Шикара, трава, шибље, шушкор, хаптовина, барске траве, свакојаки дивљи изданци угрожавају безбеност на путевима, а Пријепоље постаје зарасло станиште, из кога вире или се назиру објекти. Лим и Милешевка су скривени од погледа. Постаје ружно, тужно, личи на запуштеност, небригу и пустош. А прописи све предвидели
Истина је да је све предвиђено, постоје прописи и одлуке али ако се не примењују, онда имамо “стање на терену“. А „стање на терену“ је годинама видљиво голим оком. Ако кренете пут Бистрице од Пријепоља, тамо где је, иначе, дозвољено претицање, после ограничења вожње кроз град, залуд хоризонтална сигнализација, кад преглед пута заклања густо растиње до Лима и тако онемогућава безбедно претицање. Ако, пак, долазите у Пријепоље из правца државне границе, од Коловрата па до раскрснице ка шарамповском мосту, практично и не видите град од шикара, шибља, хаптовине, нити се види Лим, по чему би Пријепоље требало да буде препознатљиво. Ако сте туриста који жели да обиђе манастир Милешеву, онда погледајте шта он може видети око пута. Осим свакојаког ђубрета и заузећа јавних површина на којима су којекакве скаламерије, река Милешевка се и не види од разноразног шипражја. И по граду, вегетација коју нико не контролише, полако заузима објекте. Погледајте око некадашње Градске кафане, погледајте тужну Цвијовића(Хаџипетровића кућу под заштитом, иначе), погледајте Пошту…То је Главна пријепољска улица, срце града.
ОВДЕ МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ ВИДЕО:https://www.youtube.com/watch?v=PyTbIgzdEyg
Ко је надлежан да се бави свим овим? Стручњаци ће вам рећи једноставно-управљач пута.
Дакле, ако је реч о магистралном и државном путу о томе се стара државни ниво, а ако је реч о локалним путевима, онда се о томе брине општина. Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, донело је Правилник о радовима на редовном одржавању јавних путева у фебруару 2020.године. Овим правилником уређују се врсте радова, технички услови и начин извођења радова на редовном одржавању јавних путева. У оквиру редовног одржавања путева, између осталог, набројано је и: уређивање зелених површина у путном земљишту (кошење траве, крчење шибља и сечење дрвећа. Даље се овим прописом прецизира:“ Ради утврђивања стања јавног пута и путног објекта врше се следећи прегледи:1) редовни;2) сезонски (контролни);3) систематски;4) ванредни. Редовни прегледи обављају се: 1) свакодневно на државним путевима IA реда – аутопутевима; 2) најмање два пута недељно на државним путевима IБ реда;3) најмање једном недељно на државним путевима IIА реда;4) најмање два пута месечно на државним путевима IIБ реда; 5) једном месечно на осталим јавним путевима“ .И још се каже: „Редовни преглед јавног пута врши се, визуелним осматрањем при чему се утврђује стање и исправност појединих елемената пута, нарочито у погледу несметаног и безбедног одвијања саобраћаја“. А када је то могуће :“ У зимском периоду обављају се и радови редовног одржавања путева, а који служе безбедном одвијању саобраћаја“, и то, поред осталог и:“ уклањање растиња (траве, шибља и сл.) са банкина и путног земљишта, које се налази у слободном профилу пута и смањује прегледност на путу“.
Пропис јасан. А „стање на терену“ нам указује да се то не обавља, барем не на магистралним путевима и државним путевима кроз пријепољску општину. Тако је већ годинама. Уосталом, довољно је само „провозати се“ и „снимити“ оно што се може видети дуж путева државног и међудржавног реда(магистрала).
А шта је са локалним путним правцима? Они су у надлежности локалних самоуправа. То је прецизирано такође и Уставом и законским актима. Па се каже:“ Oпштинa, прeкo свojих oргaнa, у склaду сa Устaвoм и зaкoнoм… стaрa сe o изгрaдњи, рeкoнструкциjи, oдржaвaњу и кoришћeњу нeкaтeгoрисaних и oпштинских путeвa, кao и улицa и других jaвних oбjeкaтa oд oпштинскoг знaчaja“. Дакле, шикаре, неконтролисана вегетација око путева, разне врсте шипражја и трава, морају се уклонити како би пут био максимално безбедан.
Да ли је тако? Није. Управљач пута треба да се брине за путне правце. Инспектор мора да реагује. Издаје се налог да се уклони све оно што угрожава пут, смањује видљивост, орежава кретања и угрожава саобраћајну безбедност. Како је стање на терену видљиво голим оком што пешака, што возача? Рецимо, кренете према Сопотници и? Шикаре се спустиле и надвиле.
