Она је млада, ведра, она напредује, она ради у „Теленору“ као део ATL&Digital маркетиншког тима на позицији Social Media Expert. Каже: „Драж овог посла је и својеврсни парадокс. Бавим се дигиталним маркетингом, а никада пре нисам више била у непосредној комуникацији са људима различитих професија и интересовања. Уметнички фотографи, продуценти, глумци, спортисти, influenseri, frilenseri, web developer ,креативни и разнолики људи који својим знањима обликују вирални свет који све више постаје велики део наше свакодневице“.
Ерна Дуран је међу оним младим људима који су се упустили у савремену утакмицу. Са осмехом. Тачна, срдачна, љубазна, она као да је оно лице младости са флајера или билборда која позивају да се „свакако опробате баш у том послу“. Почели смо наш разговор Ерниним присећањем:
-Знаш чега ме је највише страх?
-Чега?
-Да ми се акценат не промени, па да онда, кад се се вратимо у Пријепоље, говоре : види ове фолиранте београдске!
Тако је говорио мој и тада и сада најбољи друг Владе, у купеу воза за Београд, јесени 2007.године. Кренули смо на факултет. Насмејани, али и помало уплашени. Плашили смо се промене, јер нисмо желели да се мењамо.
Чврсто решени да останете „непромењени“ , како сте гледали на напредовање у животу?
-Да напредујемо, то да, али да се мењамо, то не!
И са том мишљу да се може остати „исти човек“ Ерна је са својом генерацијом кренула из Пријепољске гимназије у Београд. Било је време искушења, а тренутак одабира.
-Уписала сам и завршила Академију за дипломатију и безбедност, а касније и мастер студије на Факултету за медије и комуникације у Београду. Различито, али под једнако примамљиво и изазовно. У току самог студирања почео је да ме привлачи и свет дигиталне комуникације, интернет, друштвене мреже. У том периоду ова индустрија није била толико у експанзији као данас, али се могао видети њен огроман потенцијал. Сигурна сам да не постоји област која се тако брзо и драстично мења као дигитални маркетинг. Због тога је и занимљива. Захтева стално праћење трендова, посебно у друштвеним мрежама и Web платформама, јер се једино тако може напредовати на огромном тржишту интернетa које се нон – стоп мења и нова занимања ничу скоро сваки дан.
Невероватно узбудљиве промене на глобалном нивоу чиниле су да се свет тако брзо мења да је најважније „ускочити“ , не чекати тренутак јер чим се изговори, тренутак постајe „прошлост“. Ернина занимања била су „на платформи“ времена, нових технологија којe не познају границе. Ипак, доћи до посла у тој динамичној области…
-Наравно, након завршених студија креће потрага за одговарајућим послом, јављање на разне огласе за посао, интервјуи, волонтирање. Мислим да се упорност заиста исплати јер ме је она довела до швајцарске ИТ компаније Deepscreen. Радила сам у тој компанији непуне три године. То је било непроцењиво искуство. Радила сам пре свега са дивним људима од којих сам много научила. Компанија је препознала и моју жељу за даљим усавршавањем и пружена ми је могућност да похађам курсеве на Институту за дигиталне комуникације, где сам стекла диплому из дигиталног маркетинга која је међународно призната од стране DMI Ирска.
И тако се прича креће у правцу неслућених могућности дигиталног света и у њему неприкосновеног маркетинга. И Ерна се „заљубила“.
-Та љубав према “дигиталу” довела ме је и до пионира дигиталног маркетинга. У креативној агенцији Pioniri радила сам непуне две године као Digital Account Manager. „Пионири“ су ми отворили врата. И пружили прилику да радим са великим клијентима и брендовима попут Huawei Technologies, Knjaz Miloš – Guarana, Viasat Group… Рад у агенцији је доста захтеван, али и невероватно креативан, динамичан, другачији.
Сва та стечена искуства довела су ме до „Теленора“. До компаније у којој радим већ две године као део ATL&Digital маркетиншког тима на позицији Social Media Expert.
Шта тачно то подразумева?
-Имплементација дигиталних стратегија и кампања, видљивост бренда на друштвеним мрежама, праћење процеса креирања ТВ спотова, неке су од ствари којима се бавим заједно са осталим колегама. Променљивост дигиталних медија вас на неки начин тера да увек будете у току са дешавањима на друштвеним платформама и изнова смишљате иновативне начине да производе или услуге бренда приближите корисницима.
Кад се све сагледа, како се развија производ, како се пласира нешто ново на тржишту које се толико брзо мења?
-Предност дигиталних медија јесте што пружају директну комуникацију са корисницима, па у складу са реакцијом коју добијемо од њих можемо да прилагођавамо или унапређујемо сам производ. Када сте део индустрије која се свакодневно мења, веома је битно константно се усавршавати и едуковати. „Теленор“ омогућава својим запосленима приступ стручним курсевима, конференцијама, семинарима што је од непроцењиве важности за посао којим се бавим. Неретко на оваквим догађајима упознајем људе из других бранши, па размена искустава увек буде од користи.
