“Дуго се чекало и сад колико год да уложиш мало се види”, каже Ненад Пузовић, председник Савета МЗ Ивање.
Плодна ивањска долина, уз оранице на подручју Велике Жупе, до пре двадесетак година, чинили су пријепољску житницу. Експанзија малине претворила је некадашња поља кукуруза и пшенице у геометријски правилне, жицом и канапом, везене засаде “црвеног злата“. Уз воћарство, пољопривредници Ивања се интензивније баве још повртарством. Сточарство је готово у потпуности замрло, па се од Раишњева до Лучица на прсте једне руке могу избројати домаћинства која имају грло или два крупне стоке.
Зачеци привреде овог краја везани су за производњу опеке. На подручју некадашње циглане данас послује грађевинско предузеће “Рад Лабуд”. Стотинак метара даље налазе се погони кондиторске индустрије “Ћатић компани” чије се посластице могу пронаћи и на рафовима тржних центара у иностранству и фирма “Алфа транс” која се бави производњом,транспортом и складиштењем грађевинског материјала. У последњих двадесетак година интензивирана је експлоатација шумског богатства па се, само у ивањској равници, пословима прераде дрвета бави шест пилана. У насељу ради и неколико трговина на мало.
У бирачки списак месне заједнице уписано је око 2.500 грађана, а према попису из 2011. године насеље броји 1.145 становника.
Близина магистралног пута и удаљеност од центра Пријепоља од око 5 километара, даје овој заједници добре предуслове за даљи развој и побољшање квалитета живота. Међутим, недостатак основне инфраструкуре и неодржавање оне постојеће учинило је житеље Ивања да се осећају заборављено и напуштено.
“Свирао сам на многим весељима и свадбама. Некад је био обичај да се млада кад послужи госта удаљи тако што ће начинити корак или два уназад па му тек онда окренути леђа.Данас му само каже – Ћао и оде. Тако је и са Ивањем. Некад се улагало, а онда као да нам је неко рекао „ћао”, каже Машо Ћатић, чувени ивањски хармоникаш и човек за кога житељи кажу да је посвећен и активан на унапређењу квалитета живота у овој заједници.
Недостатак канализационе мреже, бујични потоци и лош пут кроз Раишњево најозбиљнији су проблеми који, према Ћатићевим речима, погађају свакодневницу житеља Ивања.
Да су проблеми вишедеценијски и да се преносе од власти до власти, потврђује и Ненад Пузовић, председник Савета МЗ Ивање. Према његовим речима, у задњих петанестак година, изузев изградње моста преко Лима који је крајем 2015. године пуштен у промет, није било озбиљније инфраструктурне инвестиције.
“У 21. веку ми још увек немамо канализациону мрежу. Пројекат постоји али је застарео, а на његово препројектовање, како ми је речено у локалној самоуправи, мораћемо да сачекамо док се не изгради фабрика за прераду отпадних вода у Љупчи. Бујични потоци се, у сезони топљења снега, неконтролисано изливају у ивањско поље, пуне септичке јаме и плаве домаћинства, што представља здравствени ризик за ово густо насељено подручје”, каже он и додаје да површинске воде које се сливају из Дучева, озбиљно угрожавају 5- 6 домаћинстава у падинском делу месне заједнице.
Локална самоуправа је путем тендера изабрала београдску фирму “Биодекор ДОО”, којој је поверен посао израде пројекта за кроћење 3 потока и њихово усмеравање у Лим. То је за мештане разлог за “благи оптимизам”. Међутим, прибојавају се да ће, као и у случају пројекта за канализацију, све остати само на документацији, а да ће изостати реализација.
У каквом је стању пут кроз Раишњево, који Ивање повезује са Пријепољем, најбоље говори чињеница да је аутобуски превозник почетком марта престао да саобраћа овом релацијом. Мештани су се организовали и искрчили делове пута који су зарасли у шибље, а општина је “окрпила” бројне ударне рупе, па је линија градског превоза поново успостављена.
