Желела је да испољи своју креативност кроз моделирање одеће али кад се запослила у текстилној фирми у Пријепљу, заинтересовала се за машине. „Док сам радила, упоредо сам шест месеци изучавала машине, учила стране језике и припремала се за међународне тестове енглеског језика и математике које сам прошла са више него задовољавајућим поенима и схватила сам да имам велику шансу да аплицирам за различите програме студирања у Европи. Након одобреног студијског програма Машински инжењер у Мађарској, добијам полет и вољу да напустим Србију у потрази за знањем и самоостваривањем“. На факултету у Дунаујвароши само високе оцене, на четвртој години почела је да ради у Schneider Electric, на позицији junior 3D dizajner, где и сада ради и паралелно у Будимпешти похађа магистарске студије мехатронике.
Када би људи били механизам…Размишљала сам о томе док сам разговарала са Емом, младом научницом, која открива савршене „точкиће“ за компликоване механизме. Срдачна је, крхка, храбра је, отворена за људе и знање. Прича о Еми је прича о одлукама, без предрасуда и без граница.
-Одрастајући у Пријепољу увек сам се бавила друштвено корисним радом који је имао за циљ унапређивање средине, јачања капацитета младих и сопствено уздизање кроз несебично залагање за добробити заједнице. Увек ме је одушевљавало неко ново сазнање, желела сам сопственом креативношћу превазићи постојеће оквире, па је вероватно из тога настала и жеља да упишем Техничку школу у Пријепољу у којој је био смер моделар одеће. Веровала сам да ћу моћи кроз један нови приступ креирати нешто ново и несвакидашње. Била сам одличан ђак и после завршене школе успела сам да добијем посао у својој бранши. Као почетнику плата ми је у текстилној фирми у Пријепољу била не више од 300 евра али нисам се осећала деградирано, већ мотивисано. Знала сам да хоћу напред јер управо ми је та година радног искуства помогла да се определим. Поставила сам себи питање: како видим своју будућност и на који начин бих желела да се остварим као особа која је пуна идеја, а средина у којој сам се налазила ми није пружала довољно подршке да то и остварим. Наравно да је неопходно преиспитивање јер није лако младој особи да сагледа шта жели, како себе види, какве одлуке да донесе. Али, ето, у мом случају моје одлуке су ме одвеле на једно предивно животно путовање.
Ипак, одлуке су биле заиста несвакидашње.
-Уз тај рад, контролом материјала, процеса производње и интеракције са људима све више се рађала и љубав према комплексности а опет једноставности машина. Тај парадокс у мени буди жељу да истражујем и желим нешто више да сазнам. Док сам радила, упоредо сам шест месеци изучавала машине, учила стране језике и припремала се за међународне тестове енглеског језика и математике. Наравно, прошла сам све тестове САТ и ТОЕФЛ са више него задовољавајућим поенима и схватила сам да имам велику шансу да аплицирам за различите програме студирања у Европи, што сам благовремено и учинила. Након одобреног студијског програма Машински инжењер у Мађарској, добијам полет и вољу да напустим Србију у потрази за знањем и самоостваривањем.
Тако Ема из Пријепоља одлази у лепи и мирни мађарски град Дунаујварош да студира. А тамо…
-Мој нови град Дунаујварош или Нова Варош на Дунаву, да слободно преведем, деловао ми је филмски. Широки булевари и предивно сређене улице са крошњама дрвећа које се надвијају над њима пружајући се ка крошњама дрвећа на другој страни тих улица, нешто је изузетно, што ће ми увек остати у сећању. Дивни људи из канцеларије за странце су ми пружили помоћ, смештај у дому био је одличан и моје колеге били су млади људи са јасном сликом о будућности. Право место за промене и постизање циљева. Већ по завршетку прве године факултета добила сам посао биоинжињера на факултету на позицији асистента захваљујући изузетном научно- истразивачком раду на терену и у лабараторији кроз који сам добила пуно поверење професора али и декана. Истраживања која сам радила базирала су се на примњеној механици, електротехници, новим видовима преноса електричне енергије. У другој години сам наставила са радом у тиму, те смо освајали награде на такмичењима из примењене механике, учествовали смо на разним светским сајмовима и презентовали неке пројекате у Венецији. Издвојила бих и посету Швајцарској, где смо имали размену одређених идеја које би могле да се искористе у будућим истраживањима.
