ад се неко у насељу накашље, Велика Жупа остане без струје. Привредницима није до оваквих шала, они су на „агрегатима“ без којих би имали немерљиве пословне штете и губитке.
Повољан положај, жупна клима и добри услови за ратарско привређивање чинили су простор Велике Жупе погодним за живот од њеног постанка. Уз магистрални пут према Црној Гори, који овај крај сече на два дела, ницале су прво куће а близина реке Лим, који протиче целом дужином, доприносио је интензивној пољопривредној производњи. Пре само двадесетак година Жупа је била пријепољска житница где су комбајни скидали прва зрна жрелог жита. Постојао је задружни дом са откупном станицом, малом библиотеком, салом за програме, продавницом и наравно, кафаницома и месном канцеларијом око које се „вртео“ живот мештана. Временом је пропало задругарство, урушио се и задружни дом а Велика Жупа се „пунила“ становништвом које је тежило да се приближи граду. Није, додуше,била реткост да су и „чаршијаши“, који су имали малене и тесне куће у сред града, куповали земљиште и насељавали се у пространој жупској равници или одлазили на плажу и излете у широко Козичко поље. Обрадиве површине су постајале плацеви за куће, баште и маливртови.
Годинама инфраструктура није могла пратити тај нагли тренд насељавања па су и староседеоци и досељеници кубурили са водоводном мрежом, изливањем потока бујичара, канализацијом, путевима, струјом…
Али, „дође време, све се преокрене“ па се и Велика Жупа,кроз године, донекле култивисала у смислу инфраструктуре а неки „недостаци“ су све мање тиштали житеље.Почели су ницати и привредни објекти тако да се данас Велика Жупа може назвати предузетничким крајем јер је уз магистралу сконцентрисан значајан број малих и средњих предузећа. Велику Жупу у целој дужини пресеца и пруга Београд – Бар, али она мештанима никада није донела ни један бенефит осим што је поделила имања на она изнад и испод пруге. Данас се ова Месна заједница са скоро 4000 житеља,толико раширила и приближила првој приградској месној заједници, Коловрату, да се за десетак година неће знати где почиње једна а завршава се друга.
Колико год се „дорадила“ и доградила канализациона и водоводна мрежа, асфалтирали путеви и сокаци, велики прилив становника и привредних субјеката, међутим, није пратило проширење нисконапонске електро мреже тако да је струја велики заједнички проблем ижитеља и предузетника. Ову чињеницу потврђује и Елвин Бањица, дугогодишњи одборник у СО Пријепоље који је као мештанин али и привредник из Велике Жупе био,не само заинтересован, већ и укључен у покушаје да се овај проблем реши.
„Инвестиција је огромна и далеко надилази могућности не само месне заједнице већ и општинског буџета. Пре неколико година сам био у делегацији која је о томе разговарала у Електропривреди Србије. Рекли су нам да се ради о великој инвестицији и сугерисали да општина, на рачун ЕПС-а, пренесе неколико милиона буџетаких средстава која би била импулс за почетак радова. Било је и договора да општина започне инвестицију на изградњи нове трафостанице у Виницкој, обезбеди плац и проступне саобраћајнице и почне да гради објекат док би мрежа пала на терет ЕПС-а. Неколико година су за те намене издвајана буџетска средства која никада нису утрошена тако да смо и данас на мртвој тачки“, каже Бањица.Последња информација је да ова ставка више не постоји ни као фуснота у општинском буџету.
Ипак, према речима Есада Хоџића, заменика председника општине Пријепоље, ове године ће Електропривреда Србије започети ову инвестицију:
„Реч је о огромним средствима од 160.000.000. динара. Обећања постоје да ће ЕПС ову инвестицију финансирати из сопствених средстава. Према неким назнакама она би требало да буде окончана половином наредне године“истакао је Хоџић.
