Почетна ПРОЈЕКТИ OPŠTE DOBRO LIST POLIMLJE СЕЛО ЧУВАЈ А У ГРАДУ ЖИВИ

СЕЛО ЧУВАЈ А У ГРАДУ ЖИВИ

47
0

У годинама које долазе  много тога зависиће од виталности  села, зато у пољопривреду све више улажемо. Верујемо у поруку  песника: „Док је села и сељака Србија ће бити јака“ каже члан општинског већа,  Зоран Деспотовић .

МЦ Опште добро насловна фото 1

Стара  народна изрека ,,село хвали, а у граду живи“  добила је данас сасвим нову димензију. Све је више оних који се поново враћају селу, највише захваљујући упорној радничкој класи која је у годинама индустријализације  живела у граду  а улагала у своја имањима. Они се од села никада нису растали, али, временом их је бивало све мање. Када су села сасвим почела да се празне, окренула му се и држава  формирајући и  посебно министарство. Поглед ка селу усмериле су и неке локалне сампуправе  као што је пријепољска,  у нади да ће  у периоду који следи,  све  оно што је последњих година учињено на плану развоја села,   тек показати  свој смисао, значај и снагу.

Последњих десетак година из општинског буџета издвајала су се знатна средства за унапређење свих области пољопривреде што, удружено са средствима ресорног Министарства и других фондова, представља суму за респект.  У том периоду у „чисту“ пољопривреду  уложено је око 250.000.000. динара, рачунајући и овогодишњих 26.000.000. планираних и утрошених новаца .

МЦ Опште добро Зоран Деспот 2

„За живот на селу потребно је много тога, инфраструктура, путеви, струја, вода… тако да су, са становишта пољопривредника, ова улагања само кап у мору њихових потреба. Ипак, она су нашу општину сврстала у ред оних у окружењу које највише подупиру сељака, пољопривредника и сваки вид пољопривредне производње“, образлаже Зоран Деспотовић, који је као члан општинског већа у више мандата, па и у овом, био задужен за  пољопривреду. Значајну улогу „игра“ Служба за пољопривреду, каже Деспотовић, јер   ради на опште добро пољопривредника а самим тим и целе општине.

„Служба  спада у ред оних које заслужују све похвале због добрих Програма подршке пољопривредној производњи који нису бирократски акт, направљен „форме ради“. Програми и планови су продукт активног присуства запослених на „терену“, разговора са пољопривредницима, ослушкивања њихових потреба, бројних едукација али и благовременог информисања произвођача о свим фондовима, субвенцијама и могућностима које им се нуде на побољшању услова привређивања.Прилагођени су потребама и на основу њих се планирају средства“, каже  Деспотовић додајући да рад појединих  општинских служби  није  „ни примаћи“ ангажовању Службе за пољопривреду.

MC opšte dobro Ifet

 Захваљујући таквом раду  успостављено је поверење и изврсна сарадња Службе са локалним политичарима који су итекако свесни да је пољопривреда наш важан ресурс који максимално треба искористити. Виши саветник за пољопривреду, Ифет Хамзић,  сматра да су ефекти овог вишегодишњег упорног инвестирања у село већ постали уочљиви:

 „Највидљивију резулати постигнути су у воћарству. Када смо 2012. године кренули у причу са малинама, имали смо 120 хектара засада под овим воћем. Већ 2016. године засади малињака су се простирали на 500 хектара. Последњих година тржиште је диктирало цену па су се површине под овим воћем нешто смањиле, као и приноси. Истина је да су они износили и  по 12 тона по хектару а данас су 6 тона,  али су и даље то велике површине“, каже Хамзић, наводећи да је дошло време за ново инвестирање у  серификовани садни материјал који је већ „одрадио“ своје а земља је прилично испошћена и истрошена.

Мц Опште добро малине

„Успеси су“, наводи он, „видљиви и у области сточарства не само кроз побољшање расног састава стоке већ и кроз број газдинстава са сточним фармама са 10, 15 и више грла расних јуница којима је откуп млека и производња сира примарно занимање. Порастао је, такође,  и број газдинстава која се баве повртарством и која су проширила и унапредила своју пољопривредну производњу“.

„Осим буџетских средстава привукли смо  средства из других фондова као што су „Ана и Владе Дивац“, формирали смо прошле године револвинг  фонд који су базирани делом на повољном кредитирању пољопривредника  а делом на бесповратним средствима, преко којих се може набавити разноврсна механизација и пољопривредна опрема.  Ту је најважније Министарство пољопривреде  које је посебно ове године било издашно у давању субвенција и чији фондови су постали  веома доступни нашим произвођачима, набраја Зоран Деспотовић.

