„Капија здравственог система“ је примарана здравствена заштита која се организује и пружа на локалном нивоу и од степена њене доступности, квалитета и ефикасности зависи цео систем.
Близу 300 запослених има у Општој болници Пријепоље. Сама Болница има 56 запослених медицинара на неодређено време, и тренутно има 170 болесничких кревета, као и истурено одељење психијатрије које се налази на Чаиру са 25 кревета. Болница има и одговарајуће пратеће службе, (економску, правну и техничку). Како се изборити са изазовима „новог времена“ у ком су током пандемије Ковида „пуцали“ здравствени системи и најразвијенијих држава, како сачувати кадрове у времену светског тренда миграција радне снаге и становништва без преседана, како у локалној заједници која се налази у четвртој групи неразвијених оппштина, држати корак са технолошким напретком и набављати најсавременију опрему за дијагностиковање и рад… нека су од питања, на које смо у оквиру нашег пројекта „Опште добро“, покушали добити одговор од др. Зорана Дробњака, директора Опште болнице Пријепоље.
др. Зоран Дробњак: – Да би функционисали као болница било је потребно доста ствари да се уради, првенствено да се услуге које пружамо прилагоде времену у коме живимо, потребама корисника здравствене заштите, као и сав ременом лечењу пацијената. Ми смо још 2017. године схватили да ћемо пријепољско здравство сачувати и одржати корак са изазовима информатичких система и нових технологија, само кроз модернизацију, перманентну израду пројектне документације и конкурисања на свим међународним и домаћим конкурсима. Почели смо ревитализацију од основних ствари и потребе да направимо лифт. Обратили смо се нашим Пријепољцима и великим добротворима породици Вараклићима који су нам обезбедили средства за изградњу лифта којим смо повезали хирушко и интерно одељење са приземним просторијама, и на тај начин омогућили да се тешко покретни и непокретни пацијенти којима је потребно болничко лечење, пребацују на безбедан начин. Као кључни фактор за умрежавање и модернизацију распознали смо и потребу унапређења информатичког система, захваљујући такође породици Вараклић, обезбеђено је увођење информационог система који је омогућио да се повежу поједине организационе јединице и на локалном нивоу, као и по вертикали, тако да сада свака амбуланта и одељење има могућност да види име и презиме пацијента, и све услуге које су забележене и урађене у оквиру систему. У ту сврху, породица Вараклић нам је донирала компијутерску опрему вредну 20 хиљада евра. Након тога смо захваљујући донацији Јапанске амбасаде, опремили породилишта и оспособили операциону салу за порођај жена, тако да породиље више не морају да иду у главну операциону салу, већ се цао тај поступак обавља на породилишту. Набавили смо такође захваљујући фондацији „принцезе Kатарине“ кардиолошко ултра звучни апарат, набављени су кревети за пријемно-ургентну службу. Захваљујући донацији Маинистарства правде из средстава опортунитета, добили смо централну стерилизацију и апарат за анестезију.-
Уз пројекте и донације, у последње време је све отворенија и локална самоуправа, па смо забележили да се средствима из Буџета општине омогућило и покретање разрешења вишедеценијског проблема легализације и укњижавања здравствених објеката у Пријепољу.
др. Зоран Дробњак: – Захваљујући средствима Општине, у току ове године издвојено је и планирано да се потроши 25 милиона динара за пријепољско здравство, а од тих средстава до сада смо већ набавили санитетско возило, ултразвучни апарат, извршена је и поправка крова над делом лабараторије и правно-економске службе. Кључни проблем који је све ове године од оснивања оптерећивао здравство, јесте чињеница да су сви објекти у којима се пружају здравствене услуге на територији општине нелеглизовани, и ми смо напокон ушли у поступак њиховог озакоњења, које се управо проводи путем јавне набавке у вредности око 4 милиона. То је главна системска ствар коју морамо урадити и која нам пружа могућност да улазимо у нове инфраструктурне пројекте што је до сада било немогуће због нерешеног титулара имовине и од следеће године ћемо легално да приступимо фондовима, да поправимо квалитет пружања услуга у Пријепољу , било да је у питању енергетска ефикасност или уређење објеката. Ипак, кључни искорак у пружању здравствене заштите и дијагностике смо направили у овој години захваљујући држави односно Министарству здравља, које је финансирало реализацију капиталних пројеката, инсталирања постројења за централни развод кисеоника у сваку собу и ординацију, набављен је и инсталиран дигитални рендген апарат а по први пут у историји болнице инсталиран је ултра модерни Сиеменс 64-слајсни скенер вредан више од 300.000 евра. Нема одељења ни чекаонице које нисмо у протеклом периоду опремили и модернизовали, што пацијенти виде и са задовољством констатују побољшање услова. Од РФЗО смо добили гасни анализатор, апарат за анестезију, инфузионе пумпе а данас смо имали завршну обуку особља за модерни ултразвучни апарат за породилиште који нам је донирао РФЗО. Удружење Пријепољаца у Београду, дијаспора, донатори који нису хтели да се њихово име спомиње, су препознали наше напоре и значај донирања болници, јер је то једини сигуран начин да средства уложена у Пријепоље стигну до сваког грађанина кроз пружање адекватни здравствене услуге. Ако би смо гледали збирно успели смо да више од 1.200.000 евра вредну опрему добијемо кроз пројекте, донације и помоћ, што је изванредан успех који нам даје наду да је могуће добрим управљањем, пројектима и планирањем, подићи систем примарне здравствене заштите на виши ниво који заслужују грађани Пријепоља. –
Када сте добили скенер, најавили сте код поступка дијагностиковања комбиновани метод прегледа и очитавања снимака, са ЗЦ Ужице. Докле је тај процес и када грађани могу оекивати прве прегледе?