А до тада ће Жупљани морати да чекају . Стрепеће и даље. Кажу у шали, кад се неко у насељу накашље нестане струје, пола насеља иде по свеће или пали акумулаторе а привредници су на „агрегатима“.Произвођачима брендираних прехрамбених артикала стају производне траке док предузетници, посебно хладњачари, не би могли да „измере“ размере штете у сезони откупа малина. А струја нестаје неколико пута дневно на пола сата и дуже.
Осим струје, Велику Жупу од урбаног начина живота удаљава проблем одвођења површинских вода. Направили су га себи, управо сами мештани.Градећи прилазе до својих кућа, без правог надзора и контроле, затрпали су постојеће одводне канале тако да се на магистралном путу, и то можда на најфреквентнијем делу, с првим кишама прави језеро које покрива обе коловозне траке у дужини од педесетак метара. То представља огроман проблем и за куће ових надриграђевинара али и за све који се крећу овим путем, мештане, привреднике, путнике…Ако буде среће,овогодишња грађевинска сезона, требало би да донесе решење.
„Локалне власти су ушле у процес решавања имовинско правних односа у намери да нађу новимодус за одвођење површинских вода у Лим преко приватних парцела, каже Драган Чичић, члан Општинског већа задужен за месне заједнице. „Власници парцела“, додаје, „обећају па одустану…Ми смо приступили изради пројекта одводњавања а послове ће највероватније,изводитиЈП „Србијапут“.
Још један проблем Велике Жупе биће решен у овој години.Ради се о водоснабдевању Миоске, кварта који је без здраве пијаће воде. Планирано је да буде уложено 3.000.000,00 буџетских средстава у 2021.години како би сви мештани били прикључени на градски водовод и били изједначени у смислу приступа води, наводи Елвин Бањица.У Великој Жупи,према његовим речима, скоро да су асфалтирани сви путеви и сокаци, јер су се годинама издвајала средства за ове намене тако да је живот у овом смислу прилично уређен.
Проблем, вероватно нерешив у скорије време, је улична расвета на неколико места али очи „боде“ што је нема до основне школе Душан Томашевић Ћирко у Виницкој. Овој деоници недостаје и тротоар па су ризици по безбедност деце доста велики. Школа је појединим ђацима доста удаљена, више од 2 километра а од некадашње идеје од пре двадесетак година да се гради на новом месту, давно се одустало. Превише је средстава уложено у њено осавремењавање да би данас неко размишљао у том правцу. Тим пре што школа поседује све што деци треба, од савремених учила до спортских терена. Тренд смањивања броја ђака у Великој Жупу заустављен је пре неколико година тако да се у последње време бележи стабилан број ученика са тенденцијом благог пораста, тако да школа сада броји укупно 236 ученика, каже директорица школе Белкиса Хаџалић која разлог види у повратку домаћинстава на сеоска имања која се баве малинарством и повртарством као основним занимањем. Школа има своје спортске терене које уступа и другима за спортске активности, али ученици имају предност, каже она.
Спортски терени у Великој Жупи су један значајан недостатак јер има доста младих који хоће да се баве спортом и ту вољу треба искористити да се ангажују њихови потенцијали, зато Школа планира проширење постојећих терена али и санацију терена у издвојеном одељењу у Хртима, с додаје директорица Хаџалић.
У разговору са мештанима лако је сазнати да Великој Жупи фали апотека, барем једна амбуланта, шалтер за поштанске услуге, што би све могло да стане под кров једног објекта.
Абида Џанџановић која припада оним Пријепољкама које су са асфалта пре 40 година живот преселили на зелене ливаде Велике Жупе, каже да је увек једном ногом била у граду, другом на селу. Данас јој, када више не може да „тркне“ до чаршије, фали управо близина апотеке, поште, амбуланте да се не би осећала „заглављена“ између приграда и града.
„Ту Месна заједница мало може да уради. Ради се више о интересу предузетника, здравственој политици на нивоу државе и пословног интереса поште, сматра она.
Сви се, међутим, у једном слажу : Велика Жупа ће „прогледати“ тек када се реши питање струје. И овог језера. Све остало су инвестиције које се буџетом добрим планирањем и реалним пројектима могу решити.
М.Ц.
