Окривљени Пакистанци су време проводили у кафићима Лазаревца у дружењу са мештанима. Истрага је показала да су били у вези и са „неким лицима и групама“ ван Србије.
Прва акција окривљених за недозвољен прелазак државне границе и кријумчарење људи, била је 29.јуна. Тада је у Лазаревцу, „пао“ договор Самија Улхага са двојицом мештана, Б.А. и Ћ.Д., да за његов рачун транспортују илегалне имигранте из Пакистана и других земаља, за шта им је понудио новчану надокнаду од по 100 еура. Крајње одредиште био је Лазаревац, тачније Боговађа, место у ком се налазио центар за смештај имиграната.Половину суме су добили одмах, након чега су кренули пут Гостуна. У том науму их је спречила патрола Регионалног центра граничне полиције према Црној Гори и то у баш тренутку када је, на заказаном месту, требало да приме неколико имиграната.
Десетак дана након ове неуспешне акције, 9. јула, уследили су нови договори. Овога пута учествовали су нови наручиоци посла, Фијаз Ахмед и Ноуман Сагхер, и нови извршиоци. Порасла је и цена новчане надокнаде са 100 на 150 евра али и број имиграната. Четворица Лазаревчана, Б.Д., Ђ.А., Р.А.и Н.А. требало је да са истог граничног прелаза тренспортују укупно 22 имигранта до сабирног центра Боговађа. Они су успели да у своја возила приме, неко пет, неко седам, имиграната из Пакистана и Мијанмара и да се упуте ка Лазаревцу, али их је надомак Гостуна поново зауставила патрола граничне полиције и још једном онемогућила у недозвољеном транзиту лица без личне и документације за прелазак државне границе.
АЗИЛАНТСКА „ДРУЖБА“
У истрази је утврђено да су окривљени Пакистанци били смештени у Боговађи код Лајковца, у Центру за боравак азиланата без докумената. Током боравка они су интегрисали у заједницу и склопили низ пријатељстава са мештанима околних насеља и таксистима који су их превозили до Лазаревца и назад. Доста времена су проводили у кафићима Лазаревца у којима су се такође дружили са житељима. Из истраге се видело да су били у вези и са „неким лицима и групама“ ван Србије . Свих шест окривљених мештана признали су да су се са Пакистанцима договарали о транзиту азиланата али су у својим одбранама, датим истражном судији у Пријепољу, изјавили да нису знали да је то противзаконито и да чине елементе кривичног дела. С друге стране окривљени Сами Улхаг, Фијаз Ахмед и Ноуман Сагхер, који су саслушани уз помоћ преводиоца за енглески језик, изјавили су да нису извршили кривична дела која им се стављају на терет, да се нису договарали са окривљенима и да не познају ни једног од њих. Окривљенима су привремено одузети мобилини телефони и један лап топ а „превозницима“ додатно и саобраћајне дозволе и путничка моторна возила, о чему је уредно састављен записник. Захтеве за враћање привремено одузетих предмета суд је касније одбио као неосноване уз образложење да су коришћена у сврху извршења кривичног дела и да је у том случају закон прописао њихово одузимање.
Истргом су била обухваћена још два лица која су била „упетљана“ у кривично дело недозвољеног преласка државне границе и кријумчарења људи у покушају. Реч је о једној жени М.С. из Лазаревца и пријепољском таксисти С.К. за које се сумњало да су помагали у извршењу дела. Јавни тружилац је ипак, по завршеној истрази, одустао од њиховог кривичног гоњења те је истражни судија донео решење којим је против њих обустављена истрага.