“Преко Раишњева и таксисти више наплате. Лош пут мештане Раишњева и Ивања оставља тако близу, а ипак далеко од центра града. Председник Републике је најавио скору реконструкцију ове деонице и ми се надамо да ће наредне године то бити реализовано. Очекујемо да ће ускоро бити активирана и средства у износу од 600.000 динара која су општинским буџетом предвиђена за санацију приступне саобраћајнице која повезује Ивањски мост са магистралом”, каже Пузовић, који свој оптимизам не црпи само из обећања, већ и из онога што је ове године већ урађено у Ивању. Насеље је на два путна правца добило 700 метара асфалта, а исто толико ће бити постављено на још пет локација.
Ивање нема дечије игралиште ни парк. Друштвени живот је до почетка 90-тих био везан за салу задруге и трг око ње, где су викендом организоване игранке. Салом располаже Савет месне заједнице који је издаје у комерцијалне сврхе, али и без накнаде, када се ради о активностима од којих ће добробит имати локална заједница.
И из овог насеља, као уосталом и из целе пријепољске општине, већ деценијама уназад, одлазе млади. О миграционим последицама најбоље могу посведочити одељенски дневници ОШ ”Бошко Буха”. Школске 1989/90 године школа је имала највише ђака, укупно 374. Тридесетак година касније тај број је преполовљен. Канцеларија за јавна улагања обезбедила је, 2019. године, 25 милиона динара за обнову школских објеката и уградњу котларнице на пелет, а за изградњу фискултурне сале 60 милиона динара. Према првобитној документацији пројекта, спортска дворана је требало да буде изграђена на локацији која је од школе удаљена чак 600 метара. Радови нису активирани јер се до недавно трагало за новом, ближом, локацијом, а самим тим и новом пројектном документацијом.
“Заиста је, у најмању руку, необично да фискултурна сала буде удаљена 600 метара од школске зграде. Недавно је урађена препарцелизација и нова локација је уз постојеће школске објекте. Сада је потребно урадити нову пројектно – техничку документацију како би Канцеларија за јавна улагања могла започети са реализацијом”, каже директорка Ирена Матовић.
Проблеми који притискају цело насеље погађају и основну школу. Пут ка школи је у лошем стању, а у једном делу, када се подигне ниво реке, буде и поплављен. Са друге стране, школска котларница није поплављена само захваљујући радницима школе који одржавају систем пумпи . Ове године је даноноћна “одбрана котларнице” трајала два и по месеца.
“Годинама је наша најзначајнија инвестиција ремонт котла који је стар преко четири деценије. Набавили смо програматоре који управљају пумпама, што је растеретило раднике који су били под великим притиском. Успели смо да обезбедимо квалитетну интернет везу за сва издвојена одељења тако да је онлајн настава несметано функционисала. У плану је обнова информатичког кабинета и школског инвентара, за шта ћемо аплицирати код Министарства просвете”, каже директорка и истиче да није задовољна динамиком зимског одржавања пута којим деца долазе у школу.
Председник Савета МЗ, Ненад Пузовић се слаже да је путеве требало интензивније чистити током зиме, међутим недостајало је новца.
“Локална самоуправа је за чишћење снега у Ивању издвојила 118.000 динара, што је било недовољно. Зима је била тешка. У неким подручијма општине била је проглашена и ванредна ситуација. Територија месне заједнице је велика. Ми смо утрошили и додатна средства из резерви, али и то је било недовољно”,каже Пузовић.
Као и друга приградска насеља и Ивање има проблем са дивљим депонијама. Проблем представља и одвожење контејнерског отпада, које се обавља једном седмично, па локације на којима се налазе контејнери изгледају као мини депоније са којих пси луталице разносе смеће унаоколо.
Од фебруара се у Ивању, на месту где је некад ископаван шљунак, одлаже грађевински шут и кабасти отпад, углавном намештај. Идеја је била да се одбачени намештај “меље” у пелет, али до сад то није био случај.
Наши саговорници се слажу да је решавање проблема у овом насељу годинама пролонгирано, па је и оно што је било добро временом пропало, тако да недавне инвестиције у асфалтирање, иако значајне, изгледају симболично.
“Дуго се чекало и сад колико год да уложиш мало се види”, каже Ненад Пузовић.
Ј.Б.
