То је део градске месна заједнице Пријепоље. Па, ипак, током претходних тридесетак година Луке, са „дивљим“ насељима која су сама себи одредила и имена, преживљавају трансформацију од насеља изграђеног по свим урбанистичким прописима, до насеља у коме доминирају нелегални објекти, нерешено питање канализације, због чега се шири несношњив смрад, у коме се потпуно загађује река, уз самовласно заузеће јавних површина без икакве контроле и то све крај пута који води до бисера светске баштине Манастира Милешева.
Oд осамдесетих година прошлог века нагло се мења изглед приградског простора који су вековима чинила махом поља, односно плодно и обрадиво земљиште. Градња нелегалних објеката, на њивама бивших власника, створила је посебну архитектуру, по мери домаћина, без много бриге за комшијске габарите. То је створило урбанистичку конфузију. Ова насеља постала су и депоније свега и свечега, без најчешће решеног питања канализације, не ретко и водовода, без кишних колектора, паркова, играоница за децу, простора за окупљање. Чини се да је насеље Луке прототип. До осамдесетих није ни било кућа, а онда је “урбанизовано“, односно почела је градња „типских“ породичних кућа са леве стране новог пута који из Пријепоља води ка Милешеву. С друге стране реке није било кућа, само корито и брдо. А онда се деведесетих све нагло променило и овај део приграда постао је „пример“ дивље градње, без икакве контроле.
То се посебно односи на насеља којих „нема“ а која су добила преко ноћи имена: Непек и Томовина. „Кум“ за имена није познат, али већ тридесет година, несмањеном жестином овај приградски део Пријепоља, нападнут је грађевински али и на све друге начине.
У овом делу Пријепоља станују многи „функционери“, односно радници Општинске управе, одборници, чланови савета највеће месне заједнице, начелници, инспектори, па до директора и посланика. Како неки од њих гледају на ово грађевинско и урбанистичко градско ругло, на дивља насеља којима су изграђени мостови,а недефинисане „улице“ се асфалтирају до кућа појединаца, на разне врсте „радионица“ поред пута, стоваришта дрва, отпада, ауто пијаце аутомобила, пилане, механе, а немају решено питање канализације, а до скора ни водовода?
Садашњи председник Скупштине општине али и дугогодишњи одборник и врло активни политичар је Изудин Шантић који је „староседелац“ . Сећа се кад је овде пролазио јаз, кад су у Терићевини били засади пољопривредне задруге, воденице, кад кућа и није било осим великог газде Сима Терића. Куће почињу да се граде осадесетих, према Детаљном урбанистичком плану за Терићевину и Луке. Све је у почетку било плански, изградњу је пратила комплетна инфраструктура, дакле улице, канализација, водовод, електрична енергија, изграђена је школа.
– До почетка деведесетих то се могло назвати урбаним насељем. Али, онда почињу да ничу разни објекти као, уосталом и у дугим насељима. Додају се спратови, граде се помоћни објекти. Међутим, Непек и Томовина могу се назвати „дивљим“ насељима, каже Шантић.
Сећа се како су ту некада биле и буквално две куће, Тома Поповића и Влајка Дивца. Онда је неко направио викендицу, па још по неко додао, а онда су без икаквог плана почеле да се зидају и куће. То је веома утицало на урбанизацију тог дела града.
-Имамо велики проблем са водом. Требало је скоро петнаест година да Луке добију воду, да буду све куће прикључене на градски водовод. На жалост, проблеми са канализацијом су и даље велики. Потребно је, наравно, решавати све те проблеме. Слажем се с вама да су све то урбанистичке наказе у насељима која се зову сада-сателитска јер их има на сателитском снимку из 2015.године. План детаљне регулације корита Милешевке који је почео да се ради свакако ће допринети да се много питања реши. Тачно је да су изграђена два моста за та насеља из буџетских пара иако није било никаквих урбанистичких докумената, али то је уобичајена „прећутна“ санација дивљих насеља јер је живот наметнуо потребе, каже председник Скупштине општине Пријепоље Изудин Шантић.
Шта је то што Луке чини градским насељем јер је оно надомак града?
-Луке су имале контролисану урбанистичку изградњу, изградњом пута, отворена је та могућност за ширење града. Градским насељем га чини управо инфрастуктура, комунални објекти, асфалтиране улице, расвета. Домаћих животиња, осим живине, готово више да и нема, каже Шантић.
А шта Луке не чини урбаним насељем?
