Почетна Uncategorized Završena berba maline:„POSNA“ BERBA A REKORDNA CENA

Završena berba maline:„POSNA“ BERBA A REKORDNA CENA

25
0

Sudeći prema cenama, maline su ove sezone postale veoma skupoceno voće. Međutim, zarada  proizvođača nije drastično povećana jer je rod podbacio za  više od 60 posto, a ni malina nije zadovoljavajućeg kvaliteta.

 Samo na većim nadmorskim visinama još se prebiraju plodovi maline, dok je u ravničarskim predelima berba  završena prošle nedelje.

Dobru otkupnu cenu kao ove godine, malinari ne pamte. Oni sa kojima smo razgovarali kažu da to  nije bilo veće  iznenađenje  jer su hladnjačari već u februaru „tvrdili pazar“ obilazeći malinjake.  Više ih je, tvrde, iznenadio skok cene  tokom berbe. Od početne, oko 300 dinara za kilogram,ona se do kraja sezone ustalila  na oko 400 dinara koliko se plaćao vilamet, dok se  20 dinara više plaćao miker.

Proizvođači veruju da će, kada se do kraja godine bude formirala konačna cena, dobiti  još 20 do 30 dinara za svaki kilogram  otkupljenog voća. Rekli bi odlična sezona, međutim:

foto 3

  „Nikad manji prinos, ni veća cena“, kaže Mirsad Obućina, koji u Osoju  na 50 ari uzgaja oko 6 hiljada stabala voća. Obućina smatra da proizvođači, uprkos odličnoj ceni, ni ove godine nisu imali sreće.

„U najvećem broju malinjaka rod je podbacio za  oko 60 posto. Tamo gde je bolje rodila a uzgajivači nisu angažovali radnike, moglo se računati na bolju zaradu. Veća otkupna cena nadomestiće troškove koji su značajno povećani u odnosu na prošlu godinu, pa mnogi neće moći odvojiti dinar koji bi uložili u unapređenje proizvodnje“, smatra Obućina.

Sa višedecenijskim iskustvom u proizvodnji jagodičastog voća, Obućina  objašnjava kako malini pogoduje jaka i duga zima, kada „miruje“ u dugačakom zimskom snu. Međutim, klima se promenila, pa učestalo smenjivanje toplog i hladnog vremena, niskih i visokih temepratura tokom zime, iscrpi biljke koje do proleća izgube energiju.

„ Osim klime koja ne ide na ruku proizvođačima, utisak je da poslednjih godina samo iskusniji malinari na adekvatan  način tretiraju zasade. Kad prođe sezona berbe, dobar deo njih ne uđe u malinjake do proleća naredne godine. Najveći problem, ne samo kod nas već u celoj Srbiji, je loš sadni materijal i stari zasadi. Ova godina je to i potvrdila “, zaključuje Obućina.

Dragan Dosković, koji  na plantaži u Barama ima oko 5 hiljada stabala maline  kaže da je malina ove godine kasnije sazrela zbog čega je i sezona berbe produžena.

„ Verujem da ćemo naredne nedelje obrati zadnje plodove  i ako nam vreme bude išlo na ruku, ovo će biti  jedna od najboljih godina. Malina je odličnog kvaliteta i dobro je rodila. Nije isto u svim zasadima, ali ima  ljudi koji beru više nego prošle godine. Mnogo bolje će proći malinari koji imaju  manje zasade od onih  koji angažuju berače. Proizvodnja se mora vratiti u porodične okvire, ne samo zbog troškova  radne snage, već i zbog kvaliteta voća koji je upitan  poslednjih nekoliko godina. Nagla ekspanzija maline  je pokazala da se od poljoprivrede ne može obogatiti preko noći i dobro je što su neki ljudi odustali od proizvodnje, kaže Dosković.

Slično mišljenje ima i Milosav Cvijović iz Goločevine koji tvrdi da će se ove godine zaradom pohvaliti samo oni koji su vredno radili.

„ Ne može onaj iz Beograda uzgajati  malinu u Pijepolju. Ili si seljak ili nisi seljak. Poljoprivreda zahteva iskustvo i puno rada, bez razlike šta proizvodite. Mislim da se većina malinara opustila i nije na pravi način tretirala zasade. To sada plaća. Ja sam zadovoljan jer sam na istoj parceli ubrao tonu više nego prošle godine. Čujem, mnogi se žale“, kaže Cvijović.

