Почетна ПРОЈЕКТИ SARŠEN AMALA „САРСЕН АМАЛА“- ЗДРАВО ПРИЈАТЕЉИ:РОМИМА ТРЕБА ВЕЋА ПОДРШКА ОПШТИНЕ

„САРСЕН АМАЛА“- ЗДРАВО ПРИЈАТЕЉИ:РОМИМА ТРЕБА ВЕЋА ПОДРШКА ОПШТИНЕ

39
0

Прекидањем  праксе  ангажовања координатора, која је  својевремено  давала, какве – такве   резултате, потребе Рома у Пријепољу нису „покривене“ никаквим локалним акционим плановима.

Прва Стратегија за унапређивање положаја Рома у Републици Србији односила се на декаду од 2005. до 2015.  године а на основу тога је ,у јулу 2009. године , усвојен  и први   Акциони план за њено спровођење. Како су године одмицале доношени су  нови Акциони планови за годишње периоде  да би се  дошло до  нове  Стратегија  која  важи од 2016. до 2025. године.

Стратешки циљ који је био постављен свим овим документима дефинисан је као унапређење положаја Рома у Србији који би требало да доведе до смањења постојећих разлика између ромске популације и осталог становништва. Приоритети предвиђени Стратегијом, односили су се на унапређивање положаја Рома у областима образовања, здравствене заштите, запошљавања, обезбеђивања одговарајућих услова становања али и издавање личних докумената, регулисање социјалне и здравствене заштите, забрану дискриминације, бољи квалитет  информисања, очување културе, њихово активно политичко учешће, побољшање положаја интерно расељених лица и повратника по основу Споразума о реадмисији…

Copy of facebook 1622035268174 6803309013446035240

 За сваку меру , односно активност дефинисане су институције надлежне за њихово спровођење а реализација је била праћена  милионским износима буџетских  средстава државе, покрајине и локалних самоуправа као и донаторским средствима привредних субјеката и међународних организација.

Примера ради министарство грађевина обезбедило је тада 50 милиона динара и донаторска средства у износу од 5.109.750,00  еура за побољшање услова становања Рома, док је Министарство рада, запошљавања и социјалне политике обезбедило  66.504.000,00 за мере активне политике запошљавања Рома, утрошена су  и донаторска средства у износу од 317.464 еура за накнадни упис Рома у матичне књиге. Издвајала су министарства културе, здравља, институције, међународне организације… Такође су обезбеђена средства из донација у износу од 260.000 еура за програм стажирања младих Рома у државној и локалној самоуправи и подршку локалним ромским координаторима…

BanerSufinansiranjaMiddle

Да ли је и колико од тог великог финансијског колача стигло на име побољшања положаја Рома у пријепољској општини, по свим овим „ставкама“, тешко је сазнати након низа година и политичких смена на локалном нивоу. Тек у сећању Рома али и службеника у локалној самоуправи, остала је чињеница да је Пријепоље имало ангажованог координатора за Роме,  Зорана Бајрамовића, јединог међу њима са дипломом средње школе.

Ханка Хајдаревић, која је у том периоду била начелница локалне самоуправе, каже да се никада није сусрела са Бајрамовићем и да јој никада није тражио помоћ око реализације неког плана или активности  јер је био ангажован преко тадашњег Минстарства за етничке и националне заједнице, којем је вероватно, подносио одређене извештаје. 

 „У том периоду локална самоуправа је аплицирала код НСЗ  и обезбедила средства за запошљавање једног Рома у услужном центру. То нисмо реализовали јер, осим Бајрамовића, међу њима није било ни једног функционално писменог Рома који би одговорио задатку, а Бајрамовић је већ био ангажован преко ресорног мининистарства“, каже Хајдаревић.

MC Romi 6

Она сматра да је Бајрамовић у том периоду био окренут га главном циљу Акционог плана који се односио на образовање Рома. То  су потврдили и у ОШ „Милосав Стиковић“ који је тих година имао доста Рома уписаних у школу коју су, углавном, уредно похађали. Ту се затрло то „семе“ и свест Рома о значају образовања. Ангажовао се око бројних бирократских процедура које су се односиле на упис Рома у матичне књиге, упознавао их са могућностима  регулисања здравствене заштите и социјалних давања на која су имали право као социјално угрожени. Направљен је тада мали али значајан помак, међутим са тим активностимна се престало када је Бајрамовић одселио  у Немачку. Локална самоуправа више није учинила  напор да његово место „попуни“ другим Ромом.

Формирана је у међувремену и мрежа општина за ромска питања, од којих су 23, на иницијативу Сталне конференције градова и општина, усвојиле Акционе планове о инклузији Рома. Oпштина Пријепоље је једна од  оних  која има стратегију социјалне политике, стратегију за младе али никада није покушала да  изради  стратегију или некакав акциони план за Роме. Прекидањем  праксе  ангажовања координатора, која је  својевремено  давала, какве такве,   резултате, Роми нису „покривени“ никаквим посебним плановима тако да се Пријепоље  не налази међу  40-ак општина у Србији у којима су они  запослени као координатори. Ни Роми нису формирали неку своју организацију или удружење који  би се фокусирало на њихове проблеме.

Према Програму смањења незапослености теже запошљивих група који су покренули ГИЗ и Стална конференција градова и општина, наша општина конкурисала је недавно за бесповратна средства  у оквиру програма Инклузију Рома и других маргинализованих група. Општи циљ овог програма је имплементација и праћење Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња  од 2016. до 2025. године. Он представља подршку запошљавању повратника, Рома и других теже запошљивих категорија путем обука, менторства и подршке у управљању пројектима и повећава  капацитете локалних самоуправа.

„Очекујемо да на наш пројекат „прође“ на овом конкурсу и да по том основу добијемо средства и могућност да се активније укључимо у проблеме Рома у Пријепољу“, каже Зоран Петрић, члан општинског већа задужен за социјалну политику.

sarsen 1

„Као нова власт ми тек прикупљамо информације о њиховим потребама.На неки начин и медији су нас покренули, тако да смо обишли ромско насеље поводом Дана Рома и остварили директан контакт са њима. Свесни смо да су локална стратегија или акциони план,  важни документи и већ размишљамо у том правцу у намери да у њеној изради ангажујемо и Роме. Појавила се нова генерација Рома која  схвата значај  образовања, иде у средњу школу или је на крају средњошколског образовања, тако да ћемо покушати да их ангажујемо, додатно обучимо и добијемо сараднике из њихових редова како би смо покренули ствари са мртве тачке у смислу њиховог укључивања у друштвени живот заједнице, каже Зоран Петрић наводећи да се за ангажовање координатора мора пронаћи извор финансирања, највероватније путем обезбеђивања донације.

„Ромима треба већа подршка од општине. Важно нам је да имамо координатора. Председник општине Бабић ме примио на разговор и то ми лично обећао. И ја му верујем“, каже Елма Илић, становница ромског насеља.

М.Ц.

Podelite tekst:

ОСТАВИ ОДГОВОР

Молимо унесите Ваш коментар
Молимо унесите Ваше име