др. Зоран Дробњак: – Што се тиче рада на скенеру, имамо два извршиоца, па ћемо направити за почетак комбиновани модел, и већ сутра имамо састанак са руководством у Ужицу, да направимо систем помоћу ког ћемо снимати пацијенте у Пријепољу на скенеру, а у сарадњи са колегама из Ужица очитавање снимака и дијагностиковање, док се не изврши едукација особља које ће комплетан процес онда радити у Општој болници Пријепоље.
Свеприсутни проблем је миграција стручне радне снаге, нарочито изражен у виду одласка медицинског кадра у развијеније државе Европе. Какво је стање са медицинским кадром у Пријепољу и постоји ли план који би предупредио те појаве а нарочито у контексту и јавних иступа у вези специјализација које смо могли да чујемо ?
Специјализације су биле стопиране у периоду Ковида, али су почетком ове године настављене. Ми смо добрим планирањем наших потреба и сарадњом са ЗЦ и ЗЈЗ Ужице успели да постигнемо, да нам се чак 20-ак лекара у овом тренутку налази на специјализацијама. Разноврсне специјализације, дечја хирургија, офтамологија, дерматологија, два су лекара на специјализацији из хирургије, из интерне медицине и других области. Такође планирамо наше потребе за следећу годину и већ смо тражили одређени број специјализација. Тренутно је то на Управном одбору да нам одобри, у складу са нашим захтевима и са нашим објашњењима због чега су нам потребне све те специјализације, тако да гледамо да имамо оптималан број специјализација који је неопходан да болница функционисала у складу са законским одредбама и нормативима 24 сата.-
Очекујете ли кадровске проблеме у периоду од следећих неколико година и шта је могуће урадити пи том питању?
др. Зоран Дробњак: -У многим градовима као и у Пријепољу, конкурси се понављају али се нико не јавља, тако да је то генерално проблем не само у Србији, већ и у целом свету. Немачка није могла са тим тако лако да се избори, па је дошла у ту ситуацију, тако и ми не можемо никога на силу задржати, али се трудимо да чак анимирамо људе из других средина да раде у Пријепољској болници. Два лекара из Нове Вароши су запослена на неодређено бреме а једном је дата и специјализација, тако да се трудимо да привучемо људе да дођу да раде у нашу средину. Чак је једна докторка из Сјенице изразила жељу да ради у пријепољској болници и она је тренутно запослена у пријемно-ургентној служби, тако да ми на тај начин покушавамо да се изборимо, а то што нема лекара на заводу није наша кривица и против тога ће се морати борити цело друштво и држава са мерама на побољшању стања.-.
Шта су главни правци развоја и унапређења здравствених услуга у пријепољском здравству и какве иновативне приступе можемо очекивати у предстојећем периоду?
Упркос великим искорацима које смо направили, изазова што се тиче саме болнице има још много, мора плански и систематски да се уређује здравствени систем, да се унапреде услови у којима раде запослени, да се побољшају услови за лечење пацијената, просторије да буду уређене према стандардима, према захтевима новог времена, појачање доступности свим пацијентима и грађанима здравствених услуга, са акцентом на разнуђеност пријепољске општине која поставља посебне захтеве у организацији, транспорту и присутности медицинских радника и здравствених услуга свима. И даље мислим да је добро управљање, планирање и нарочито превенција, главна ствар и задатак, да примарна здравствена заштита ради свој посао на превентивном лечењу болести, на тај начин сво остало лечење ће да буде много лакше. Иновативно смо већ искорачили добивши први пут дозволу за управљање медицинским отпадом, за територије, Пријепоља, Нове Вароши и Сјенице, и ми већ вршимо прикупљање и обраду медицинског отпади и његово претварање у комуналну отпад. Уз велику захвалност свима који су помогли, чврсто сам уверен да смо показали у претходном периоду, да смо у стању да се развијамо и унапређујемо здравствене услуге и да је Општа болница Пријепоље препозната као опште добро свих нас.-
Одлуком Владе Србије, формиран је Здравствени центар Пријепоље ког чине Општа болница и Дом здравља, али до сада тај нови правни субјект није регистрован у АПР-у, па стога ове две здравствене јединице и даље функционишу у оквиру Здравственог центра Ужице. Избором нове Владе и ресорног министра, очекује се почетком 2023.године одлука о даљем поступању и евентуалној регистрацији самосталног Здравственог центра Пријепоље.
Г.Рековић