On smatra da je otkupna cena voća mogla biti još veća. 

„ Otišla cena goriva,  životnih namirnica…ma  sve je poskupelo. Kad sve staviš na papir, gde je zarada? Meni je u berbi pomagala  familija, a po potrebi ngažovao sam  tri do četiri radnika. Plaćao sam četiri hiljade dnevnicu, plus prevoz, obrok i osveženje. Za mene to nije veliki trošak, ali jeste za proizvođače koji angažuje više ljudi tokom berbe“, kaže Cvijović.

foto 2

Ovom godinom nisu zadovoljni ni hladnjačari. Prema nekim procenama u Srbiji je popunjeno samo 40 posto kapaciteta.

„Otkupili smo 10 posto manje u odnosu na prošlogodišnju sezonu. Malina je u početku bila sitna i lošijeg kvaliteta jer su visoke temperature uticale na zrenje. Nakon kraćih kišnih perioda kvalitet maline je bio odličan“, kaže Dženan Jusović iz hladnjače  „Es – komerc“ koja je ove godine otkupila 400 tona svežeg voća.

On smatra da  će se  zbog manjka voća na svetskoj berzi  nastaviti potražnja za voćem, zbog čega proizvođači i naredne godine mogu računati na dobru cenu.  

Jusović objašnjava da  potražnja za zamrznutum plodovima nikad nije bila bolja jer je berba kod glavnih konkurenata, u Čileu i Poljskoj podbacila, pa su se uvoznici okrenuli našim proizvođačima.

Ifet Hamzić, šef stručne službe za poljoprivredu u opštini Prijepolje kaže da je ovogodišnja sezona pokazala sve manjkavosti u tretmanu zasada.

„ Mislim da će ova godina biti dobra lekcija svim malinarima koji nisu na adekvatan način tretirali zasade, a na kvalitet je uticao i loš sadni materijal, tako da su na zaradu mogli računati retki proizvođači koji su uspeli da  svoju proizvodnju  održe na visokom nivou.

On takođe veruje da bi ovogodišnja cena za proizvođače mogla biti “mač sa dve oštrice”.

projekat2

„Bojim se da će ljudi  opet početi da formiraju nove zasade što će dovesti do  tržišnog viška koji će umanjiti cenu maline. Videli smo do čega je dovela nagla ekspanzija pre nekoliko godina. Malinarima treba konstantna i predvidiva cena kako bi mogli da planiraju i kontrolišu proizvodnju. Malina nije biznis, što se često zaboravlja. Ona treba da ostane u porodičnim okvirima jer su prinosi i kvalitet najbolji u manjim sazadima“, poručuje Hamzić.

Prema nekim procenama u opštini Prijepolje otkupljeno je oko  3 i po hiljade tona maline. Kapacitet hladnjača je preko 10 hiljada tona, tako da je za očekivati da će i naredna godina biti „rodna“. Bar  kada je reč o ceni ovog voća. Država će, kako je najavio ministar poljoprivrede, ove godine subvencionisati sve proizvodđače koji žele da promene sadni material sa čak 90 posto. To je velika šansa za malinare koji imaju amciju da ostvare veći prihod od proizvodnje, a za prijepoljske malinare prilika da obnove stare zasade.

J. Beganović

Po količini i vrednosti proizvoda malina je najvažnija jagodasta voćka u našoj zemlji. U svetu se godišnje proizvede 500-600 hiljada tona na oko 100 hiljada hektara. Preračunato po glavi stanovnika to je količina od 70-80 grama što nam govori da je malina deficitaran proizvod na svetskom tržištu. Srbija uz Rusiju, Poljsku i SAD spada u najveće proizvođače u svetu (na površini od oko 15 hiljada hektara proizvede se 60-90 hiljada tona).

 Srbija se takođe svrstava i u najveće robne proizvođače i izvoznike smrznute maline.

Prošle godine u Srbiji je proizvedeno oko 60.000 tona malina. Prilike na tržištu utiču i na ponovno povećanje zasada, jer su oni koji nisu bili vezani izvoznim ugovorima ostvarili dobit nezabeleženu u poslednjih 25 godina. Mogućnost izvoza srpske maline sada je mnogo veća, pa bi malina iz naše zemlje svoj put mogla pronaći u Turskoj, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Skandinavskim zemljama.

Podelite tekst:

ОСТАВИ ОДГОВОР

Молимо унесите Ваш коментар
Молимо унесите Ваше име