
0

„Проклет нек си вилајету у коме је камење везано, а пси пуштени“, казао је још С.Вукосављевић  пре скоро сто година. Ево нас у  стварности у којој пси лају на све што се креће, и дању и ноћу. Два пута, за три године, председници суседних општина се састају да би потписивали меморандуме како би се  заједнички решавао проблем паса луталица. Потписан је  меморандум  и 2010.године.  Милиони из буџета одлазе на „уједе“, а Одлука о држању кућних љубимаца у Пријепољу стара 30 година. А шта каже струка?

Наслов гласи: „Решавање проблема паса луталица“, а у тексту се каже: „Председници општина Пријепоље Владимир Бабић, Новe Варош Раде Васиљевић и Прибоја Лазар Рвовић, потписли су у згради општине Пријепоље меморандум о заједничком деловању и активностима на решавању проблема паса луталица. Активности ће ићи у правцу изградње заједничког азила за збрињавање паса луталица са подручија ове три општине.Потписивању меморандума је присуствовао народни посланик Крсто Јањушевић“. Било је то 21.септембра 2020.године.

Их Пси луталице 2 Комуналне сике и неприлике

Само четири месеца касније, због напада на грађане уведена је у Пријепољу ванредна ситуација. У вести се каже: Општински Штаб за ванредне ситуације на ванредној седници донео је одлуку о укидању ванредне ситуације на територији општине Пријепоље услед напада агресивних паса луталица.

Такође, председник општине Пријепоље се обратио захтевом Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарству унутрашњих послова – Сектору за ванредне ситуације са молбом за решавање овог проблем“. Био је 21.јануар 2021.године.

Шест месеци касније: „Данас је у организацији општинског руководства одржан састанак са представницима Дома здравља, Полицијске управе и Суда , тема састанка је била сагледавање проблематике и изналажење решења у циљу смањење плаћања и спречавање злоупотреба у исплатама штета. Изнети су забрињавајући податци да се у току године појављују једна те иста лица више пута, за надокнаду штете од уједа паса. (Једно лице чак шест пута). Укупан износ који је исплаћен у 2019. години за штете по разним оснивама је 106.392.449,00 дин од тога је већина по основу принудне наплате. Што указује на велики нерад и неодговорност тадашњег општинског руководства. У 2020. овај износ је мањи али због одлагања суђења што ће у овој години бити додатна отежавајућа околност и оптерећење за буџет.

Закљичак је да је неопходно реаговање свих субјеката у циљу заштите буџета. Поређења ради за новац који се исплати за годину дана по основу разних надокнада штета могло би се асфалтирати 15 километара сеоских путева“.

Их Пси луталице 3 Комуналне слике и неприлике

Прошле су, затим, 2021. а онда и 2022.година. У мају 2023.године поново наслов: „Четири општине заједнички решавају проблем паса луталица“.А у тексту:“ Председници и начелници општина Прибој, Пријепоље, Нова Варош и Сјеница, одржали су састанак поводом заједничког решавања проблема паса луталица. У плану је потписивање Меморандума о сарадњи којим ће се дефинисати даљи кораци у решавању овог проблема, највероватније кроз неки облик јавно-приватног партнерства. Ово је само био први корак у решавању проблема. У наредним данима биће припремљен Меморандум или Споразум о сарадњи, где ћемо јасно дефинисати шта која од локалних самоуправа треба да уради“. Било је то пре пола године.

За то време, пси луталице заузимају кварт по кварт, улицу по улицу, контејнер по контејнер, раскрсницу по раскрсницу, јуре се са бициклистима и аутомобилима, играју „шах“ и „баскет“ у Парку хероја.

ОВДЕ МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ ВИДЕО: https://www.youtube.com/watch?v=3CO2FMfAnA0

ГОДИНЕ ПРОЛАЗЕ, ПСИ ЛАЈУ

Пре 13 година речено је са нивоа  наше локалне самоуправе да су „свесни да  пси луталице представљају проблем, међутим изградња азила или прихватилишта за псе неће бити ни лака ни брза“. Тада је Скупштина општине  усвојила, на предлог извршне власти, план капиталних инвестиција и у њему се нашла и изградња азила за псе као један од приоритета. Био  приоритет али није и остао. Само је с годинама”нестао”.„Реч је о великом пројекту и великим инвестицијама“, констатовано је пре 12 година. Речено је и ово:“Планирали смо изградњу азила за псе на регионалном нивоу за општине Прибој, Нова Варош и Пријепоље. У прибојској општини постоји и локација која би била погодна за ове намене. За сада смо у контактима и покушавамо да обезбедимо средства аплицирајући код различитих приступних фондова“. Била је 2010.година када је потписан Меморандум о потреби да се изгради азил за псе за три општине.

Једна од идеја била је и да се не гради азил већ прихватилиште. Према „оквирним“  проценама, изградња прихватилишта за три општине коштала би 280.000 евра.

А онда су почели да се наплаћују преко суда “уједи”. Када је „азил за псе“ сврстан у план капиталних инвестиција, из буџета је грађанима због уједања „од стране паса луталица“ исплаћено 15 милиона динара. Током 2013. године општински буџет обештетио је грађане са око 12 и по милиона динара за претрпљени страх, душевни бол и све друге последице од уједа паса луталица. За само пола  2015. године, достигнут је “уједни” биланс из целе претходине године. Одборници су у 2016.години, некако пред изборе, почели да говоре о „пашчећој ставки“. За шест месеци те године, из буџета је отишло изуједаним и душевно потресеним грађанима 9 милиона динара. Шта је било у 2017.години? Био је потребан ребаланс буџета да би се повећали износи за судске казне. За 6 месеци ти износи су досегли 26 милиона, а за целу годину 67 милиона динара. Пси су наставили да „тресу буџет“. Током 2018.године два пута је повећавана ставка која се односи на исплату новчаних казни из буџета по решењима суда. Било је предвиђено 33 милиона,  па је „ставка“ повећана најпре на 50 милиона, а потом на 90 милиона динара. Речено је јавно да због ових изгубљених спорова  прети блокада рачуна општине.

