План развоја општине Пријепоље до 2029.године је амбициозан, а да ли је и реалан?
Девастирана, неразвијена општина, која се налази у друштву најсиромашнијих у Републици Србији, са скромним буџетом који се ослања на трансферна средства, општина у којој је све старије становништво, а млађе се исељава тражећи боље услове за себе, тешко решава проблеме који су изражени у областима која су од заједничког интереса за све грађане. Шта је заједнички именитељ за све грађане који мора бити приоритетан али уз афирмацију области који су планом развоја апострофиране као приоритети, а то су пољопривреда и туризам као водеће привредне гране? Да би се ишло у правцу визије и слогана: “Живим у граду кога волим“ потребно је пратити могућности реализације и спровођења мера које су зацртане плановима развоја у областима као што су: заштита животне средине, енергетска ефикасност, образовање, социјална политика, култура. Комунална област мора доживети своју трансформацију и редизајнирање (екологија, јавне површине, паркинг), област образовања (проблеми школа које имају истурена одељења у објектима који немају минималне услове за рад), област здравства коју морају пратити адекватни људски и материјални ресурси у времену савремених технологија, област инфраструктурних улагања, где су све уочљивија девастираност али и интерес грађана да учествују у решавању ових проблема, те област социјалне политике коју оптерећују све већи захтеви грађана. На који начин се актуелизирају планови који су наведени у најважнијем развојном документу општине који обухвата период од чак 7 година? Ваља зато артикулисати проблеме али и представити идеје, планове и пројекти који могу допринети побољшању услова у областима од јавног значаја у циљу стварања амбијента који ће сви осећати као улагање у опште добро, које као такво препознају сви грађани општине Пријепоље, без обзира на године, пол, верска и политичка опредељења. То ће бити један од мотива да се сви ангажују према својим могућностима да створе себи и другима простор који ће осећати као сопствени. Како приближити не само циљеве зацртане стратешким документима и акционим плановима које доноси Скупштина општине, већ и визију овога града и ове општине да задржи своје грађане, вредне, радне и квалификоване и да понуди услове за повратак образованих, младих и школованих људи који ће овде заснивати породицу јер ће им Пријепоље бити избор, а не само нужда или пролазна станица.
Од грађана, руководилаца установа и креатора комуналне, односно локалне политике у областима за које имају надлежности, зависи бољитак и квалитет живота сваког појединца. Да ли се у годинама пред нама, а једну смо већ потрошили, може реално промени угао из кога се посматра пољопривреда, туризам, екологија, комунална инфраструктура, здравство, школство, социјалне установе и социјална давања, култура, саобрачајна инфраструктура како би јавност и учесници у јавном животу, спремније деловали и утицали на реализацију важних планских докумената који се односе на стратегију развоја ове општине у наредном периоду, односно до 2029.године и акционе планове кроз које ће усвојени План развоја(2022-2029) бити имплементиран, односно реализован?
Према нивоу развијености, пријепољсска општина припада четвртој групи општина коју чине 44 изразито недовољно развијене локалне самоуправе са степеном развијености испод 60 процената републичког просека. Густина насељености пријепољске општине је испод проска и Златиборског округа. Од 2011-2022. Године бележи се констатан пад броја становника из године у годину. Према коначним резултатима пописа из 2022. у пријепољској општини регистровано је 32.214.становника, док је 2011.тај број износио 37.059. Први пут пад броја становника забележен је 1991. када је у Пријепољу живело 46.525 становника. О каквим драстичним променама је реч говоре подаци пописа у протеклим деценијама. А статистика каже овако: први попис становништа у послератној Југославији, био је 1948.године и Пријепоље је тада имало 31.328 становника. То ће рећи, да смо се вратили 75 година уназад, кад је реч о броју житеља ове општине. Следећи попис био је 1953.године и тада је Пријепоље већ имало 35.568 становника, а 1961.број становника у Пријепољу достигао је 38.925. Дванаест година година касније, попис становништва је указао да Пријепоље постаје значајнија општина јер има већ 44.022 становника. Свој максимум доживеће 1981. када је забележен и последњи пораст становника. У Пријепољу је тада живело 46.908 људи.
Рекосмо, први пад броја становника забележен је у општини Пријепоље 1991.године али је још увек било 46.525 житеља. Но, већ наредни попис, 2001.године упозорава да се из ове општине значајан број људи иселио, јер је на попису било чак 5.000 становника мање или 41.188. У наредној деценији то ће се наставити, па је попис 2011.показао да је између два пописа, односно током једне деценије још за 4.000 смањен број становника, односно укупно је регистровано, како смо навели, 37.059 становника који живе у општини Пријепоље. Током последње деценије, дакле између 2011 и 2022.године Пријепоље је остало без још 4.845 житеља.
