Породица, окружење, медији, друштвене мреже свакодневно утичу на стварање ставова, а у којој мери доприносе ширењу предрасуда, говору мржње, дискриминацији међу младима, говоре пријепољски средњошколци и студенти.
Предрасуде су свуда око нас, нико није имун, посебно када због страха од изолације из групе, некритички прихватамо ставове те групе, без обзира колико искључиви могу да буду. Млади су данас изложени бројним информацијама, посебно кроз медије које они највише користе, а то су друштене мреже. Као да „класичне“ облике комуникације, који подразумевају сусрете, замењује виртуелна комуникација, којој недостаје основно, а то су управо сусрети који омогућавају упознавање. Како о предрасудама, дискриминацији, говору мржње, толеранцији и друштвеним мрежама размишљају пријепољски средњошколци и студенти?
АМАР ГАШАНИН, ученик (Пријепољска гимназија):
Млади су веома изложени предрасудама, а од ситуације зависи колико то утиче на односе. Највише је предрасуда према онима који нису са ужег подручја града, али има и верских и националистичких. На предрасуде утичу на првом месту друштвене мреже и медији, иза њих редом верске вође, политичари, па чак и породица. Говор мржње и дискриминација нису толико присутни али ипак се увек нађе неко да о томе паметује. Знамо добро да је до пре пар година било доста графита са увредљивим шовинистичким порукама, па их и данас можемо наћи на неким местима, али ипак у мањем броју него тада. Велики број увредљивих порука и говора мржње можемо наћи на друштвеним мрежама. У великом броју млади нису толерантни, пре свега због непоштовања према старијим људима. Неки примери су неперсирање, псовање пред њима или њима у лице, старији људи не могу увек рачунати на помоћ младих и то је најгори пример нетолеранције код младих. Са предрасудама се треба борити тако што увек треба имати свој став и не смемо допустити да нам неко лако промени мишљење о нечему. Треба размислити пре него што кажеме или усвојимо неко мишљење о нечему.
ЛУКА ВИДАКОВИЋ, ученик (Техничка школа):
Мислим да вера или нација нису препрека да се оствари пријатељство или љубавна веза. Заиста у мом друштву не правимо разлике и не делимо се на „ове“ и „оне“. Мислим да су за предрасуде криви највише медији и да они највише утичу и на стварање и на одржавање предрасуда. Говор мржње и дискриминација су веома присутни данас уопште, па и у нашем друштву, а веома мали број младих је толерантан.
МИЛИЦА РУЖИЋ, ученица(Економско-трговинска школа):
Млади су веома изложени али и подложни предрасудама што квари њихове међусобне односе. Најчешће су то предрасуде на основу физичког изгледа, финансијског статуса, начина одевања али и ставова. Пријепоље је конзервативна средина, што значи да је велики број грађана склон примитивизму, што укључује и предрасуде. На предрасуде највише утиче кућно васпитање јер деца се не рађају с предрасудама, већ их понесу од куће. Ипак, мислим да је ретко да се млади избегавају због различитих вера. Тај вид предрасуда је искључен, бар у мојој школи јер готово нико не примећује такву врсту разлике између нас и осуда на основу вероисповести се сматра понижавајућом. Мислим да је тешко борити се са предасудама. Помире се с чињеницом да су предмет осуде. Други сматрају да је најбољи начин да се неко разувери- показивањем својих квалитета. Породица и медији веома утичу на ширење предрасуда. Младима је теже да се изборе са предрасудама јер подлежу једном облику насиља који је све учесталији и популарнији. И сама сам изложена предрасудама због мојих ставова који су другачији од већине јер имам другацији поглед на свет.
ЂОРЂЕ МРДОВИЋ, ученик (Пријепољска гимназија):
Пријепоље јесте затворена средина. Мислим да су млади изложени предрасудама и да то доста утиче на односе. Изражене су предрасуде према тетоважи, пирсингу, начину облачења, цене онога ко вози добра кола, ко има маркиране патике, ако су му тата и мама „неко“. Међутим, нисам приметио да се деле према нацији или вери када се друже. Пријепоље је по том питању много толерантнија средина него што је рецимо Београд. Мислим да предрасуде највише шири породица , да их преносе родитељи али велики утицај имају и друштвене мреже. Наравно, предрасуде нису засноване ни на знању, па и ако су отпорне на промене, морамо се трудити да људе не ценимо према спољашњем изгледу, раси или нацији. Нормално је бити другачији.
Индира Хаџагић
