Породица, окружење, медији, друштвене мреже свакодневно утичу на стварање ставова, а у којој мери доприносе ширењу предрасуда, говору мржње, дискриминацији међу младима, говоре пријепољски студенти.
Предрасуде су свуда око нас, нико није имун, посебно када због страха од изолације из групе, некритички прихватамо ставове те групе, без обзира колико искључиви могу да буду. Млади су данас изложени бројним информацијама, посебно кроз медије које они највише користе, а то су друштене мреже. Као да „класичне“ облике комуникације, који подразумевају сусрете, замењује виртуелна комуникација, којој недостаје основно, а то су управо сусрети који омогућавају упознавање. Како о предрасудама, дискриминацији, говору мржње, толеранцији и друштвеним мрежама размишљају пријепољски средњошколци и студенти?
ИРФАН ГОЈАК, апсолвент( Електротехнички факултет, Франкфурт):
Најчешће предрасуде код младих у нашој средини су да високо образовање није на цени као што је на лак и брз начин зарађен новац, предрасуде да се од поштеног рада не може живети, да је прихватљиво и похвално бити неискрен и неетички доћи до својих циљева, да је прихватљиво на сваки начин доћи до личног циља. Мислим да млади у Пријепољу углавном прихватају културолошке новине и да у складу са њима и својим могућностима живе. Појединци или поједине групе које се воде устаљеним предрасудама не представљају значајан фактор ремећења отворености и толеранције града. Мади се друже без обзира на политичка, верска или било која друга убеђења. Једнако су изложени говору мржње и нетолеранције као и сви остали али мислим да мање придају томе значај него старији. Тешко је изаћи из зачараног круга свакодневног утицаја медија, политике, друштвених мрежа. Можда млади јесу толерантни али су им лични интересио изнад друштвених. Млади који не могу на други друштвено прихватљив начин да се искажу теже да привуку пажњу кроз дилетантске и неретко неетичке облике понашања како би били примећени и створили осећај личне вредности, пропраћене осећајем личне сатисфакције. Битно је не придавати значај негативним утицајима таквих група и да свако по личном нахођењу одреди приоритете како личне, тако и друштвене.
АЛЕКСАНДАР ЖУНИЋ, студент (Саобраћајни факултет, Београд):
Пријепоље је затворена средина. Јако је тешко изградити нормалан однос са особом која гаји одређене предрасуде према теби. Док сам похађао Пријепољску гимназију дружио сам се и са Бошњацима једнако као и са Србима и нисам приметио да разлика у вери или нацији на било који начин оптерећује наш однос. Такође, нисам приметио да је различитост у вери или нацији икад била разлог да неко буде изопштен из друштва. Трудим се да у свакој ситуацији будем свој и да се према другима опходим исто као што бих желео да се други опходе према мени. Мислим да предрасуде највише шире друштвене мреже јер намећу погрешну слику среће која се огледа у поседовању новца, скупоцених аутомобила али и медији који промовишу ријалити програме и особе које у њима бораве. Говор мржње није толико присутан али јесте дискриминације. Млади су данас углавном толерантни. Неутрално гледају на ствари које их се директно не тичу.
МАЈДА КИТИВОЈЕВИЋ, студент(Економски факултет, Београд):
Млади се на сваком кораку сусрећу са предрасудама. И то у оба смера јер и ми сами имамо предрасуде и неко о нама има предрасуде. То утиче у великој мери на односе и ствара баријере. Најчешће су везане за религију, музику коју слушамо, стил облачења, стил живота, изглед генерално, друштво у ком се крећемо, места на која излазимо. По питању неких предрасуде, а највише мислим на предрасуде које се тичу религије, отворена смо средина јер смо од рођења у додиру са припадницима друге религије тако да нема простора за стварање предрасуда. Што се тиче других питања, јако смо затворена средина и уских погледа. С предрасудама би се требало борити кроз интеракцију људи са различитим карактеристикама. Да би некоме могли да променимо мишљење првенствено би та особа требало да буде спремна да прихвати став који је различит. Мислим да већина предрасуда креће из породице, па тек онда из медија, друштвених мрежа. Жалосно је што је међу младима пристан и говор мржње и дискриминација јер смо ми генерација која управо треба да мења такве ствари и да разумемо друге али неке ствари је на жалост веома тешко променити. По мом мишљењу, млади се деле на две екстремности и мало је оних који се налазе између. Једни који прихватају и разумеју људе без обзира на било коју њихову карактеристику и друге, који су веома затворени, конзервативни и не желе да имају уопште додира са неким ко није по њиховом укусу.
Индира Хаџагић