Драж парадокса или парадоксална драж у дигиталном свету је…
-Драж овог посла је и својеврсни парадокс. Бавим се дигиталним маркетингом, а никада пре нисам више била у непосредној комуникацији са људима различитих професија и интересовања. Уметнички фотографи, продуценти, глумци, спортисти, influenseri, frilenseri, web developer ,креативни и разнолики људи који својим знањима обликују вирални свет који све више постаје велики део наше свакодневице. За ове две године рада у „Теленору“ учествовала сам у креирању феноменалних кампања.
До свих допиру рекламе „Теленора“, врло су карактеристичне, брзе, освајају очи и уши гледалаца. О њиховој успешности Ерна каже :
– Колико могу дигитални и традиционални медији да буду повезани, можда најбоље показује кампања коју смо радили за роминг. Вишегодишња сарадња на дигиталу са endorserima Whatifness пронашла је пут и до ТВ рекламе. Сад већ омиљени Страхиња, Ања И Шњур преселили су се са Инстаграма на мале екране и та прича наишла је на одличан пријем код наших корисника. Била је и најбоље оцењена реклама прошле године од свих које смо тестирали. Прави људи, животне приче са којима је лако поистоветити се или препознати њихову аутентичност је нешто што се трудимо да негујемо у свим нашим кампањама. Иза сваког крајњег производа на друштвеним мрежама, Web страници, ТВ реклами или билборд стоји много труда, смеха, тимског рада и вере да је оно што радимо права ствар. То је једини начин. Ако сами не верујете у оно што радите, неће ни онај коме се обраћате.
Шта је то „тимски рад“, како се „уклопити“ а не изгубити посебност, своју сопствену креативност?
-Ово заиста није посао појединца, већ целог тима. Тимски рад је у ствари прихватити да смо паметнији, креативнији и ефикаснији заједно, а не мислити да је сопствени начин једини исправан. Ја сам се увек трудила да се у животу окружим људима са којима бих чинила добар тим.Било да се ради о спорту, пријатељству или нечему другом, тако да сам истински срећна што и на пословном плану играм за прави тим.
Да ли је важан само посао или је важан и „тим“ да би данас живот имао „пун капацитет“ и да би био сличан „виралном“?
-Нисам сигурна шта ми се више свиђа: сам посао или тим чији сам део. Као и све у животу, људи су оно што му даје смисао, а ја имам ту срећу да радим са невероватним људима. Нису ми то само колеге, то су ми пријатељи. Бавим се динамичним послом који волим И радим са врхунским стручњацима из ове области, па онда немам дилему где видим себе у будућности. Како знам да је ово компанија И посао за мене? Па недостаје ми док сам на одмору!
Млади људи су у дилеми да ли бирати „добро плаћен посао“ или „оно што волим да радим“. Да ли је у ствари идеална формула: радим посао који волим, јер сам бирала добро плаћено занимање?
-Сведоци смо експанзије неких занимања попут оних из ИТ индустрије, али само зато што је нешто тренутно актуелно или како често чујем “добро плаћено” не значи да је то прави посао за све. Млади људи који сада бирају факултет или траже посао, треба да пре свега пронађу оно што истински воле и да препознају област у којој желе даље да напредују и едукују се. Чврсто верујем да ако сте упорни и ако радите на себи, пронаћи ћете пут до успеха, ма који то посао био. Свет интернета отворио је многа врата, па тако нека занимања која су се раније сматрала хобијима могу постати уносан посао. Фотографија, мода, музика, ентеријери. Друштвене мреже пружају толико формата и могућности да се могу посматрати и као лични портфолио или модернија верзија CV-a -а. Формати И друштвене платформе се константно мењају, као и демографија корисника, али оно што се не мења јесте чињеница да квалитет и релевантан садржај увек праве разлику и лакше проналазе пут до циљне групе.
Тренутна ситуација са пандемијом COVID-19 вируса нас је научила да се велики број послова може ефикасно обављатии од куће. Бројне су професије за које не морамо бити лоцирани у главном граду, што пружа могућност да се помало децентрализује тржиште рада, тако да и они који одлуче да остану у мањим градовима могу једнако(или више) бити успешни у свом послу.
Амбиције? Одлазак у неку другу земљу, упознавање нових „тимова“?
-Никада нисам била спремна, нисам желела, а ни озбиљно размишљала о опцији да напустим своју земљу. Бавим се овде стварима које ме мотивишу и инспиришу и које су помојој мери. У којој год средини да се налазимо битно је пронаћи начин да се оствариш онако како те испуњава и теби највише одговара. Па сада, да ли је то у Пријепољу, Београду или неком граду у иностранству зависи и од тебе и од низа околности. Колико је за мене одлука да се преселим у Београд била добра, толико ми је драго када видим младе људе који су остали у Пријепољу и овде остварили оно чему су тежили. Пријепоље ће увек бити мој град. Град у ком живе моји родитељи, кумови и пријатељи за цео живот. Лепо је отићи, али је још лепше враћати се.
Индира Хаџагић