Шта се дешава када се догоди неки застој, саобраћајни удес, пукне цев на магистралном путу? Саобраћај се одвија преко Раишњеве према граду, зар не? А како изгледа тај пут?! Осим што је излокан асфалт, растиње и буквално једе саобраћајницу и смањује је до сеоске стазе. Ко не верује, нека „изађе на терен“. Ко би требало да се о овомо брине? Управљач пута. То је некада било у неком „опису посла“ Дирекције за изградњу. Али ње нема. О томе би требало да брине онда служба Општинске управе. И инспектори који би требало да „снимају теренско стање“. А онда да издају налоге да се то чисти, раскрчује, коси, уклања. Да ли се то дешава? Могуће је, али је резултат „танак“ или слабо видљив. И у надлежностима наше општине све је речено и прецизирано. Између осталог и ово:“ Послови из надлежности локалне самоуправе дефинисани законом могу се сврстати у неколико група“, а под 5 :“Путна инфраструктура – уређује обављање послова који се односе на изградњу, рехабилитацију и реконструкцију, одржавање, заштиту, коришћење, развој и управљање локалним и некатегорисаним путевима и улицама у насељу“. Ако се опет сагледа „стање на терену“ које се опажа „голим оком“ онда се може употребити све чувенија флоскула:“Слика говори више од хиљаду речи“. Е, па ми смо тако фотографисали како не би трошили речи.
А овако се још каже у прописима који прате ову област:“ Одржавање путног појаса подразумева кошење траве, сечење шибља, одржавање елемената одводње и сличне активности. Уклањање сувишне вегетације поред путева, као и одржавање украсних површина и биљака, послови су који се такође обављају у склопу редовног одржавања. Кошење траве се изводи како ручно тако и механички и по неколико пута годишње, у зависности од потребе. Уз кошење се одвија и уклањање покошене траве. Вегетациони појас ефикасно спречава појаву клизишта и ерозије на многим косинама и другим нестабилним земљиштима. Вегетација природним путем дренира терен, кориен биљке га додатно ојача, чиме се постиже већа стабилност и отпорност на ерозију и клизање. Поред заштитне, вегетациони појас се формира са циљем украшавања путева разних намена. Управо зато потребно је и редовно одржавање и сечење украсног грмља, шибља и других површина, које су од великог значаја али могу да представљају проблем у одвијању саобраћаја уколико неконтролисано расту“.
ЈКП“Лим“ је једино јавно предузеће у општини Пријепоље. Од радника овог предузећа очекује се да по налогу „одраде“ и неке од ових послова. Једно време, преко јавних радова, запошљаване су групе радника које су заиста имале задатак да чисте око путних праваца набујалу вегетацију. Али такви се више не виђају. Да ли треба коначно формирати ново јавно предузеће које ће се бавити путевима?
У априлу ове године Општинско веће је дало наговештај. Чак и „експлицитно“ да би општина Пријепоље до краја године требало да добије још једно јавно предузеће, чија би претежна делатност била одржавање путева. На овај потез, како је тада казано, општинско руководство се одлучило јер је Пријепоље једна од ретких општина у окружењу која нема управљача путева, али и због сталне потребе за њиховим одржавањем. Урађен је и елаборат. Најаве су биле да би већ на „наредном скупштинском заседању требало да се расправља о оснивачком акту и првом ребалансу којим би се обезбедила почетна средства за функционисање предузећа које би радило по налозима Општинске управе“. За почетак би се обезбедило, речено је, око 80 милиона динара, набавило би се пет камиона кипера носивости око 15 тона, булдожер и ваљак, једна комбинована машина за утовар и приколица за транспорт. Најаве су биле и да ће се конкурисати код министарстава за додатну механизацију, која ће омогућити обављање захтевнијих послова, попут асфалтирања. У априлу се говорило и да би ново предузеће могло да обавља неке делатности ЈКП“Лим“. Планирано је да седиште предузећа буде у просторијама некадашње Дирекције за изградњу и да има до 13 запослених. Чак је и „процењено“ да би у задњем кварталу године предузеће могло да почне са радом.
Пријепоље има око 1.100 километара категорисаних и некатегорисаних путева, а више од пола путева је у јако лошем стању, на шта грађани стално указују. У локалној самоуправи сматрају да би се оснивањем предузећа сви проблеми брже решавали.
Улазимо у „финиш“ године. О елеборату се не говори. А на Скупштини општине није стигао никакав „акт“ којим би се дефинисало оснивање новог јавног предузећа, очигледно, преко потребног.
До тада-зарастају нам не само стазе и богазе, већ и значајни путеви. И угрожавају саобраћајну безбедност.
А и велико су, депримирајуће, ругло.
Индира Хаџагић
