Nadničarke su nekada bile neobrazovane, bez kvalifikacija, često i bez završene osnovne škole. Danas su to, uglavnom, radnice koje su ostale bez posla nakon privatizacije ili gašenja preduzeća, najčešće srednje stručne spreme i starije od 45 godina.
Uprkos savremenoj mehanizaciji, veliki broj sezonskih radnika angažovan je u poljoprivredi, na poslovima koji se samo ručno mogu obaviti. U kampanjama sađenja, održavanja, ubiranja, skladištenja i prerade voća i povrća radi između 50 000 i 150 000 radnika a od tog broja više od 90% čine žene. Njihove dnevnice su od 720 do 1300 din za 8 do 10 sati rada, a i od toga se odbija deo novca za troškove prevoza. Mnogima, njiva je jedini način da zarade novac, a jedan značajan broj čine i penzioneri čije su penzije nedovoljne za preživljavanje i osnovne životne potrebe Koliko se žena u opštini Prijepolje bavi sezonskim poslovima nije poznato, no s obzirom na tešku materijalnu situaciju građana, njiva je za značajan broj njih, jedini izvor primanja.
Sezona berbe maline bila je prilika da na jednom mestu upoznamo žene koje egzistiraju zahvaljujući sezonskim poslovima, vidimo u kakvim uslovima rade i zarađuju i čujemo njihovu priču.
Posla, kažu, ima od ranog proleća do kasne jeseni. Zima je vreme za mali predah, kada se, kraj toplih peći, pletu džemperi i čarape. I tu se, tvrde, može “obrnuti” neki dinar!
Ovih dana su u malinjacima…
“Pogodili smo se 40 dinara po kilu. Nikad lošija godina. Ima dana kad ni hiljadarku ne zaradimo. Kad nas kiša ne omete, zaradimo od 2 do dve i po hiljade, a radimo od 7 ujutru do7 uveče, objašnjava nam Nataša Čarkilović.
Za 46 godina života “skupila” je kaže oko 9 godina staža. U Bolnici je radila na određeno vreme,a kasnije otvorila svoju trgovinsku radnju. Kad je posao stao, okrenula se nadničenju.
“ U malinjacima sam od februara, kada počinje okopavanje, vezivanje, čišćenje zaperaka. Kad se završi berba angažuje me par restorana za ketering hrane. Nema tu mnogo zarade. Ako je dnevna isplata već sutradan se svaki dinar potoši. Opet, zahvaljujući sezonskim poslovima porodica funkcioniše. I ovo je bolje nego kod privatnika raditi za 16 hiljada, bez ijednog dana staža. Pokušala sam kroz program samozapošljavanja doći do posla ali nisam ispunila uslove.Teško je. Iz nadnice u kuću gde čekaju svi poslovi, od kuvanja do pranja, pa radni dan vrlo često traje i do 20 sati. Teško je, ali se živeti mora”, zaključuje Nataša Čarkilović.
Ljiljana Sekulić je za 53 godine života uspela da “upiše” samo nekoliko godina radnog staža.
“ Radila sam u “Raketi” na određeno vreme, a kad je istekao ugovor ostala bez posla. Nekoliko godina sam uplaćivala preko poljoprivrede, pa odustala iz finansijskih razloga. Po zanimanju sam šumski tehničar, ali u struci ni dana nisam radila. Zato na tržištu rada imam pune 33 godine “staža”. Maline berem punih 17 godina, uglavnom Arilje, Ivanjica i Prijepolje. Što se plaćanja tiče, svugde isto, ali je bilo lakše u Ivanjici i Arilju. Ustaneš i znaš da te čeka samo jedan posao, a ovde još hiljadu drugih. Kad se završi berba, stiže kupljenje šljiva, branje kupina. Ko hoće da radi, vazda posla ima. Gladna ne bih bila i da ne radim na njivi jer mi je suprug zaposlen, ali imam tri ćerke i unučad pa hoću svakoj da učinim, dočekam i ispratim”
Svoju “muku” ispričala nam je i pedesetsedmogodišnja Rada Rovčanin, koja nam se pohvali da ima samo tri meseca staža.
