Актуелне инвестиције уништиле стару инфраструктуру а нове нема. Коловрат и даље једном ногом у граду док је друга заглављена у клизиштима, неасфалтираним путевима, мрачним улицама, без воде…
Коловрат није највећа месна заједница у Пријепољу бар што се тиче простора на ком се протеже, али је свакако једна од најгушће насељених. Чињеница да је позиционирана као најближе приградско насеље имплицира да Коловрат има добре саобраћајне везе са градом, добро су повезани сви његови делови између себе и са центром месне заједнице. Коловрат је саобраћајно чвориште одакле путеви воде за друга насеља а не треба заборавити ни бизину магистралног пута. Он у највећем делу пролази кроз цело насеље и води ка селима који гравитирају Црној Гори и тамошњем граничном прелазу и у веома је лошем стању.
Коловрат ову позицију дугује послератним државним плановима економског и привредног развоја према којима су, по узору на велике метрополе, поред градова формиране индустријске зоне. Тако је и Коловрат својевремено постао баш таква зона у којој су били сконцентрисани главни производни капацитети око којих су се формирала радничка насеља крцата становништвом које се са села спуштало да би било ближе радном месту. Градила су се, пре свега, око ТК „Љубиша Миодраговић“ који је био окосница и замајац развоја са преко 3000 запослених, не рачунајући остале фабрике и погоне. Ницале су куће, нови привредни и други објекти са и без дозвола, а убрзано ширење насеља није било пропраћено адекватним инфраструктурним потребама. Када је индустрија „пропала“ много тога је остало недовршено: канализационе и водоводне мреже, нисконапонска струја, путеви, клизишта, улична расвета…Испоставило се да су многи послови рађени на своју руку, без пројекта и плана, по систему „ држи воду“. То је касније имало велике последице. Економска криза која је уследила отежала је „увођење реда“ у тај урбани хаос.
ОГРАНИЧЕНА СРЕДСТВА ЗА ВЕЛИКЕ ЗАХТЕВЕ
Данас су инфраструктурне потребе мештана Коловрата, исказане кроз План Месне заједнице за 2021. годину „тешке“ као четвртина општинског буџета, каже председник Месне заједнице Драгомир Рвовић.
„Толико су велики наши захтеви. Мада делују као списак жеља, они су реални. Чињеница да их је немогуће реализовати у једној години, не значи да све ове потребе не постоје. Ставили смо их на папир да би смо имали путоказ којим треба да идемо убудуће “, каже Рвовић.
Коловрат је месна заједница са великим бројем насеља : Брезовача, Ратајска, Јездовића Коса, Калдрма, Жунића Поток, Беглуци, Центар којем гравитирају Каменогорско насеље, Чадиње, Грабље и Равне са око 7500 становника. Свако од ових насеља има своје комуналне проблеме али има и оних који су заједнички за све или за већину њих. Генерално, према речима председника, Драгомира Рвовића, у већини насеља решен је проблем канализационе мреже и водоснабдевања, који су предуслов живота надомак града.
„У неким насељима мештани су сами радили канализациону мрежу коју смо касније додатним радовима, годинама крпили и повезивали на главни колектор. Има још неких делова где мрежа није повезана или је потребна реконструкција старих цевовода, као што има насеља на висинским котама која немају градску воду, посебно у летњим месецима. То је случај са Равнама и Јездовића Косом, где је било више пропалих инвестиција које ипак, нису омогућиле да градска вода потече цевима. Житељи имају воду коју су сами довели из оближњих извора тако да је тај проблем евидентан и вероватно ће се локалне власти детаљније укључити јер су показале интерес у решевању овог проблема“, каже Рвовић. Али, када, ко зна.
Чланови Савета месне заједнице предвидели су планом капиталне инвестиције у које су уврстили изградњу такси станице, изградњу капеле у Градском гробљу на Равнама, корићење бујичне реке Сељашнице и изградња тротоара са заштитном оградом од Равана до Пљеваљске петље.
Драгомир Рвовић сматра да не треба посебно да образлаже прве две инвестиције јер је свима који пролазе кроз Коловрат, или имају некога ко је вечни мир нашао на Градском гробљу, јасно о чему се ради.
Са овог списка приоритетних захтева, у разговору са општинским руководством направљена је нова листа приоритета у складу са буџетским могућностима у 2021.години реалним условима за завршетак инвестиције.
Односе се на горући проблем Дубоког потока у Беглуцима где је потребно изградити три зауставне бране које би требало да ублаже бујицу и бујичне наносе. Изливање реке Сељашнице је велики проблем а највише трпе мештани овог насеља када река са свим бујичним потоцима поплави имања и породичне куће, уништавајући прилазне путеве и правећи материјалне штете. Битно је да пропратна пројектно техничка документација већ постоји јер је једна фаза радова већ урађена. Пројекат предвиђа и санацију канализационе и водоводне мреже са доградњом недостајуће на овом потезу како би се касније могло планирати и асфалтирање пута, када за то дође време. Све ово би се могло реализовати за 1,5 милиона динара.
