Vremeplov

 

Сафија Фетаховић поколнила бубрег сину јединцу. Пет дијализа дневно направили од младог Елвира Фетаховића роба здравствених обавеза. Мајка се ни једног часа није двоумила да сину подари нови импулс за даљи живот, плашила се само отказивања операције.

Зарадио пензију а никад није закаснио на посао и никад није био на боловању. Нема чак ни здравствени картон.“Мене шефови никад нису контролисали. Само нареде шта треба“.

Gost „Polimlja“ Salih Akgul (Hadžifejzović) biznismen iz Istanbula

Olimpijac Damir Fejzić, koga s pravom „svojataju“ i Hisardžik i Velika Župa, gost „Polimlja“Toliko ljubavi prema Prijepolju teško je naći i kod onih koji su ovde rodjeni. I da sam uzeo zlato na Olimpijadi, uradio bih isto: seo na bicikl i došao u zavičaj mojih roditelja, priča za „Polimlje“ jedan od najtalentovanijih sportista Srbije.

 

Неко је написао пре пола века: Подигли смо споменик раду! Да ли у знак сећања?!

А о новинарској бележници да и не говоримо. Овде нема шта нема, али оно што је незаборавно јесте дечја граја на сваком кораку имања од 80 хектара(!) у Грончареву,
на 1370 метара надморске висине! Зашто су Маркови синови Јосиф и Веселин оставили школовање у Крагујевцу и шумарски позив у Пријепољу и, прихватајући се тешка
рада, са оцем Марком и уз помоћ стрица Нићифора, створили огледно имање за цео овај крај.

Тешко се отети утиску да је у Аломеровским Барама готово све ишло на руку људима, чак и извесна сакривеност од „остатка света“ што је, некада, знало да буде и предност. Данас у овом идиличном засеок заиста свега има, осим што је мало људи. Џаба нам ова љепота кад нам је џада само за пешаке са дубоким чизмама, кажу ретки Аломеровићи који још увек насељавају ово село

И онда је ухапшен Радован Караџић, за којим је пре више од једне деценије расписана потерница, а кога Међународни суд за ратне злочине терети за најтежа дела током рата у Босни и Херцеговини...

Тога дана Пријепоље је смрдело. Уждила се депонија. Милиони раздраганих бактерија ширили су се на тропској температури. После је пала киша. И бактерије су се примириле. Кад, негде у полуглухо доба, они који су седели крај телевизијских апарата, чуше вест да је ухапшен Радован Караџић. Са том вешћу се и полегало.

Сутрадан је био дан за информације. Фотографија Радована Караџића била је већа сензација од самог ухићења истог. Ма, ни мајка га не би препознала, а неуропсихијатар са Пала не да се, веле, није скривао, него се бавио алтернативном медицином у приватним ординацијама, био дописник неког часописа који пропагира здрав живот, имао је и своју интернет страницу, учествовао на трибинама о здравом животу. Само што му је име било Драган и Давид. Али радило оно и потписивало се као – исцелитељ духа. Вели уредник споменутог часописа за здрав и надасве душеван живот, сумњиво му било што “елоквентни седокоси и седобради, а боемски” алтернативни медиционар нема никакву ћагу, па га није ни потписивао као доктора. Интересантно, али те дилеме нису имале приватне ординације у којима је хонорарно алтернативисао! Бројне телевизије су се растрчале да доведу споменутог уредника минорног часописа да све исприча како је било, јављале се и пацијенткиње које преферирају алтернацију да саопште сусрете са Давидом, локалне телевиије слале снимке са трибина како би се видео Давид како седи и чешка знојно лице, па ту и који психијатар да мало каже о промени идентитета и појављивању у јавности онога кога тражи цео свет и чија је глава уцењена на пет милиона долара. А ни једна телевизија још не саопшти за шта се споменути неуропсихијатар терети по хашкој оптужници. За сада траје раздрагана игра разоткривања! Па анкете: шта ви мислите како га ухватише и како је било могуће да се он тако шета и медиционари пред очима свих, а толика потрага која траје дуже од једне деценије. Ма, као да је реч о некој позоришној улози која није оставила утисак због глуме већ због маске глумца!

 

После тридесет година Пријепоље је остало без хотела који је имао високу категорију. Уместо хотела имамо – коначиште. Да ли је то изгубљено још једно обележје урбане средине. Или је то (само) још један пут ка “отимању” својине једној средини зарад (не) успеле приватизације у циљу транзиције којој нико не види крајZa sajta VREMEPLOV IH1 hotel

“Нови угоститељски објекат на обали Лима”. Наслов је из јула 1979. године. Истим насловом могло би се дочарати и оно што се дешава сада и овде, доле, крај Тавника, на обали Лима. Но, вратимо се у време које је запамћено као једно од најурбанијих у овом граду...

...“Ново репрезентативно здање пријепољског угоститељства, вешто архитектонски уобличено и укомпоновано у амбијент између Лима и главних саобраћајница. Хотел је грађен 4 године и сада је спреман да прими госте жељне жубора Лима и лепог амбијента. То је реализација пројекта архитекте Милоша Бојовића, Пријепољца који живи у Београду, а радове је изводило ГП “Рад”. Коштало је то радну организацију “Инекс Милешева” око 50 милиона динара и за колектив чији је годишњи приход око 30 милиона то је свакако велика инвестиција али се зна да без пословног ризика нема ни пословног успеха.

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Novembar 2017
NPUSČPS
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

1777023
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
696
1167
6945
21263
70371
1777023

Vaš IP: 54.161.108.158
2017-11-18 16:52