О предрасудама говори Зијад Кхалед, инжењер електротехнике
Да ли предрасуде и стереотипи данас доминирају у односима међу људима, без видљиве тенденције да се посвети више пажње стварању амбијента за квалитетнију комуникацију и сарадњу у мултинационалној средини каква је Пријепоље? Колико је Пријепоље толерантна средина? Да ли се може говорити још увек о суживоту или се заједнице све више затварају, подељене по националној, верској, политичкој или некој другој основи, што упућује више на живот „једних поред других“? То су нека од питања која би се могла поставити и на која и није лако одговорити управо због предрасуда и нелагоде коју ствара јавна комуникација у једној малој средини која има жељу да се представља и даље као средина која негује добросуседске и међуљудске односе без обзира на различитости. За једну групу саговорника одабрали смо интелектуалце,људе који и по природи посла достакомуницирају, упознају много других људи, што им пружа могућност да сагледају управо квалитет комуникације у својој средини.
Зијад Кхалед је инжењер електротехнике. Он је „позван“ да говори на ову тему и због чињеница да му је отац Палестинац, који је завршио медицину у ондашњој Југославији и стигао „за послом“ у мали град, где се оженио, створио породицу. Како је то изгледало „изнутра“ кад си дете „нетипичног“ родитеља? Да ли је било дискриминације?
-Лично нисам чуо директне дискриминаторске коментаре о себи, не у мом присуству, вероватно зато што се код нас људи устручавају да ти у лице кажу оно што заправо мисле. Дискриминацију сам осетио безброј пута, али без директног усменог образложења.
Па , ипак, да ли је Пријепоље било некад толерантнија средина?
-Из свега што сам чуо о ранијим односима али и што сам закључио сам кроз односе са људима, мислим да је некада било много више толеранције него данас, иако се данас, наравно само декларативно, даје велики значај толеранцији.
Да ли се људи затварају, мање комуницирају због предрасуда и подвојености између Срба и Бошњака? Да ли данас више живимо „једни поред других“ него што смо у овом граду упућени једни на друге?
-Мислим да је постојао вакуум изазван дешавањима током деведесетих година прошлог века али да та међунационална затвореност која је настала у то време ипак полако пролази. Свакако је велики проблем непозанавање једних од стране других, што често доводи до предрасуда. Није без везе она “Човек вреди онолико колико зна!”.
Како васпитавати децу? Шта им говорити о суседима друге вере и нације? Да ли се довољно друже без обзира на разлике?
-Децу искључиво васпитавати у духу вере. Са таквим васпитањем укључујемо све потребне вредности, које један нормалан човек треба да поседује. Верско образовање обухвата и понашање и однос према другима, превазилажење разлика, а и многе друге, битније и мање битне ствари.
Да ли има код нас говора мржње или ружних опаски због тога што је неко друге вере, нације, политичких убеђења?
-Присутност говора мржње по доста основа је на “завидном” нивоу, нарочито по друштвеним мрежама где се и “мали мишеви” осећају као лавови, а неретко и са лажним профилима.
И.Хаџагић