„Када се ради о фондовима Министарства, наша улога је“, наводи Ифет Хамзић, „да  благовремено припремимо „папире“ у делу посла који је обавеза локалне самоуправе, да на време  сигнализирамо произвођачима  и помогнемо им у припреми документације  како би на време конкурисали, укажемо на предности које имају зато што је наша општина девастирана, које их стављају испред других корисника у Србији.“

Деспотовић истиче да је то омогућило пољопривредним произвођачима да у овој години набаве укупно 70 трактора, од којих  ни један не вреди испод 20.000 евра. Али и општина је помагала:

„Инвестирали смо укупно 15.700.000 динара буџетских средстава у субвенције  за набавку пољопривредне механизације. На  јавни позив стигао је чак 221 захтев а ми смо се постарали да ни један не буде одбијен, мада смо за ове намене  планирали око 11.000.000. динара. Субвенционисана је набавка опреме за наводњавање усева,  допунску обраду земљишта, орезивање, пољопривредници су купили мотокултиваторе са прикључцима,  лактофризе, музилице,  опрему за  пчеларство, подизање пластеника и припрему сточне хране.

Мц опсте добро краве

За набавку приплодних јуница  уложено је 2,5 милиона динара а општина је  са 50 одсто средстава субвенционисана набавка крава  за пријепољске сточаре. Они су по субвенционисаним ценама ове године набавли укупно 28 приплодних грла док је око 3.200.000. динара „отишло“ је на субвенције за вештачко осемањавање“, истиче Зоран Деспотовић.

У овој години инвестирано је такође, 1.000.000 динара за подршку младима у  селу, који су се окренули земљи а  планирана су и 2.000.000. динара за економско оснаживање жена на селу. У  намери  локалне власти да „покрије“ што више категорија  пољопривредника, последње четири године из буџета се издвајају и средства  намењена искључиво женама до 45 година, које су носиоци пољопривредног газинства. Циљ овог програма је да се економски оснаже жене  као стуб породице и домаћинства и подстакну их да остану на селу.

„Можемо се лагати, али ако жена неће да остане на селу, неће ни породица“, каже Дестпотовић.

„До сада је за економско оснаживање жена на селу из буџета издвојено око 10.000.000. динара бесповратних средстава које је  искористило укупно 70 жена на које се воде пољопривредна газдинства“, наводи Ифет Хамзић.

МЦ Опште добро 5

Ове године пољопривреднице су углавном аплицирале за  набавку опреме за пчеларство, сточарство и воћарствао а приликом потписивања уговора изјавиле су да ће  овај вид субвенција користити  да прошире и унапреде своју пољопривредну производњу. Овај програм, додаје Хамзић, односи се на жене до 45 година, међутим сва средства за субвенционисање у пољопрувреди,  у проценту до 65 одсто равноправно су могле да добију  и друге жене које су конкурисале, без обзира на године.

„Пољопривреднице су ове године искористиле само половину од планираних средстава,  међутим, паре неће пропасти само ће бити преусмерене у други вид подршке пољопривредницима“, истиче Деспотовић.

Да би се добила стварна слика о томе да ли су механизација и опрема набављени путем субвенција, отишли у праве руке и користи ли се на добробит сеоског пољопривредног  домаћинства, повремено се обављају контроле.

„Ми смо 2015. године извршили контролу наменске употребе  средстава и утврдили смо да се у више од 90 одсто случајева, опрема   користи у складу са наменом. Нисмо се изненадили јер ми нашим  пољопривредницима  не намећемо избор опреме. Имају слободу да сами бирају  оно што им је потребно на газдинству а на нама је да јавне позиве за субвенције прилагодимо њиховим потребама, зато је сва опрема наменска и користи њиховим стварним потребама“, додаје Хамзић.

Хамзић истиче да је први пут ове године, Општина Пријепоље расписала  и јавни позив за доделу подстицајних средстава за унапређење економских активности на селу, уврстивши развој сеоског туризма у програм подршке селу.  За ову намену издвојено је 750 хиљада динара буџетских средстава.

„Може се рећи да је овај вид подршке био нека врста пробног балона. Испитали смо и проверили интересовања да би смо знали да ли да и убудуће издвајамо средства за ову намену и у ком обиму. Од укупно 13 домаћинстава која су категорисана као она која се баве сеоским туризмом конкурисало је њих 8 и сва су добила од 30.000 до 150.000 динара. Уколико интересовање буде  веће, биће већа и буџетска издвајања, каже Хамзић који са сарадњицима будно прати ова дешавања и „сондира“ заинтересованост сеоских домаћинстава“.                                                                                                                                            

„Време које је дошло, пандемија па украјинска криза,  већ показује да ће и  у годинама које долазе,  много тога зависити од виталности  села, зато у ову област све више улажемо и улагаћемо јер верујемо да ћемо од тога сви имати користи.  Озбиљно смо схватили и поруку  песника: „Док је села и сељака Србија ће бити јака“, каже на крају Зоран Деспотовић.

М.Цмиљановић

ОСТАВИ ОДГОВОР

Молимо унесите Ваш коментар
Молимо унесите Ваше име