“ Čini mi se da sam ceo život provela u nadnici. Ne znam šta nisam radila: kopala, plastila, plevila, brala pečurku, plela, spremala zimnicu… sve ne bi li dinar zaradila. Bog zna koliko zimi ispletem vunenih čarapa, a nije mi teško ni pitu napraviti. Uzmem za to nekoliko stotina dinara i za čas posla zaradim kutiju, dve cigara. Od 2011. primam penziju koju sam nasledila od supruga ali iako znači sigurnost, nije dovoljna za život. Ove godine berem da kupim nov šporet, a sledeće frižider. Radila sam i u hladnjači i tu reumu zaradila. Pitaš mogu li zaradit za odmor? Ja ti mora nikad nisam videla! I vidim, nisam jedina. Ovde se teško dinar zaradi. Zato se svaki dobro “odmeri” pre nego se potroši.”
Na njivama dosta nadniče radnici propalih firmi, ali je ona definitivno teren na kojem glavnu reč imaju – žene.
” Ima i muškaraca ali u veoma malom broju, pa se i ne primećuju”, rekle su nam naše sagovornice,
Među njima je i Milanka Nedović, nekadašnja radnica Tekstilnog kombinata. Kada je nakon 22 godine staža ostala bez posla, verovala je da neko ceni iskustvo radnika i da će opet doći do posla.
“Jedno vreme sam se javljala na Zavod i videla da od toga nema ništa. Nisam stigla ni tamo, ni vamo. Imam 58 godina i nema mi druge nego da čekam starosnu penziju. Čekajući, berem malinu…već punih osam godina. Što stariš, sve više treba. Više deci nego nama, ali i da je čovek sam morao bih raditi. Za pristojan život treba puno para”.
Sezonski posao je dobrodošao nezaposlenima, ali je među beračima svake godine i veliki broj zaposlenih koji, da bi dopunili kućni budžet,u glavnom samostalno pronalaze angažovanje. Iako zaposlena, šezdesetpetgodišnja Dana Baković već 20 godina, u istom malinjaku, dopunjava kućni budžet, ne obazirući se na zdravstvene probleme.
“ Pritisak 240 sa 150 ali radim. Uzmem godišnji odmor da bih zaradila za lekove. Radim, muž ima penziju, ali sve ukupno nemamo više od 30 hiljada. Kako da živimo od toga, kad više od pola ode za lekove? Kako izdržim, ne znam. Ako me zdrma, zdrmalo je, ako ne bolje i jeste.”
Na naše pitanje: Kakav je položaj žena u društvu, naše sagovornice u glas odgovraju:
“Položaj veliš?! Mi znamo samo za jedan – poturi grbaču i radi dok ne crkneš”! Većina se slaže da su najveći teret i obaveze na plećima žene. Pomoć, kažu, ne očekuju ni od društva ni od države, samo od svoje dve ruke! A dokle će one izdržati, to ne znaju.
Nadničare, nažalost niko ne osigurava. Novi Nacrt zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima regulisaće uslove poslovanja, radno vreme, obaveze, naknade za rad i potencijalne rizike, a sve to je stvar dogovora između radnika i poslodavca.
Otuda i strah da se mnogi detalji takvog dogovora neće ispuniti, a najamni radnik neće imati nikakav dokaz obećanih uslova. Budući najamnik može da zahteva da se „ugovor“ dostavi i na papiru, ali gazda po novom propisu ima rok od najmanje dva meseca od početka rada da to i uradi. Dobra strana ovog zakona je što će nadničar biti prijavljen i imati pravo na penziono, socijalno i zdravstveno osiguranje u slučaju povreda.
J.B.