Емину изузетност сви врло брзо запажају.
-У трећој години сам радила каотехнички асистент у HUAWEI компанији са седиштем у Будимпешти, да бих годину дана касније почела да радим у Schneider Electric, на позицији junior 3D dizajner, где и сада радим.
Мало ближе о послу који ради.
-Најбоље ћу објаснити свој посао кроз пример од пре неколико дана. Наиме, реч је о комплетној анализи ризика и прављење безбедних струјних кола која ће да се користе у нуклеарној електрани у једној од европских земаља. Наизглед је одговоран ,тежак и напоран посао за једну даму али то је оно што ја волим и због чега сматрам себе јако прогресивном и успешном особом. Остварила сам се. Заиста је веома мало девојака, односно жена које су оствариле значајне резултате у области механике и које су заинтересоване за овакве позиције. То ми је још више дало подстрек да досегнем ниво на ком се тренутно налазим.
Ема је успешно, са високим просеком завршила факултет у Дунаујвароши и сада похађа програм Магистарских студија Мехатронике на Обуда Универзитету у Будимпешти. Али, још мало њених размишљања, утисака…Како је било отићи у једну врло необичну средину?
-Мој одлазак у Мађарску обојен је сузама мајчиним јер одлазим далеко, бабовим благим осмехом али и надама и жељама свих ми блиских људи да успем у ономе што сам наумила. Велика подршка био ми је и остао брат који је дипломирани политиколог. Наравно да мојим родитељима није било свеједно али сам их уверила да сам сигурна у систем вредности који носим управо из куће. Што би рекао мој брат -џаба ти знање када немаш „едеб“, а то је систем вредности, понашања, етике, морала и принципа, људских начела преко који не треба, нити се сме прећи . Наравно, неке границе се морају прећи као што је државна граница на прелазу Хоргош. Видите, постоје одређени моменти у животу када ви желите али нисте планирали. Међутим, упркос мањку плана, та жеља вам даје снагу и могућност да превазиђете било који план и направите нешто сасвим нестварно и одједном, све се преокрене у вашу корист, чисто и јединствено.Током студија наравно да сам била подстакнута да учим више и више. Држала сам просек оцена на завидном нивоу како бих имала стипендију. Не могу да кажем да је било лако али морате се трудити, захваљујући залагњу можете тражите препоруке од професора, што ће вас усмерили на фирме у којима би могли да се пронађете . Уз неколико научних радова на тему примењене математике и механике, људи вас примете и то вас препоручује и када аплицирате за оређену позицију у некој фирми.
Ема има само 24 године. Жеље, амбиције, планови?
-Путовала сам по разним градовима Европе и наравно намеравам да и даље путујем јер идем на семинаре али бирам оне који су неопходни и битни за мој даљи напредак. Мислим да „главна лука“ за особе моје струке може бити Швајцарска, због CERN-a и наравно MIT Massachusetts (Институт за технологију у САД). Мој рад нема границу, односно није везан за одређену земљу, па чак ни за континент. Једноставно, у овом звању, једним трансценденталним скоком путем интернета, можемо доћи до најудаљенијих места, уз одличан тим и рад.
У времену без граница, у послу који такође не трпи границе, у глобалном свету који тражи хрбарост и јасно постављене циљеве, како сагледати своју малу средину, свој град, које се шансе нуде младим људима?
-У Пријепољу има заиста много талентованих људи, многи имају доста потенцијала али као да има нешто чудно, нешто што спречава да се ти потенцијали развију, да настане нешто ново, нешто лепше и јаче. Не знам да ли се људи сами спутавају јер се задовољавају оним што већ поседују, не желе много више или је то средина која својим „плодовима“ не да да „одлете“ далеко од „дрвета“ . Они који су успели да се „откотрљају“ могли би донети неку нову „сорту“ са собом и тако допринети расту те средине. Могли би послужити као пример да је најважније имати жеље, имати мотив, самопоуздање и наћи начине да се стално напредује. Треба се остварити како би засјао пуним сјајем. Моји вршњаци би требало да размишљају трезвено и рационално, сваки други начин размишљања данас је крајње неозбиљан и неприхватљив.
Индира Хаџагић
