Пре само две године то је била „готова“ ствар. Требало је да уз помоћ немачке развојне банке Пријепоље уз још неколико општина које су ушле у програм, добије даљинско грејање на много јефтиније гориво кога има у изобиљу. Чинило се да је то изгледно. Ових дана у Прибоју се постављају цеви управо за топловод јер спроводе у дело споменути програм. А Пријепоље? Где је „запело“?
Један од већих пројеката о коме се много говорило био је везан за изградњу Топлане на биомасу којом би се решили барем неки проблеми везани за даљинско грејање у Пријепољу. Наиме, прича је почела 2016.године када је пријепољска општина била међу само десетак које су одабране да се укључе у програм који се реализовао у сарадњи државе и немачке развојне банке. Изгледало је да све иде у правцу улагања у овај пројекат, јер су уследили контакти руководства општине и ЈКП“Лим“ са инвеститорима. Како је тада речено, немачка развојна банка нудила је грант од 400.000 евра бесповратних средстава(назовимо то донацијом), уз кредит на 20 година у висини 2,1 милион евра. Пошто се све одвијало у сарадњи са Министарством за енергетику, држава би, према проценама, била гарант кредитних средстава. Шта би био епилог? Грејање у пријепољској општини било би јефтиније три пута, на топлану би биле прикључене многе установе, цели комплекси зграда и пословни објекти. Требало је само да се приступи изградњи топлане, односно да се на одређеној локацији, а она је била код зграде Гимназије, дефинише стовариште за биомасу. И? Било је то све изгледно још у децембру 2019.године. Онда је све стало. Зашто?
Наиме, од споменутих општина које су ушле у програм, Прибој већ увелико финишира радове. Ових дана, а то нам је и био повод да се вратимо овој теми, цео Прибој је велико градилиште јер се копају канали и постављју цеви за топловод. Зворник је такође у завршној фази као и Нови Пазар. Ми нисмо урадили ништа. Односно, стигло се до пројекта али иако је имало идејно решење, иако су урађени елаборати, све је заустављено, јавност је остала ускраћена за информације зашто нисмо наставили са активностима. Избори нису изговор јер и после избора новоформирана коалиција могла је да настави са започетим, али су изостали одговарајући контакти. Зашто?
Слично питање постављено је на недавном врло темељном и вишесатном састанку чланова Општинског већа са руководиоцима свих службви ЈКП“Лим“ који је иницирао председник општине Владимир Бабић. Одговор се није чуо. А предочено је да би уштеде за грејање корисника биле знатне, да цене мазута поново енормно расту, да су све скупљи ремонти дотрајалих котларница, о загађивању да не говоримо. Према идејном пројекту, Топлана на биомасу могла је да испоручује грејање Дому културе, предшколским установама са обе стране Лима, Гимназији, зграда Електродистрибуције, стамбеним зградеама у Шеховића Пољу, Основној школи „Владимир Перић Валтер“, Националној служби за запошљавање, Центру за социјални рад, Музеју, Општинској управи, зградама у Централи, Подвароши, Пијаци, Апотеци. Цена „сечке“ је, према калкулацијама четири пута јефтинија од цене мазута. То значи, опет према калкулацијама које су извођене, да би грејање било јефтиније и до 30 одсто.
У октобру 2019.године оформљен је тим који ће се бавити реализацијом пројекта изградње Топлане на биомасу. Била су ту два члана тадашњег Општинског већа, представници ЈКП“Лим“, те пет службеника Општинске управе. Врло је тешко сада доћи до информације зашто је све стало, да ли се одустало или је нешто друго у питању. Ипак, према сазнањима до којих смо дошли , све је 2019.године стало због нерешених имовинско-правних односа. Ко кочи? Па, појавио се власник парцеле на којој је требало да се сагради стовариште за енергент. Он тражи да му се врати или плати земљиште које својевремено није приведено намени, иако је откупљено. Но, не улазећи у правне спорове о којима немамо довољано информација, опет према нашим сазнањима, чак и поновно плаћање земљишта власнику била би „ситнина“ за општину и буџет у односу на „бенефит“, односнмо добијање Градске топлане на биомасу и јефтинијег грејања без загађивања.
Душка Бајић, члан Општинског већа дала нам је своје виђење целе ситуације. Наиме, од Топлане се није одустало али није током протеклих годину дана ушла у приоритете јер су се наметнули неки други пројекти које је ваљало припремити или конкурисати за средства како би били урађени. Но, како каже чланица Општинског већа, сигурно се није стало са том идејом али, колико је упућена, реч је само о елеборату који је припремљен и кредиту који је веома велики да би се све реализовало, а испречили су се и имовински спорови.
-Ми свакако остајемо при тој идеји јер је изградња Топлане за град нешто што је неопходно, као што је неопходно да се пређе на јефтинији енергент и онај који не загађује животни простор. Међутим, ми разматрамо још неке идеје јер могуће је конкурисати за исти пројекат и његову реализацију и код Канцеларије за јавна улагања. Оно што нас је такође определило да овај пројекат ставимо у други план у односу на неке друге је и најава да би до Пријепоља требало да стигне гасовод, каже Душка Бајић.
Оно што је, међутим, сада извесно је да Канцеларија за јавна улагања не финансира изградњу градских топлана, већ само школских(отуда је подржан пројекат изградње котларнице на биомасу у школи у Сељашници). Оно што је, такође, у овом тренутко важно је и чињеница да је мазут поскупео са 55 динара колико је коштао кад је урађена калкулација за услугу грејања коју пруже ЈКП“Лим“ на 85 динара колико кошта сада. Грађани плаћају грејање 240 динара без ПДВ по квадрату али према садашњој цени енергента који је убедљиво најскупљи, та цена би требало да буде минимум 300 динара. Судећи према општој „кукњави“ оних који се греју кад се спомене цена грејања, очекивати да се она повећа , било би нереално. Шта ће се онда десити? Па, није никаква тајна за оне који прате рад ЈКП“Лим“ и калкулације везане за грејне сезоне. Десиће се губитак од барем 30 милиона динара који ће ово јавно предузеће, чији је оснивач општина, довести на ивицу чим се грејна сезона заврши. Субвенција више нема, јер ако се сетимо, социјални мир пријепољске политичке групе годинама су обезбеђивале управо субвенционисањем грејања из општинског буџета, што је сада потпуно незаконито.
Град Прибој је своје питање решио уз помоћ кредита који је понудила, уз одређени грант, немачка развојна банка, а иза чега је стало пре неколико година Министарство за енергетику. Топлана на биомасу прорадиће за Прибојце највероватније ове зиме. Пријепоље, које је било поодмакло у овој причи, једноставно је стало. Закочило. Опет неки имовински односи, неке парцеле, неки судски поступци. Све је више „кочница“ које онемогућавају кретање. А ко су све „кочничари“?
Индира Хаџагић
