Ромска заједница на Јездовој коси налази се на периферији која на неки начин обележава њихову маргинализацију. Боље интегрисање онемогућава им незапосленост, необразованост и услови становања.
Етничка група која је у сваком смислу у најнеповољнијем положају у Србији, су Роми тако да се он комотно може назвати и стањем перманентне беде. Према попису из 2002. године у Србији је било 108.193, Рома, или 1,4% укупног становништва, док их је 1991. живело више, 140.237 . Према подацима неких ромских невладиних организација у Србији има између 450.000 и 800.000 Рома али су се они, углавном због страха од дискриминације, изјашњавали као припадници других нација.
Ипак, последњих година, како је ојачао ромски цивилни сектор, дошло је до јачања свести Рома о њиховој посебности и доприносу богатства културне различитости, ова ситуација се мења на боље. Тај просец иде споро и тешко али је све више младих међу Ромима који се образују и тиме мењају не само слику о себи већ и своје навике, потребе и живот. Ипак највећи део ромске популације живи по устаљеним моделима концентришући се у својим насељима. Подаци Центра за истраживање етницитета у Србији говоре да тренутно постоје 593 ромска насеља са више од 100 Рома.
Једно од таквих насеља познато као Јездова Коса, налази се и у Пријепољу а према попису становништва из 2011. године у њему живи укупно 244 Рома, међу којима има 70 младих. Последњих година уочено је да су, због пренасељености постојећег насеља, Роми пронашли још једну локацију у предграђу Пријепоља, у Великој Жупи, где су почели да се групишу и заснивају домаћинства, и има их двадесетак. Насеља у којима живе Роми су углавном хетерогена по структури, величини и типу, неуређена и са веома лошом инфраструктуром. И ова ромска заједница на Јездовој коси, као углавном и све у Србији, налази се на градској периферији која на неки начин обележава њихову маргинализацију.Али постоје и други разлози који онемогућавају њихово боље интегрисање, без обзира на правне оквире који декларативно обезбеђују једнака права свим грађанима. Ипак, у пракси није тако.
Према истраживањима Центра за истраживање етницитета у Србији, две трећине Рома свој положај оцењује као лош или неподношљиво лош, док је исхраном задовољно само 11.4% испитаника. Сем тога међу Ромима је неписменост најраспрострањенија а предрасуде и дискриминација, између осталог, могу бити узрок неуспеха у школовању ромске деце и омладине. Тешко је разлучити да ли су њиховим економски проблеми узроковани недостатком образовања или се образовање Рома не може ни реализовати због генерално лоше економске ситуације, али оно представља препреку за запошљавање, које, опет, са собом повлачи и продубљује сиромаштво. Ромска деца у Пријепољу углавном напуштају основну школу након завршеног четвртог разреда а само незнатан број њих наставља даље. Од оних који крену стазама средњошколског образовања, на жалост, на прсте се могу избројати они млади Роми и Ромкиње који доврше школовање и добију диплому. С обзиром на то да је образовање кључ за излазак из сиромаштва и почетак решавања свих осталих проблема, веома је важно утицати на свест Рома да се преко образовања долази до побољшања свеукупног положаја, посебно младих у овој заједници.
Због распрострање неписмености Роми су веома тешко долазили до услуга социјалне и здравствене заштите, до скоро нису поседовали ни лична докумената али се ова ситуација променила. Здравствена заштита им је сада доступна и углавном сви лако долазе до књижице, каже шефица Испоставе ЗО у Пријепољу, Самира Ровчанин – Мујовић:
„Довољно је да из МУП-а донесу потврду о пребивалипшту и да попуне изјаву да су Роми, и на основу тога добијају здравствено осигурање“.
Са побољшањем услова становања Рома иде мало теже, са запошљавањем такође а „шкрипи“ и код образовања. Насеље „Јездовића коса“, у ком живе од давнина,неуређено је, са веома лошом инфраструктуром и кућама склоним паду. Тренутно је у Пријепољу запослен само један Ром, око 100 већи ради у иностранству, углавном „на црно“, два су остварила пензију у Србији, док школу активно похађају свега 22 ученика. После низа година први пут средњу школу похађају четири Ромкиње од којих је једна на завршној години. Све породице Рома у Пријепољу хране се у народној кухињи а основни извор прихода су државна давања, социјална заштита или дечји додатак.
С обзиром на све ове показатеље интеграција ромске популације у Србији, па и у Пријепољу, одвија се веома отежано. Формирана је и мрежа општина за ромска питања, од којих су 23, на иницијативу Сталне конференције градова и општина, усвојиле Акционе планове о инклузији Рома. Пријепоље је једна од оних која нема овакав акциони план а прекинута је пракса ангажовања координатора за Роме која је својевремено давала неке позитивне резултате. Пријепоље се, такође, не налази међу 40 општина у Србији у којима су они запослени као координатори.
Ово је веома важно питање јер координатори за Роме допринсе решавању кључних проблема кроз повезивање са локалном самоуправом, указују на тренутне и трајне потребе ове заједнице, помажу у доношењу акционих планова чијом релазацијом се мења њихова укљученост у друштвени живот а тиме и њихов положај.
М.Ц.
