Vremeplov

DNEVNIK LATINICOM

 

Piše: Muharem M. Mutabdžija

 

Petak, 23. novembar

ŠALTER

Redovno obnavljanje dokumentacije za utvrdjivanje prava na isplatu dečijeg dodatka omogućava tradicionalan susret države sa gradjanima. Država to su brojni šalteri ispred kojih se valja po nekoliko puta nakašljati. Gradjani su, takodje vrlo brojna populacija punoletnih, oženjenih-udatih, sa primanjima ispod zadatog cenzusa i sa brojem dece ne ispod  uobičajenog proseka za Srbiju.

Dakle, najveći broj korisnika dečijeg dodatka obnavlja dokumentaciju krajem novembra jer su im rešenja datirana sa 1. decembrom. Tada, dakle krajem novembra, oživi inače prilično zapušteno stepenište koje, pored «Polimlja» vodi i do Službe za katastar, jednog od niza šaltera pred koji valja stati u prikupljanju neophodne dokumentacije za dečji dodatak. Ne treba nikakvo posebno istraživanje o efikasnosti državnog aparata.

NAŠI U BELOM SVETU

„MIRIS“ RODNOG KRAJA BUDI NOSTALGIJU

Ugledni turski biznismen Zarif Alp, nekada Zifo Kajević, vlasnik uspešne kompanije „Izmakpar“ koja se bavi proizvodnjom presovane limarije i delova za automobile i traktore i izvozi u desetine zemlja Evrope i Južne Amerike, iz rodnih Kajevića je otišao kao devetogodišnjak, davne 1969. godine. Nostalgija za rodnim krajem nikad nije prestala, rekao nam je u razgovoru za naš List, prilikom nedavne posete Prijepolju.

j.b. zarif arp slika 2 DSC 0195

Moje detinjstvo „miriše“ na Prijepolje, a u mojim sećanjima duboko su urezane uspomene koje me vraćaju kraju gde su ostali moji koreni, rekao je u razgovoru za naš List ovaj ugledni turski biznismen. Iako Prijepolje posećuje „bar dvaput godišnje kako bi obišao rodbinu“, njegova nedavna poseta prva je zvanična rodnom gradu u koji je došao kao donator i potencijalni investitor.

Nekoliko dana snimanja sekvenci novog filma sa Monikom Beluči u glavnoj ulozi, u Kamenu Goru privuklo više posetilaca, slučajnih i namernih, nego gotovo cela letnja turistička sezona.

Kad bi Monika bila harmonika...reče neko sklon rimovanju po svaku cenu, dok se u popodnevnoj vrućini poprilično sveta tiskalo ka uskom prostoru izmedju dva „terenska paviljona“, gde se očekivala Monika Beluči, svetska filmska zvezda. I kada se, ipak, pojavila, uprkos „važnom saopštenju“ producenata, pomagača i ostalih irgata filmske ekipe da je „džaba čekamo jer se ona sada odmara“, pobrojani se ustremiše na kamere, foto aparate, telefone...Ne, i sto puta ne, nema snimanja, nema fotografija...

(NE)ČASNO ĆUTANJE ILI SKRIVANJE ISTINE?

U selu Rutoši kod Nove Varoši 4. oktobra 2014. godine otkrivena su dva spomenika: u slavu i čast 46 junaka dva balkanska i Prvog svetskog rata iz ovog sela i radnicima “Tunelogradnje”, stradalim pre 56 godina u probijanju tunela kojim je Uvac skrenut na turbine HE “Bistrica”. Dva spomenika u jednom danu, oba u znaku po malo izbledelog sećanja na davne dogadjaje.

Nekako u senci ostao je spomenik posvećen radnicima “Tunelogradnje” koji su poginuli 19. jula 1958. godine u tunelu Rutoši. Bilo ih je gotovo iz svih federalnih jedinica tadašnje Jugoslavije, najviše iz sreza mileševskog. Poginuli su mineri i radnici iz Ogulina, Banja Luke, Bosanske Dubice, Trebinja, Sjenice, Prizrena, Čačka, Kuršumlije, Prijepolja, Nove Varoši i Priboja. U nekoliko sela tadašnjeg Mileševskog sreza sutradan je upućeno 17 kovčega, šest u Rutoše, po tri u Hisardžik i Brodarevo, po dva u Kratovo i Jasenovo i jedan u Bistricu.

