Od Fondacije „Ana i Vlade Divac“ Adnan Jusović je nedavno dobio subvenciju vrednu 160 hiljada dinara. Nakon što je komisija obišla imanje, Fondacija je napravila izuzetak i ovog mladog poljoprivrednika nagradila punim iznosom sredstava – za podsticaj i očuvanje tradicije! Lep povod za posetu i priču o ovom mladom poljoprivredniku.
Kada smo pre nekoliko godina posetili imanje na kome je „neprikosnoveno vladao“ Rahman Jusović uz bezrezervnu podršku supruge i tri sina, bili smo iznenađeni raznolikošću poljoprivrednih kultura koje je uspeo da uzgoji na svom gazdinstvu. Na trpezi Jusovića bilo je zrelih lubenica, kod nas jedinstvene sorte tikvica, malina, kupina, sadnica kestena….pa čak i kikirikija! Probali smo kozji sir, situ, jaja od prepelica…i čudom se čudili kako sve to na jednom mestu uspeva?
Nekoliko godina kasnije opet smo na istom imanju. S razlogom.Od Fondacije „Ana i Vlade Divac“ Adnan Jusović je nedavno dobio subvenciju vrednu 160 hiljada dinara. Nakon što je komisija a obišla imanje, Fondacija je napravila izuzetak i ovog mladog poljoprivrednika nagradila punim iznosom sredstava – za podsticaj i očuvanje tradicije!
“Dobio sam pumpu koja izbacuje 55 hiljada litara vode na sat i sistem za navodnjavanje tako da smo zahvaljujući Fondaciji kompletno imanje pokrili sistemom “kap po kap”, otkriva nam Adnan.
Za razliku od većine mladih ljudi koji su poslednjih godina „prigrlili zemlju“ jer na drugim poljima nisu videli perspektivu, tridesetogodišnji Adnan Jusović je u poljoprivredne poslove uključen od najranijeg detinjstva. Otac Rahman je svoja tri sina naučio da zemlja traži ljubav i posvećenost i da jedino tako uzvraća… Valjda zato ni u jednom trenutku nije bilo dileme da li će biti nastavljena očeva tradicija. Adnan, Kenan i Mirsan su, svako na svoj način, u poljoprivredu uložili deo sebe a njihova ljubav prema ovom poslu, nesvojstvena mladim u današnje vreme, vidi se u svakoj stopi hektra zemlje.
“ Od malih nogu smo navikli na rad i bili uz oca koji nam je prenosio iskustvo. Kada smo stasali da sami preuzmemo brigu o domaćinstvu, poželeli smo da unesemo novine kako bi unapredili proizvodnju. Otac je imao svoje metode koje su u to vreme bile i najprihvatljivije, pa je bilo povuci – potegni, ali su rezultati prevagnuli na stranu nas mlađih. Brat Kenan je znanje sa Poljoprivrednog fakulteta primenio u praksi i od njega sam naučio da zemlja zahteva poseban tretman i pažnju. U suprotnom nema efekta a rad zarad profita može da odvede u pogrešnom pravcu. Bojim se da su tim putem krenuli mnogi koji su se poslednjih godina posvetili zemlji. Sa druge strane raduje me povećano interesovanje mladih za poljoprivredu, ali ne mogu da se otmem utisku da se mnogo toga radi stihijski i ne planski. Očit primer jeste ekspanzija maline gde se su zbog što veće i brže zarade izgubili mnogi parametri. Nekontrolisano prskanje svim mogućim preparatima koji se pojave na tržištu mogli bi nas skupo koštati. Potpuno razumem brigu pčelara koji su, zbog nesavesnih malinara, prinuđeni da pčele sele van teritorije opštine. Zbog nešto slabijeg roda vrlo je malo onih koji se odlučuju za organsku proizvodnju, ali se i to kompenzije većom otkupnom cenom. Preparati koje koristim su besplatni i nisu škodljivi, a vrlo često koristim i tradicionalan način zaštite – prskanje rastvorom korpive, kaže Adnan Jusović.
U poslove na imanju uključeni su svi. Bračni par Jusović pomaže koliko može, ali je “palica” prešla u ruke mlađih.
“ Najmlađi brat je inženjer elektroenergetike, a ja automehaničar. Zato su Kenanovi saveti uvek dobrodošli jer je poljoprivreda teren na kojem se od svih nas najbolje snalazi. Na zemlji smo svi i radimo kao zadruga, a “dogovor kuću gradi” je parola koju smo još u detinjstvu naučili, kaže nam Adnan i otkriva da se i danas povremeno bavi “strukom”, ali više po principu “sam svoj majstor” ili u izuzetnim prilikama, da učini prijateljima ili familiji. Na objektu gde je “brusio” zanat, nikla je porodična zgrada. Već naredne godine u planu je kompletno uređenje budućeg porodičnog doma. Malo mira, privatnosti i slobode nije na odmet, kaže u šali Adnan.
Najveći deo imanja zauzimaju kupina i malina. U novom plasteniku zemlja je spremna za sortu „heteridž“
„Pod kupinom je 30, a malinom 40 ari zemlje. Uzgajamo „vilamet“, „oktaviju“,„heritidž“ i kupinu sorte „loh nes“. Ono na čemu radimo poslednjih godina je i izgoj autohtonih sotri voća i možda ćemo vremenom pored sadnica pitom kestena tržištu ponuditi i već zaboravljene sorte jabuke i kruške poput pamuklija, buzdohanica, takiša, jeribasmi…Ovo su italijanske jabuke koje još niko nema u prijepoljskoj opštini. Reč je o sortama: „vesna“, „oktavija“, „zeleni smaragd“ i „rumeno vreteno“ koje već u prvoj godini daju rod, a određene sorte prve plodove daju već u avgustu, pokazuje nam Adnan.
Domaćinstvo funkcioniše po principu zadruge i zna se ko radi koju vrstu posla.
„Uz pomoć savremenih mašina danas nije teško obraditi imanje, a ako se dobro organizujemo uradimo i više nego što smo planirali, tvrdi ovaj mladi poljoprivrdnik.
Sa plasmanom, kaže, nikad nisu imali problema.
„Iz iskustva znamo da kvalitet prodaje robu i kupci to prepoznaju. Sadnice kestena iz našeg rasadnika stigle su do svih krajeva Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Godišnje proizvedemo više od hiljadu sadnica „američkog“ kestena a od ove godine razvijamo i novu vrstu italijanskog koji će biti daleko boljeg kvaliteta“, otkriva nam Adnan Jusović.
U savremenoj štali izgrađenoj pre nekoliko godina, kada se ozbiljno razmišljalo o proizvodnji i plasmanu kozjeg sira, ostalo je samo nekoliko „alpina“koza.
„Za potrebe domaćinstva, ali više zbog unuke Hane, koja voli sa njima da se igra“, kaže Rahman.
Da li se tako, kroz igru, druženje sa životinjama, plodovima zemlje koje završavaju u malenim rukama, prenosi ljubav prema zemlji i nastavlja tradicija, pitamo se dok sa Adnanom gazimo travu natopljenu jesenjom kišom. Malo je vremena da se vidi, doživi, upije ljubav, oseti posebana vrsta poštovanja porodice prema zemlji. Sve to slutimo u otiscima tragova koji ostaju za nama, rečima dok se priča o plodovima rada, nežnom dodiru ruke i stabla…
Ovde, na imanju Jusovića, nastavili smo priču započetu pre nekoliko godina. Zbog tradicije… i tri mlada čoveka koja su svoje ambicije vezali za zemlju i svoju budućnost videli u perspektivi i razvoju sela.
J. Beganović