Извесно је да je у овој години асфалтиран део пута у насељу Аџина њива чиме је тридесетаки домаћинстава, коначно, решило прилаз својим кућама. Такође је реконструисана улица „Љубиша Миодраговић“ од Чадиња према школи и асфалтирана у дужини од 500 метара. Мало за велике захтеве Коловраћана, превише за буџетске средства али битно у смислу урбанизације.
Баш захваљујући планској изградњи радничког насеља и експанзији досељавања из оближњих села, с почетка приче, Коловрат има јасно издиференциран центар. У њему су сконцентрисани објекти и установе који у свему подражавају урбани живот. Ово је једина приградска Месна заједница која има Здравствену станицу, има основну школу са издвојеним одељењем у насељу Ратајска, вртић за децу до предшколског узраста, поседује банку, робну кућу, пошту, бутике, пекаре, пиљаре, занатске радионице, фризерске салоне и нову пословну зону која је никла уз магистрални пут са више производних услужних и трговинских објеката а ту је и црква. Пропале фирме нискоакумулативне привреде, сконцентрисане на Коловрату приватизоване су у деловима тако да се, иако у траговима, задржао тај концепт индустријске зоне, који подсећа на онај од раније … Оно по чему је Коловрат у предности у односу на Пријепоље су нешто репрезентативнији угоститељски објекти у којима „чаршијаши“ организују прославе, забаве, свадбе, или воде своје госте на свечане ручкове. Ту се, за разлику од Пријепоља и објекти у којима путници могу заноћити јер граду, који својом стратегијом предвиђа развој туризма, на жалост недостају смештајни капацитети.
НИ НА АСФАЛТУ НИ У БЛАТУ
Ипак Коловрат је, са десетином насеља и даље једном ногом у граду док је друга заглављена у селу, односно деловима којима недостаје пут, асфалт, улична расвета, нема градске воде, спортских терена, прете му клизишта, фале контејнери или еколошка свест… Има и један проблем, заједнички за све, истиче Драгомир Рвовић.
„Отегло“ се реализовање инвестиције на изградњи кружног тока. Где је „запело“ не знамо а МЗ нема никаквих надлежности јер је то инвестиција републичког карактера. Слично је и са изградњом пута од цркве у центру до Жунића Потока, која траје већ три године и над којом месна заједница такође нема никаквих ингеренција. Наша немоћ је прави израз за ову ситуацију, додаје Рвовић.
„Ми знамо само да се радовима стало и да је извођач једноставно напустио градилиште. У коначном, грађане не интересују разлози нити коме ће бити поверен завршетак радова, само сви желимо да се што пре окончају. Започетим радовима уништени су стари тротоари а нове нисмо добили. Пешаци су принуђени да се крећу коловозом, много је деце која овим путем иду у школу, тако да је и њихова и безбедност свих значајно угрожена. Сви се боримо за парче тротоара, за мало права на сигурност. Има и доста повезаних проблема са кружним током јер због отворених радова, често не ради улична расвета у Калдрми или самом центру Коловрата, посебно на фреквентној деоници која води ка магистрали тако да су и овде безбедносни ризици велики, каже Рвовић. У пословној зони уз магистрални пут нема тротоара ни зауставне траке па је и тај део прилично небезбедан за пешаке“.
Још један велики проблем ове Месне заједнице, која у смислу инфраструктуре и уређености живота има „право“ да личи на град, је и недостатак робне и зелене пијаце. Апсурд је већи самим тим што је већина домаћих произвођача, повртара, управо са територије Коловрата.
„Из Ратајске и Жунића Потока, на пример, произвођачи своју робу пласирају на пријепољској пијаци као што купци из Коловрата одлазе по воће и поврће у Пријепоље а у најближем окружењу имају домицилнe произвођаче. Кроз Коловрат, на путу до пријепољске пијаце, пролазе и други произвођачи са територије Миоске, Велике Жупе, Сељашнице као и они из Јабуке, Камене Горе, Бабина, Карошевине…“
А то је постојало. Фина, пристојна, ушушкана пијаца поред фабрике обуће Лимка, која се само угасила јер су некако сви хрлили у чаршију.
„Овај простор препуштен је немилости, зубу времена и немару. Пре неколико година били смо дошли до неких договора са општинским органима да поново оживимо и робну и зелену пијацу. Али се са тим стало. Потребан је један пазарни дан овде, на Коловрату и мештанима и произвођачима, посебно што је у Пријепољу пијаца поприлично натрпана и загушена, сматра Рвовић.
М.Ц.
