О предрасудама међу младима говоре три младе жене којима је посао“баратање речима“: Јана Дивац, новинар, Зелда Садовић, комуниколог и Дениса Бећирбашић, професорица књижевности и српског језика
Колико су млади изложени предрасудама и колико то утиче на њихове односе? Које су најчешће предрасуде? Да ли је Пријепоље отворена средина или затворена управо због предрасуда? Да ли се млади довољно друже без обзира на веру, нацију, политичка опредељења? Ко највише шири предрасуде? Како се борити са предрасудама? Да ли су млади толерантни? Да ли је присутан говор мржње, дискриминација међу младима? Моје саговорнице су три младе жене, факултетски образоване, којима је посао „баратање речима“, које су активне и у удружењима грађана, односно невладином сектору али и медијима.
ДЕНИСА БЕЋИРБАШИЋ, професор књижевности и српског језика, координатор у Фонацији Ана и Владе Дивац :
– Млади су изложени предрасудама као и сви други припадници једног друштва. Међутим, мислим да млади данас имају много више начина да се, условно речено, ослободе стега предрасуда. Пре свега зато што имају лакши и бржи приступ информацијама, па уз помоћ интернета могу да „чују“ различите стране једне исте приче. Дакле, информације које су понекад и опречне њима су практично на дохват руке. То, рецимо, није својствено неким старијим генерацијама или им бар није у тој мери блиско, односно доступно. Предност младих је, такође, њихова покретљивост која им омогућава да сусрећу све врсте различитости и да буду са њима у директном додиру. Оно што се примећује као нека врста правилности, ако говоримо о предрасудама међу младима је чињеница да су предрасуде најчешће социолошке природе. Оне настају када се ова „интернет“ предност претвори у неку врсту хендикепа за размишљање, па се, с једне стране, тражи само оно у шта се већ верује, па се тиме предрасуде учвршћују и ојачавају, уместо да се уклањају, а са друге стране се уз помоћ профила на друштвеним мрежама кроји „пожељна слика себе“ у којој, опет, предрасуде играју важну улогу. Психологија већ препознаје неке врсте депресија које су у директној вези са употребом друштвених мрежа. Оно што додатно отежава младима при отклањању предрасуда је брз начин живота у коме је лакше усвојити већ формирану тврдњу о нечему, него формирати сопствену. Ако говоримо о поделама међу младима, оне су најчешће узроковане материјалном ситуацијом појединаца у оквиру неке микрозаједнице. Тако ћемо сада међу младима наћи групе у којима су појединци различитих верских, културолошких, политичких уверења али ћемо ређе срести, рецимо, групе у коме су припадници највишег и неког нижег материјалног статуса. Овакве поделе у мањим срединама као што је Пријепоље још увек нису толико видљиве. Млади овде, имају једну другачију отежавајућу околност, а то је да се морају уклопити у неку врсту очекиваног понашања које је у малим срединама већ унапред за њих предвиђено, без обзира на њихове различите природе, карактере, афинитете. Предрасуде се јако брзо шире и врло тешко отклањају. Њихова изворишта можемо наћи у медијима, политици, породици, формалном образовању, готово у свим аспектима људског живота. Једино делотворно оружје против њих је знање, дакле, учење и размишљање.
Испричаћу анегдоту. Били смо једном на рођендану и моја другарица, која је иначе драматург, прича како је девети пут била на „Галебу“ .(Мислећи на Чехова и представу која се играла у СНП и која је, између осталог, била посебна по томе што је трајала седам сати). Преко пута седи девојка „сасвим другог система“ и зачуђено је пита:„Била си на Галебу“?! (Мислећи на најпознатији новосадски сплав на коме се слуша искључиво турбо фолк). Разговор даље тече:
– Да, девет пута. И сваки пут ми било све боље. И никад нисам отишла пре краја. А и ти си била на Галебу? (Моја другарица разуме „неспоразум“).
– Шта била, нон стоп сам тамо, четвртком сам промотерка. Баш ми чудно да те не знам. (Загледа је: нема шминку није „фенси“ обучена, нема чак ни фризуру), па додаје:
-Искрено, немој да се љутиш, али ни мало ми не личиш на девојку која иде на Галеба“.
– Не љутим се ни најмање. Право да ти кажем-ни ти мени!
Индира Хаџагић
