КРИВИЧНО ДЕЛО УВРЕДА: МОЖДА МУ ЈЕ РЕКАО „МРШ“!

„Псовао ми је мајку и то више пута, пошао да ме удари а деца су говорила: „Тата немој!„

 „Тужилац ни једном није рекао да сам му псовао сестру нити да сам помињао мушки полни орган а сведок П.Л. данас изрече све то и даде овде лажан исказ“.

Овим речима се пред судом бранио Д.М., окривљен за кривично дело увреда. Он је све време негирао да је извршио ово кривично дело тврдећи да није било никаквог вређања и псовања и да се он није ником обраћао нити се неко обраћао њему.

Према исказима оштећеног З. Л., окривљени му је међутим, „псовао мајку и то више пута“, пошао чак и да га удари „али га је супруга ухватила а деца су говорила: „Тата немој!„

У кривичној тужби коју је поднео као приватни тужилац З.Л. наводи низ увреда које му је окривљени упутио, углавном из псовачког вокабулара, све зачињене „мршкањем“, те је његов адвокат тражио од суда да Д.М. огласи кривим и казни га са 100.000 динара због кривичног дела увреда.

„Може се утврдити да је дошло до свађе, да је било псовки а да је један од саслушаних сведока казао да је, оно што је он чуо, било увредљиво. То значи да је извршено дело које му се ставља на терет“ закључио је адвокат оптужбе у својој завршној речи. Он је подвукао да су сведоци на индиректан начин потврдили наводе кривичне тужбе, мада, као комшије и једног и другог, нису хтели да се међусобно замерају.

С друге стране, окривљени је, поричући ове наводе, тражио од судије да приватни тужилац плати „неки динар“ у хуманитарне сврхе и да суд заустави „ово зло“:

„Јер наши родитељи нису говорили, ми не говоримо а деца су нам у хаосу. Он стално потпирује мржњу уместо да идемо ка стишавању и стицању поверења“.

Искази окривљеног и приватног тужиоца јасно потврђују да је између две комшијске породице био „на снази“ вишедеценијски проблем у комуникацији и да је у таквој наелектрисаној ситуацији и овога пута лако дошло до свађе. Повод је била акција мештана на уређења улице у којој живе и тужилац и окривљени и сведоци.

Изизјава током суђења може се закључити да је до „критичног момента“ дошло онда када се приватни тужилац З.Л. укључио у разговор који је окривљени водио са комшијама. Он му је сугерисао како може да се реши проблем проширења улице која се у том делу сужавала. Предложио је да се врата шупе отварају унутра у убјекат окривљеног уместо на улицу, како би било више простора за саобраћај пешака и возила. То је изнервирало окривљеног с обзиром да је из комшијских разлога и раније померао међе и „попуштао“.

ТУЖБОМ ДО ЗАШТИТЕ ЛИЧНОСТИ

Тада је, према наводима приватног тужиоца дошло до наведених увреда. Он је тешке увреде, понижење, повреда поноса и интегритета „упаковао“ 13. марта 2013. године у кривичну тужбу на основу које је од суда тражио заштиту своје личности.

Поступак се пред судом водио до 15. јуна 2015. године, када је окривљени Д.М. ослобођен оптужбе.

Суд је у доказном поступку саслушао сведоке приватног тужиоца, извршио увид у извод из казнене евиденције за окривљеног па је на основу изведених доказа оценио да није доказано да је окривљени извршио кривично дело за које је оптужен, те да га треба ослободити оптужбе.

У образложењу пресуде се каже да су „од свих саслушаних сведока једино приватни тужилац и сведок П.Л. делимично потврдили наводе приватне тужбе“.