-Мислим да је то однос према средини, комунални отпад, река Милешевка је веома, нападнута, загађена је. Нема више пецања као некада. Канализација иде директно у реку. Начин живота је такав, приградски. Дакле, то је једно привикавање. Могло би се назвати прелазним роком из села у град. Истина је да је присутно, како кажете, самовласно заузеће јавних површина и да је ружно и нагрдно али кад се реши питање детаљне регулације, када буде изграђена обалоутврда, мислим да ће се много тога решити. Посебно када буде модернизован пут, са тротоарима и бициклистичком стазом. То ће бити спас и спречиће се кидисање на јавне површине.
Да ли је овај део града више град или село?
-Више град. Ипак има више одлика града, сматра председник Скупштине општине Изудин Шантић.
И Зоран Деспотовић је становник овог дела града, врло је политички активан, био је и сада је члан Општинског већа, био је народни посланик у два мандата. Одборник је у Скупштини општине како сам каже од 1992.године. Он није „староседелац“ али живи у Лукама од 1989.године , кућу је наследио али је изграђена уз све потребне папире. Тада је то било обавезно, јер се само тако могло прикључити на струју, водовод, канализацију. Тај део Лука није много урбанистички нарушен до данас. Експанзија градње без контроле, почиње деведесетих, кад ниче много нелегалних објеката с обе стране реке. То је донело озбиљне инфраструктурне проблеме, каже Деспотовић, нараушава се архитектонска целина али и односи који су владали међу житељима овог дела града.
Колико је политика омогућила да људи добију инфраструктурне објекте кад је насеље почело да се шири?
-Мало, на жалост. Некада се од самодоприноса много улагало, грађани су учествовали у асфалтирању улица али кад је то престало, дошло је до застоја. Луке годинама нису имале воду са градског водовода у капацитету какав је био потребан. С обзиром на тај грађевински бум и позицију насеља које је ем близу града, ем на путу за Милешево, овај део града ипак треба да је у приоритету свих политичких структура јер је и насеље велико и национално мешовито. Канализација са десне стране насеља је у добром стању али капацитет је проблем. Настао је кад је почела масовна изградња са друге стране реке. Ту је за две деценије изграђено на десетине и десетине бесправних кућа, чак и у кориту реке, што није забележено кроз деценије и деценије градње у Пријепољу. Делимичном изградњом водовода и канализације нису решени проблеми јер сва фекална канализација иде у реку. Детаљни план регулације ће све то решити и то, надамо се, брзо. Истина је да је доста „роваша“ око пута и кућа али како насеље расте, тако се морају мењати и неке комуналне навике. Постављено је недавно доста нових судова за смећа али морају се редовније празнити. Истина је да и свест људи према заједничком окружењу није на високом нивоу. Много је заузећа јавног простора и бојим се да сви „жмуримо“. А управо би све ово око пута требало да буде огледало града јер туда пролазе грађани који радо шетају, односно туристи који обилазе Милешеву. Та слика насеља поред пута није нам за репрезентацију. Чак би се могло рећи и да је срамота за све нас, посебно нас који се бавимо политиком, доносимо одлуке и учествујемо у власти. Мислим и на претходне и на садашњу, од оних који издају дозволе, до инспекције. Раније су одборници много више предлагали, указивали на проблеме, сада су одборници зависници од руководстава партија и већина само диже руку и не знајући некад за шта гласају. Ту је мало простора за представљање своје средине и јавно изношење пробема. Често се дешава да због изборних обећања нешто постане приоритет, а нешто што је очигледно важније мора да чека. Треба рећи да се много тога променило у приступу људи. Док је било урбанистички решено, уз поштовање грађевинских правила, нико није бирао где ће градити, па је и становништво у Лукама било мешовито, буквално куће до куће су из разних делова општине. Кад су се изгубила правила и почела дивља градња, онда је дошло и до формирања, рекао бих, родбинских насеља где је пола села у исто време и на истом месту градило.То је донело и другачији однос према заједничким интересима, каже Зоран Деспотовић, члан Општинског већа и дугодишњи одборник и посланик у Народној скупштини.
Од детаљног плана регулације за корито реке и од модернизације пута очекује се много. Помаже држава својим средставима. Да ли ће то значити и уређење онога што је нарушено? Нешто ће се исправити, нешто променити и „уличити“ , после тридесетак година потпуног одсуства контроле и примене било каквих закона и прописа. Али, како би то рекли социолози, управо у приградским насељима расцветавао се деценијама живот паланчанина који не прихвата ништа што није уско повезамо са његовим себичним амбицијама. Зато се и догађају несвакидашњи примери уништавања животне околине без да се томе придаје велика важност.
„Од како нам се град проширио, много се сузио“, једна је од крилатица с почетка новог века.
Индира Хаџагић