У међувремену,  свако је запатио по кућног љубимца у облику пса. Кад га изгустирају, кад постане прескуп, кад се разболи или из неког другог разлога, љубимац се нађе међу „уличарима“. Неколико пута спровођене су акције хватања паса, стерилисања, али резултати су „мршави“, о чему сведочи „стање на терену“. Кућни љубимци имају своја права, а обавезе имају они који их држе. То би требало све да је регулисано и локалним одлукама јер је и то у домену локалне самоуправе. Па, да ли је ?! Наравно да јесте али одлуком која је донета 1994.године када су се у Пријепољу могли на прсте набројати кућни љубимци, а и „уличари“  су бивали „препознати“ од стране оних који су се још кретали улицама града, а мање возили.

Одлука  се позива на Закон о здравственој заштити животиња из 1988.године  и општински Статут из 1991.године, а донета је на седници Скупштине општине у септембру 1994.године! Односи се на начин држања и чувања паса(и мачака) у граду и Бродареву. Домаћинство, према овој одлуци, може држати највише једног пса и две мачке. Забрањено је држање свих паса расе пит бултеријера. Домаћинство може држати највише два пса ако се ради о ловачким или расним. У стамбеним зградама могу се држати само уз сагласност станара. Уколико се држи у дворишту, може само у кућици за псе, а простор у дужини ланца испред мора бити  бетониран или асфалтиран. И тако даље, уз бројне детаље. Казне? Уколико се горе наведено крши, следе новчане казне од 1000 до 5000 динара. То су биле „добре паре“ у то време.  Сада има ваља додати минимум још једну нулу.

Од тада, па до сада, нико није нашао за сходно да погледа ову одлуку, да је усклади са „стварним стањем ствари“ али и са законима који су донети јер су се променили односи према кућним љубимцима и њиховим кретањем и држањем. Власници не могу само да воле и мазе љубимце и да их шетају, ваља и да се придржавају законских прописа. Суочене са сличним проблемима, управо последње три године, многе општине су донеле  посебне одлуке којима се регулише сваки детаљ везан за држање паса. Реч је градовима већим али и сличним Пријепољу. Закон о добробити животиња донет је у Србији пре једне деценије, у међувремену су неке одредбе допуњене. Оно што је нама битно јесте ово:“ Начин држања паса као кућних љубимаца, било да су они опасни или не, регулисан је на републичком и локалном нивоу. У случају непоштовања закона и прописа донетих на основу њега у погледу начина држања и поступања са животињама, јасно су законом прецизиране казне, па се тако, несавесни власник може казнити за прекршај новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара ако на непрописан начин и супротно одредбама Закона о добробити животиња држи пса. Органи локалне самоуправе својим одлукама прописују начин држања животиња на својој територији, места и просторе у којима се могу држати кућни љубимци, као и место и начин извођења кућних љубимаца на површине јавне намене и површине у јавном коришћењу. У складу са тим, комунална инспекција је надлежна за вршење надзора над спровођењем одлука органа локалне самоуправе и она је та која налаже мере и прописује одговарајуће санкције за несавесног власника.  У случају непоштовања одредби одлука органа локалне самоуправе, јасно су одлукама и прецизиране казне, па се тако неодговорни власник може новчано казнити за учињени прекршај. Посебне ставке односе се на „опасне“ псе. Такве могу на јавним површинама изводити само пунолетни власници и то само они који имају „доказ“ да су прошли обуку за држање таквих паса.

А ШТА КАЖЕ СТРУКА

Их Пси луталице 4 Комуналне слике и неприлике

И на крају смо питали ветеринара са дугогодишњом праксом. Смајо Брбовић је  доктор ветеринарске медицине са 32 године радног стажа. Како би било могуће барем ублажити проблем са псима луталицама у Пријепољу?

-У Пријепољу има шест ветеринарских амбуланти. Никада нас нико из општинске власти није позвао и питао за мишљење, ни око паса, ни око других проблема. Чини ми се да би то требало чак и да буде обавезе, да се сазна стање на терену, да се обаве консултације пре доношења одлука или предузимања неких мера.  Тендери се расписују за хватање паса луталица и стерилизацију и посао се даје другима, а не овдашњим ветеринарским амбулантама које плаћају порез и обавештени смо о свему. Не, нико никада није мене лично питао како би проблем паса луталица могао да се решава. Кад је била државна  Ветеринарска амбуланта имали смо сталне контакте, али по њеном укидању више не. Решење? Могло би да се организује на нивоу свих шест амбуланти у Пријепољу да обављамо стерилизацију и еутаназију. Мале општине тешко могу поднети трошкове азила или прихватилишта  јер су потребна средства за бригу о животињама и захтева целу организацију  од храњења, лечења, вакцинисања, стерилазације. Зато би могао посао да се повери амбулантама. То је као са металним отпадом. Било га је на сваком кораку, поред путева, у коритима река и потока али кад је организован откуп-све је почишћено. Тако би било и са псима. Већ би се на нивоу општине организовало хватање паса луталица за потребе ветеринарских амбуланти. То делује лаички, али ефекти су готово сигурни, тврди доктор ветеринарске медицине Смајо Брбовић.

Локална самоуправа мора предузети мере, решавати овај ургентан комунални проблем. Или ће се чекати још један-меморандум?

Индира Хаџагић 

Podelite tekst:

ОСТАВИ ОДГОВОР

Молимо унесите Ваш коментар
Молимо унесите Ваше име