Млади Пакистанци, Сами Улхаг, (1990) Фијаз Ахмед (1993) и Ноуман Сагхер(1994) окривљени су за кривично дело недозвољеног преласка државне границе и кријумчарења људи у подстрекивању. Веће првостепеног суда оценило је да постоје разлози за притвор који им је одређен 12. јула 2013. године и који је потом, одговарајућим решењима Основног суда, три пута продужаван по месец дана. Апелациони суд у Крагујевцу је одбио, као неосноване, све жалбе бранилаца на таква судска решење уз образложење да постоји опасност да ће се окривљени крити и побећи уколико би остали на слободи:
„ Веће првостепеног суда правилно је оценило разлоге продужења притвора према окривљенима јер се ради се о лицима смештеним у Центру за имигранте у Боговађи, који су страни држављани, без икаквих личних докумената и која су у Србију дошла из Пакистана у намери да оду у Италију или Француску. Током одбране су изнели да ће покушати да до тих земаља дођу чим им се пружи прилика, каже се у образложењу Апелационог суда.
Мада за њих није одређен притвор, оптужницом Основног јавног тужилаштва из Пријепоља, окривљено је још шест лица, сви житељи општине Лазаревац, махом возачи. Двојица из прве акције од 9. јуна су окривљена за недозвољен прелазак државне границе и кријумчарење људи у покушају док су остала четворица окривљена такође, за недозвољен прелазак државне границе и кријумчарење људи.
ЧЕТИРИ МЕСЕЦА ИЗА РЕШЕТАКА
После нешто више од четири месеца проведених у притвору у Окружном затвору Ужице, три пакистанска држављанина, нашла су се коначно с ове стране решетки. Али не и на слободи, јер је суђење тек требало да почне. Притвор, са којим је било сагласно и ОЈТ које је 25. јула подигло оптужницу притив окривљених, укунут им је решењем Основног суда у Пријепољу од 19. новембра 2013. године. Доносећи овакво решење Судско веће, које се састало по службеној дужности, имало је у виду и допис Граничне полиције у коме се наводи да ће њихови службеници окривљенe, након укидања притвора, преузети и сместити у прихватилиште за странце у Падинској скели.
Неколико дана пре него што су окривљени држављани Пакистана пуштени из затвора, 14. новембра 2013., био је заказан главни претрес на који су уредно позвани сви учесници у поступку. Из списа предмета се не види да ли је заиста и одржан али постоји обавештење упућено ОЈТ да се главни претрес који је био заказан 9. децембра исте године одлаже јер су двојица окривљених Н.А. и Б.А. отказали пуномоћје адвокату који их је бранио. Наводи се да ће наредни главни претрес бити накнадно заказан.
Овај кривични поступак међутим, није добио епилог пред нашим судом. Наиме, судија појединац Основног суда у Пријепољу поднео је 17. марта Врховном касационом суду образложени предлог да се као месно надлежан одреди други суд. Као непобитне чињенице да ће се овај кривични поступак лакше спровести пред другим стварно надлежним судом, судија је навео да су окривљени држављани Србије из Лазаревца а да се окривљени држављани Пакистана налазе у прихватном центру за странце у Падинској скели. Образложио је, такође, да су од стране истражног судије у Пријепољу саслушани сви сведоци и да се изведени докази већ се налазе у списима предмета. То је било довољно да крајем марта Врховни касациони суд у Београду донесе решење којим се овај кривични поступак је преноси у надлежност Основног суда у Лазаревцу.
ОКРИВЉЕНИ ЈОШ УВЕК НА СЛОБОДИ
Да су кријумчари људи, три ипо године након почињеног кривичног дела, и даље на слободи сазнали смо захваљујући изузетној професионалности и љубазности председника и секретара суда у Лазаревцу.На наш упит одмах је стигла писана информација да пред овим судом није окончан кривични поступак против наведених лица. Списи предмета налазе се у лазаревачком суду од 5. маја 2014. године а поступак је у току јер су окривљени држављани Пакистана недоступни суду.“Како би се овај кривични поступак даље водио неопходно је донети решење о суђењу у одсуству, о чему одлуку доноси веће на предлог тужиоца“, каже се у инфомацији из Основног суда Лазаревац. А судска правила налажу да се поступак не може водити ни према окривљенима који су „доступни“ јер је оптужница обједињена за све учеснике у кривичном делу недозвољени прелазак државне границе и кријумчарење људи из члана 350 КЗ. Оптужница се може раздвојити али је за то потребно одговарајуће судско решење.
Мемнуна Цмиљановић
Индира Хаџагић