РЕЧИ И ЋУТАЊЕ

Људи од пера су, коначно, дочекали: Поводом (ваљда) великог јубилеја – осам деценија од изласка из штампе првог броја листа „Санџак“ , у новини која наставља традицију НОВИНЕ Миливоја Жугића из 1932. године, прве наводимо баш њихове умне речи, искрене честитке и повтврду радости што „у кући још увек гори свјетло“

ЈА ПРЕДСЕДНИК

„Да сам ја директор „Полимља“ или би ми писали како треба или не би било ни вас ни мене...“поручио је, између осталог, Пурић новинарима на последњој седници Скупштине општине и додао, „али пре не би било вас него мене...“Увек када у новинама нема ЊЕГА у неограниченим количинама „Полимље“ је необјективно, информисање грађана лоше а новинари лажу или су пристрасни.

Само кад га спусте у гроб, председник СО Пријепоље, Стеван Пурић, заборавиће и опростити новинарима „Полимља“ што у свечаном, двехиљадитом, броју Листа није објављен интервју са њим на целој страни. Уместо тога појавила се „само“ једна његова изјава, илустрована „само“ једном његовом фотографијом. Због тога, а посебно од тада, за Пурића су новине необјективне и неистините.

„ХЕМИЧАР“ СВОЈЕ СУДБИНЕ

1990. године овај Пријепољац, данас успешан италијански привредник, је први пут ушао у фабрички круг фирме „Sigmar“а већ `94. године постаје њен генерални директор. „Замешао“ је формуле за пар лакова од којих је предузеће остварило добит од милијарду лира. Од тада Лојд Веснић не „сишлази“ са позиције генералног директора.Када дође међу своје, Лојд заказује породични ручак за «ужу» фамилију од шездесетак званица а за пријатеље приређује предивне вечере са мирисима италијанских специјалитета и зачина.

Последњих година Пријепољци „расути“ по далеком сцету свој долазак „темпирају“ баш у време пријепољског лета, посебно манифестације „Лимски дарови“ када на једном месту могу да сретну многе драге људе. Изузетак није ни Лојд Веснић, наш суграђанин са италијанским држављанством и адресом. Памтим Лојда још из раног детињства као благог дечака продорних плавих очију који је лети пецао на Лиму, као и сви пријепољски клинци рођени шездесетих, а зими уживао у пријепољским „клизама“. Није био несташан нити је учествовао у чувеним вакуфским „халачинама“ раног воћа.

NAJSLAĐA JE PARA OD MEDA

Dok se ljudi njegove generacije tek vraćaju zemlji Vahidin Rovčanin je za petnaestak godina bavljenja poslovima od kojih su do juče mnogi bežali, obezbedio solidan kapital i ličnim primerom pokazao da se i od zemlje može živeti.   Ugostio nas je na svom imanju u Gračanici gde mu je, kaže, „stacionirana kompletna proizvodnja“, odnosno 7 hiljada koka nosilja, 160 pčelinjih društava i tridesetak ari malinjaka.  

Ako bi se među poljoprivrednicima mlađe generacije birali najuspešniji, onda bi Vahidin Rovčanin iz nekoliko razloga bio korak ispred ostalih. Kada su njegovi vršnjaci hrlili u grad verujući da bi u nekoj od državnih službi mogli naći zaposlenje, Rovčanin je ostao na selu, otvorio farmu koka nosilja i krenuo sa proizvodnjom. Ovom poslu je „pridružio“ i pčelarenje, a prošle godine i proizvodnju maline.

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Novembar 2017
NPUSČPS
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

1777021
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
694
1167
6943
21261
70371
1777021

Vaš IP: 54.161.108.158
2017-11-18 16:52