Почетна ПРОЈЕКТИ SARŠEN AMALA „САРСЕН АМАЛА“ – ЗДРАВО ПРИЈАТЕЉИ: „КЛИЗИ“ РОМСКО НАСЕЉЕ

„САРСЕН АМАЛА“ – ЗДРАВО ПРИЈАТЕЉИ: „КЛИЗИ“ РОМСКО НАСЕЉЕ

28
0

Због пренасељености ромског насеља на Јездовој коси пуцају потпорни зидови а куће клизе. Роми заинтересовани за плацеве на новој локацији.

Квалитет становања и инфраструктура у ромским насељима представљају један од највећих изазова са којима се та популација сусреће. Њихово превазилажење је озбиљан и дуготрајан процес који подразумева укључивање ширег круга актера. Према најновијим подацима Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, прошле године средства за побољшање услова становања Рома планирало је 46 локалних самоуправа, слично је и са средствима за запошљавање, здравствену и социјалну заштиту и образовање, што су приоритетне области предвиђене стратегијом за социјално укључивање Рома. С обзиром да је то од изузетне важности за процес приступања Србије Европској унији, бројни су европски фондови који су последњих година издвајили огромна средства као подршку локалним самоуправама за побољшање услова живота Рома.

MC SARSEN AMALA 5 stanovanje 3

Илустрације ради, из ИПА  фондова  су 2013.  године финансирана трајна  решења за становање и побољшање инфраструктуре у ромским насељима у вредности од 7,5 милиона евра  којима су подигнути стандарди становања за око 4000 Рома, саграђено је  200 стамбених јединица у којима живи око 1000 људи.  Пројектима  за 2014  утрошено је  2.705.170  евра за израду пројектно техничке документације и урбанистичких планова за више од 100 подстандардних ромских насеља.  Већ 2016. године креиран је методолошки приступ за унапређење процеса озакоњења ромских подстандардних насеља у Републици Србији. ИПА пројекти  за 2018 кроз “Подршку социјалном становању и активној инклузији“ имали су за циљ да се уради 500 стамбених решења за око 1500 људи. Програм се спроводио у 20 локалних самоуправа у а вредност  пројекта је  била 27 милиона евра.

Све ове „благодети“ мимоишле су пријепољску општину и локалне Роме. Томе је битно допринела инертност и незаинтересованост локалних власти које никада нису планирале средства за побољшање положаја ромске популације нити донеле било какве локалне планове намењене њима преко којих су се могла црпити средства из европских фондова. Нешто је и до Рома који се нису покушали да се удруже и да организовано „притисну“ надлежне да се њихова ситуација поправи.  На иницијативу Канцеларије за људска права УН, у септембру прошле године завршено је мапирање ромских насеља у Србији којим су обухваћена укупно 702 подстандардна ромска насеља која се налазе на територији 94  локалне заједнице у којима живи 167,975 људи. Прикупљени подаци обухватају приступ чистој води, канализацији, струји и одрживим извизворима прихода.  Пријепољска општина се активно укључила у овај процес али ромско насеље на Јездовој Коси није ушло у круг подстандардних насеља јер житељи нису ни без воде, струје, пута и канализације. Наиме, својевремено су, изградњом инфраструктуре у целом приградском насељу Коловрат,  истовремено решавани проблеми и у ромском насељу које је ту сконцентрисано.

MC Sarsen amala 5 stanovanje 2

Било је то још у златно време месног самодопринос, каже Изет Чоловић,   некадашњи секретар ове месне заједнице.Сећа се да су сви грађани учествовали у изградњи и властитим средствима али да су Роми инфраструктуру добили „гратис“.

Све то, ипак, не значи да жеља Рома за бољим условима становања не постоји и да није неопходна. Постоји, итекако, кажу Сакиб и Кумрија Бајрамовић, Роми који тражи начин да напусте Јездову Косу.

„Од општине ми Роми тражимо само да нам одобри негде на некој локалцији плацеве да формирамо ново насеље јер на Језодовој Коси не можемо да се проширимо. Нас има нас деветоро у малој кући са три собе.Два сина су ми ожењена, имам једно унуче, жена и ја и немамо где да се сместимо. Имамо ми воду, имамо струју, канализацију,  али је наш проблем простор. Градио бих негде кућу  али овде нема услова, жали се Бајрамовић.

sarsen 1

Локалне власти су Ромима својевремено, свесни неусловности живота у насељу Јездова Коса, понудили локацију за ново насеље у Струговима. Нису пристали.

„Нас је та понуда чак повредила. Нико нормалан не би пристао да у Струговима гради дом. То је била депонија, прљаво. А друго, Стругови су доста удаљени од града, каже Сакиб а његова жена Кумрија додаје да Ромима треба близина града.

„Кад би нам одобрили неку локацију 20 до 30 посто Рома би ту саградили своје куће.Растеретили би Јездову Косу и свима би било лакше.Нека нам дају услове и ми ћемо градити. Од чега, нека се општинари не брину за то. Нашли би ми начин да добијемо неку донацију, паре и паре су ушле у Србију за Роме а ми смо ту где смо. Имамо своје представнике у Француској, Италији, Немачкој, снашли би се. Има деце раде у иностранству, помогли би…Ми смо као лептири, радо се селимо где нам је боље“.

Он такође наводи да би један кординатор за Роме био неопходан.Преко њега би исказали властима своје потребе.

„Имамо воду, али нам је лош притисак. Имамо струју али део насеља нема уличну расвету, насеље је на  брду кад пада киша куће су нам пуне воде јер нема кишне канализације. Има влаге на све стране“

Емина Илић, једина ромкиња са дипломом средње школе сматра да би тренутно најважније било помоћи Ромима из неколико домаћинстава чије куће само што се нису урушиле.

„Мислим да би било најважније урадити потпорне зидове за те куће које клизе јер ће се, ако до тога дође, много чланова ће се наћи под ведрим небом, каже ова млада Ромкиња.Најмање педесетак. Њене замерке иду и на део насеља који нема уличну расвету мада су стубови постављени.

„Не дај боже да куће„слете“,  на улици би нас било доста  јер у неким кућама има и по 14 чланова“, истиче забринуто Еминина мајка Елма. Са њом се слаже и старица Везира која се  жали баш на потпорне зидове које стално поправљају али без резултата јер им треба стручна помоћ из општине или неког грађевинског предузећа. Можда би и сами поправили да имају више новца,  док  Зијада Бајрамовић која је управо однела смеће низ стрму улицу Јездове косе сматра да су им постојећи контејнери постали недовољни. И сви се слажу у једном,  треба им координатор, неко да све ово предочи општинарима.И мало више слоге. Овако иду један по један, жале се на ово и оно и на крају…ништа.

М.Ц.

Podelite tekst:

ОСТАВИ ОДГОВОР

Молимо унесите Ваш коментар
Молимо унесите Ваше име