Пошто су приватни тужилац З.Л. и сведок даљи рођаци, суд није могао поверовати наводима овог сведока, наводи се у образложењу пресуде судије, тим пре што сведок у свом исказу „није потврдио да је окривљени упутио тужиоцу увредљиве речи из кривичне тужбе“,

Суд је, међутим, у потпуности поверовао наводима непосредног очевица, сведока А.Џ. „који није имао никаквог разлога да не говори истину“. Он је навео да је окривљени, „можда“, приватном тужиоцу рекао „мрш“а да за друге речи не зна.Потврдио је и да је између окривљеног и тужиоца била нека прича у стилу: „Шта ћеш ти овде, ја сам ово, ја сам оно…“

Други сведоци се нису добро сећали детаља догађаја, неки су били удаљени, неки су, са лопатом на рамену, напустили акцију уређења улице, али не поричу да је дошло до „чарки“. Нико, међутим, није потврдио наводе из кривичне тужбе.

Због тога што „нема ни једног доказа који би потврдио да је окривљени у критичном моменту вређао приватног тужиоца на начин како је то описано у приватној кривичној тужби“ судија је ослободио Д.М. оптужбе за кривично дело увреда.

На овакву пресуду, крајем јула 2015. године, адвокат приватног тужиоца улаже жалбу Вишем суду у Ужицу и наводи да суд неосновано није поклонио веру сведоку П.Л. Адвокат указује на чињеницу да наводи суда о садржини исказа другог сведока, А. Џ., такође нису у складу са исказом на главном претресу од 21. априла 2015. године. Тада је овај сведок рекао „да би и њему био повређен понос да му је неко рекао оно што је чуо тог дана“:

„Управо из исказа наведених сведока произилази да је окривљени увредио приватног тужиоца на начин изнет у приватној тужби, па је погрешан закључак суда да није доказано да је окривљени извршио кривично дело за које је оптужен“, каже се у жалби.

Виши суд у Ужицу већ у септембру исте године, жалбу одбија као неосновану и потврђује пресуду Основног суда у Пријепољу:

„Изјашњење овог сведока да би њему, можда, понос био повређен да му је неко рекао оно што је чуо тог дана, не указује да је критичном приликом окривљени упутио речи увреде које се наводе у кривичној тужби, што нису потврдили ни остали сведоци, каже се у образложењу пресуде другостепеног суда.

Додаје се, такође, да изјашњавање сведока П.Л. није сагласно изјашњењима осталих сведока као и да он није у потпуности потврдио наводе поднете тужбе у погледу речи које је окривљени упутио приватном тужиоцу. С обзиром да је први комшија и у сродству са приватним тужиоцем, суд му, исправно, није поклонио веру.

Првостепени суд је, према образложењу Вишег суда, правилно ослободио Д.М. оптужбе за кривично дело увреде из члана 170 Кривичног закона зато што „није доказано да је окривљени учинио кривично дело за које се терети јер нема доказа из којих се са извесношћу може утврдити несумњиви закључак да је….окривљени упутио речи увреде које се наводе у приватној кривичној тужби“.

М.Цмиљановић

Индира Хаџагић

Антрфиле

НЕМА ПОМИРЕЊА

Ово суђење трајало је око две и по године, од 10. марта 2013. године, када је поднешена кривична тужба до 10. септембра 2015. године, када је окончана одговором Вишег суда на жалбу адвоката на пресуду Основног суда у Пријепољу. Прошло је 15 месеци док се тужба није нашла пред судијом који је 27. јуна 2014. године упутио први судски позив приватном тужиоцу и окривљеном, да приступе суду ради упознавања са могућношћу упућивања на поступак медијације. Због штрајка адвоката и неодазивања на позиве суда, тек у фебруару наредне године су испуњени услови за одржавање рочишта на ком је закључено да нема могућности мирења па је суд истог дана приступио отварању главног претреса. У циљу доказног поступка одражана су три главна претреса а на последњем 15. јуна 2015. године суд је, након завршних речи адвоката приватног тужиоца и окривљеног, у име народа, донео и јавно објавио ослобађајућу пресуду.