Шта о предрасудама, толеранцији, суживоту, утицају политике на превазилажење неразумевања кад је реч о другом и другачијем кажу пријепољски политичари: Драгољуб Зиндовић, Едиб Кајевић, Есад Хоџић и Лазар Шпица
Формирање ставова је пресудно за суживот у средини у којој живе припадници две доминантне нације и религије али и они који имају другачије ставове и према нацији и према религији. Толеранција се учи јер како би казао Волтер:„Толеранција је плата људскости“. Због утицаја на јавно мњење, важно је да ли је политичко деловање странака довољно видљиво кад је реч о превенцији говора мржње и разбијању предрасуда, посебно међу младима.
Драгољуб Зиндовић, председник ОО СНС и председник општине Пријепоље:
Да ли је Пријепоље толерантна средина?
– Мало је средина или заједница на Балкану за које можемо рећи да су толерантне. Толерантне у смислу разумевања и прихватања, поштовања и једнаких права за све људе. Пријепоље тежи и ми у Пријепољу кажемо да смо толерантна средина. Еманципацијом и развојем, образовањем и економским развојем стварају се услови за већу толеранцију различитости.
Да ли Пријепољци робују предрасудама и које су најчешће?
– Скоро сви људи имају неке предрасуде. Оне се некада “наслеђују“, али их и стичемо. Тако на пример усвајамо ставове наших родитеља или старијих предака. Нека наша појединачна, случајна или неразјашњења искуства глорификујемо и претварамо у “правило“. Мислим да немамо драстично изражене предрасуде. Наиме Пријепоље је мала средина, али са виспреним становништвом које прати модерне токове и информише се. Гледајући и у прошлост Пријепољци су увек ишли у сусрет догађајима без великог терета предрасуда.
Шта утиче на “неговање“ предрасуда према другачијим (нација, религија, полови, политичка опредељеност).
– Људи се стварно разликују и треба да се разликујемо. Сврставање у националне, религијске, политичке заједнице није једина и најважнија различитост, а свакако није различитост која треба да удаљава или фаворизује. Сви који подстичу ову врсту предрасуда имају мотив да контролишу своју групу и често да сачувају неку своју позицију у групи, или ван ње.
Да ли је присутно неповерење у односима?
– Поверење и укупни односи нису статична ствар. Мењају се под утицајем многих догађаја и дешавања, како локалног тако и глобалног каректера. У овом времену од свих односа које помињемо у Пријепољу најизраженије је неповерење између политичких субјеката (партија и појединаца). Кроз овај неповерљив однос понекада се преламају и сви остали односи у нашој средини.
Ко највише утиче на ширење или учвршћивање предрасуда и стереотипа?
– Предрасуде и стереотипе шире они који недовољно знају, или они који имају неке крајње намере. Учвршћује их само затворена или непросвећена средина. Најбољи лек против предрасуда су слобода мисли, слобода идеја, слобода путовања, слобода занимања… пуне људске слободе и уређена друштва.
У којој мери утиче политика?
–Политика утиче на све. Све утиче на политику. Политичари креирају политике. Нове политике углавном разбијају старе предрасуде, али често и несвесно стварају нове. Појединци у политици уз помоћ уочених предрасуда мобилишу групе за личну подршку.
Зашто у Пријепољу доминирају једнонационалне партије?
–Вишепартијски систем, плуаризам политика није на Балкану донео сигурност у исправност политичког избора или опредељења. Због прошлости и великих националних и верских сукоба људи траже политичку сигурност у раму националних партија. Некада су страначки прваци и верски прваци, или их подржавају верске старешине. Када верска и национална питања буду мање иритантна и интезивна неће бити ни пресудна за политичку припадност.
Да ли се може говорити о суживоту или ипак присутнији живот „једних поред других“?
–У Пријепољу живе заједно Срби православни хришћани и Муслимани Бошњаци. Живе у миру и слози, иду у исте школе и у исте болнице, у исте кафане и ресторане, купују у истим продавницама, говоре језик који одлично разумеју… То је живот у Пријепољу. Он треба да буде још лепши и бољи за све који живе у нашој локалној заједници. А Богу нека се моли свак на свој начин.
Да ли постоји “двоструки живот“: један приватно и други јавно због чега је отежана комуникација која омогућава брже решавање проблема у заједници?
–Увек постоји јавност и приватност. Шта је човек без приватности, интиме. Јавност је за оно што је заједничко, опште. Појединци се баве јавним послом. Они су одговорнији и обавезнији према заједници. Некада и код тих људи доминира потпуно лични циљ и материјални интерес. Заједница то треба да препозна и ускрати им подршку.
Како политичке партије могу утицати на смањење предрасуда, на разбијање стереотипа и тако спречити говор мржње и да ли то чине, посебно кад су млади у питању?
–Политичке партије чине људи из средине у којој политичка партија делује. Значи политичари познају своје суграђане, а грађани познају своје политичаре. Сви заједно треба да се мењамо. Тешке речи су тешка дела. Сви заједно стварамо будућност од: новинара до ратара, од лекара до пекара, од професора до бравара… па и политичара. Хајде да сви усвојимо прави кодекс понашања и вредновања.
Да ли доминира изрека: “Свака птица своме јату…“
–Што је човек виспренији он је свестранији. Онда може да „лети“ у разним јатима. Ја волим Пријепољско јато!
Индира Хаџагић