Да је врло тешко остваривати визије, ма колико биле привлачне, говоре и подаци о старости становништва које је такође објавио Републички завод за статистику. У Пријепољу је просечна старост становништва 43,13 одсто. Према последњем попису, у Пријепољу живе 10.284 особе млађе од 30 година. До границе “трећег доба”, односно 65 година је укупно 15.081 становника, а преко 65 година има 7.479 Пријепољаца. Најбројнији су између 55 и 59 година (2.453 особе).
Општина Пријепоље усвојила је документ План развоја од 2022.до 2029.године на седници Скупштине општине, која је одржана у новембру прошле године. Том приликом, осим што је представљен, документ је изазвао бројне коментаре.
-План развоја општине Пријепоље од 2022. до 2029.године један је од најзначајнијих докумената најширег обухвата. На његовој изради радило се годину дана, а општина Пријепоље једна је од три у Србији која је добила подршку, кроз пројекат „Локална самоуправа за 21. век“. Одредили смо правце развоја и приоритетне циљеве али и мере које треба спроводити да би се они оставрили, рекла је Душка Бајић, тадашња чланица Општинског већа и координатор израде седмогодишњег Плана развоја, у исцрпном излагању пред одборницима Скупштине општине Пријепоље. И одборници коалиције на власти и опозиције похвалили су саму чињеницу да је овако свеобухватан и стратешки важан документ урађен, да је то значајна смерница за даље ангажмане и одређивање периодичних приоритета целе заједнице, што би могло да заустави волунтаризам свих који учествују у доношењу одлука, па и оних које се односе на буџет, што ће, уколико се буду поштовале индикације, спречити да се из године у годину понавља изузетно лоше остваривање буџета, односно да расту износи неутрошених пара које се преносе у наредну годину и то у једној неразвијеној и девастираној општини. Одборници опозиције су план назвали „списком лепих жеља“ и „нереалним“. Иако је овај документ кључ дефинисања правца развоја, није, како је истакнуто, третиран кадровски потенцијал јер ако нема довољно стручњака у разним областима, тешко ће се реализовати овако амбициозно постављени циљеви. Из редова опозиције се чуло и да „власт која не може да реализује буџет тешко може реализовати овакав план развоја“. Било је конструктивних предлога међу којима је да се поведе рачуна о образовном профилу будућих генерација да би се ускладили са стварним потребама привреде али и другим областима где недостаје радне снаге и квалификованих кадрова. Враћања на индустрију која је одавде отишла нема али би требало да се подстиче запошљавање које доносе савремене технологије јер је то простор у коме млади виде себе. Нема дилеме да развој Пријепоља зависи од развоја Србије и да се мора озбиљно порадити на учешћу у пројектима који ће омогућити да се Пријепоље повеже са изградњом савремених путева иначе ће, како би речено, остати „рупа“ у коју нико неће долазити, нити пролазити али ће се из ње све масовније одлазити. Тадашњи председник општине Владимир Бабић је истакао да „нема места кукњави“.
-План је фантастично урађен. Требају нам енергија и убеђење сваке породице да треба да развијамо наш град јер немамо резервно Пријепоље, ни резервни родни град. Зато подржимо све ово, казао је тадашеи први човек општине чије уводне речи стоје и у самом документу. Између осталог се каже:“ Визија општине Пријепоље је еколошки здрава и безбедна животна средина, са развијеном руралном економијом, богатом туристичком понудом, привредни центар са погодним амбијентом за живот и рад свих грађана, место квалиутетног животног стандарда у коме је заустављен процес миграција становништва“.
У разговору за Лист „Полимље“ нови председник општине Драго Попадић, на питање:“Шта су за Вас реални капацитети ове општине“ одговорио је:
–Доста су лимитирани великим миграцијама на шта указује и попис становништва. Део смо комплетне слике, посебно када је реч о мањим срединама. Кроз досадашње стратегије развоја акценат смо стављали на пољопривреду и туризам. То је јесте неко наше опредељење али нећемо измишљати „топлу воду“ јер је она измишљена. Само треба да научимо да продајемо и пласирамо. Боље је имати хотел са 50 запослених него фабрику са 200 запослених јер то даје резултате у ширем контексту. Наравно, не кажем тиме да нам не требају фабрике али ми смо ограничени инфраструктуром, немамо локација које би понудили инвеститорима иако их има, јављају се свакодневно. Али, оно што општина може учинити је да се уреде приступни путеви, да се обезбеди вода, канализација, електрична енергија.Општина не може куповати приватно земљиште. Хотели су нам заиста преко потребни и сваки инвеститор је добро дошао“.
Индира Хаџагић
АНТРФИЛЕ
Како је речено:“Ако ниси у стању да све што знаш и умеш уложиш у свом граду да нешто промениш, узалуд ћеш тражити неки други град“. Зато је циљ пројекта „ДАНАС ЗА СУТРА –ОДАБЕРИ ПРИЈЕПОЉЕ“ да са новим оптимизмом буду осветљени сви сегменти који чине локалну заједницу како би се Пријепољу заиста „вратиле боје“ и живот се одвијао у граду који се воли јер је то услов за будућност којој се темељи граде свакодневним деловањем овде и сада.
