Раденко Матовић, бивши текстилац сада сточар са обронака Златара: ДУГОВИ МЕ ВРАТИЛИ НА СЕЛО

  06 Juli 2016

Нада у опоравак Текстилног комбината ме задржала бескрајно дуго, међу последњим сам отишао из Фабрике. И свашта радио по граду и селима, био тракториста, надничар, грађевинац, иргат... Добар део тога – испоставило се – на вересију! И кад нисам више имао шта, покупим децу и жену па натраг у Правешеву...Данас лепо живим и, што је још важније, свој сам газда!

Код Матовића колиба у Правешеви, Раденко Матовић, некадашњи ткач у Текстилном комбинату „Љубиша Миодраговић“, метно руке „иза себе“ и обилази краве које се излежавају на врелом авустовском преподневу. Горе у катуну, супруга Слободанка уз помоћ ћерки Александре и Кристине сири јутрошњу мужу, син Милисав нешто петља око трактора...

- Слушај, био сам непоправљиви оптимиста по питању Комбината. Веровао сам да таква фабрика не може стати тако, одједном. Али, кад су људи почели масовно да одлазе и сам сам се мало забринуо. Пријавим се у једној од оних дугачких колона које су у једном дану одвеле ткаче, конфекционаре, прелце...у неизвесност уз минималну отпремнину, али ми не даде руководство. Веле, требаш нам! То ме малко охрабри, остадох. Али, за џабе. Плату примали, нас неколико десетина што остадосмо до краја, преко неких картица. После, кад више нисмо имали где ни да одемо, испаде да су те наше плате, у ствари, наш дуг према тој банци!!! Моја плата за мој рад, еј, где то има? Џаба чуђење. Тако и би, морадох покрити непокривене робне картице које су биле плата за мој прегоран рад у мојој Фабрици...

Поче Раденко тужни део своје приче, горе на 1400 метара надморске висине. У врелом августовском дану док је Ваш репортер скидао прашину клоја се у слојевима накупила на магистралној џади преко Бјелобаба, Кашана, Милешевог Дола, Карауле...

- После двадесет година рада у одељењу за припрему у Ткачници, остадох на улици. Видим, они што су узели отпремнину, отишли у таксисте, још миришу на памук, конац или предиво. Неки задовољни, неки „па да видиш и нису“! Ја, надничарим по селима, радим све и свашта, не бирам посао. Где треба тракториста, јавим се, где треба мајстор, опет ја...негде и иргат, не бирам...Али, народ ем нема пара, ем нема разумевања да ми је то кора хлеба за породицу. Већи део урађених послова испаде – вересија. Ма, нећеш више, Раденко, велим себи једне вечери кад опет изостаде надница за мукотрпан рад. Подржа ме супруга, деца слегоше раменима...Вратимо се у Правешеву.

mmm4 Matovic slika 5 IMG 0648

Матовићи имали где да се врате. Мајка сачувала домаћинство, кравица у штали, неће остати гладни. Али, неће Раденко а ни Слободанка то. Хоће да обнове домаћинство, да направе од свега тога „рачуницу“!

- Јесте, без тога нема напретка. Узмем пољопривредни кредит, девизни, још ме коље, али при крају сам са враћањем. Осам хиљада евра уложим у механизацију, у обнављање домаћинства, купим и две краве...Слободанка у мљекар, на на ливаду, на њиву, у шуму, у шталу...Деца прискочише, живнусмо...

Матовићи данас имају шест крава, живе од пољопривреде. Механизација је скоро комплетирана: трактор, косачица, балирка, фрезе, пумпе за воду...Може ли да се солидно живи од сточарства?

- Ма свакако. Ми живимо лепо, школујемо децу у Новој Вароши. Старија ћерка је уписала факултет, млађа је у гимназији, син при крају основне. Овде смо на катуну до „мртве“ јесени онда силазимо доле у село. Имамо добру кућу, шталу опремљену музилицама, појилицама...Немамо проблема са пласманом јер смо специјализовали производњу сира. То је једини пољопривредни продукт који нудимо, ако не рачунамо оно што сејемо и производимо за потребе нашег домаћинства.

Кључно питање је где, како и коме продати пољопривредне производе. Матовићи са тим немају прохлема.

- Све што произведемо, а то је око 5 тона сира годишње, дајемо једном откупљивачу из Сјенице. Сарађујемо годинама, изградили смо међусобно поверење и заиста немам ни једну примедбу. Кад ми, а деси се, изненада затреба нешто више пара, узмем код њега. Но, ја на основу себе немам разлога за незадовољство, али генерално, питање откупа пољопривредних производа је кочница интензивнијем враћању људи на село. Знате, кад уз пуно муке произведете нешто и то морате дати или у бесцење или просути за плот, онда нема ни апела ни патриотизма ни мотива ни економске кризе да некога погурате уз брдо!

Ова година је једна од најтежих за пољопривреднике. Ни Раденко нема ни једну лепу реч о томе, а и како би кад је са исте ливаде прошле године укосио 960 бала сена, а ове године једва 300!

- Ево, видите ову висораван. Кад је овде на 1400 метара висине оваква ситуација можете замислити како је у низији. И шта нас све чека, не могу ни да замислим. Овде се стока мора на јаслама хранити већ од септембра јер нема шта да нађе на пашњацима. Зато је и сено, без обзира на толико напуштених ливада, већ три пута скупље него лане. И биће још горе. То ће оборити цену стоке испод сваке границе а поскупети цену млека и сира. Стоку ћемо поклати, сиру и млеко дати статус „драгоцених лекова“ и шта смо урадили? Ово је прилика држави да покаже да заиста брине о пољопривреди, али, чини ми се, даће Бог...

Домаћинство Матовића је једно од два на овом подручју које је под надзором Пољопривредне службе из Ужица. Стручњаци долазе свака три месеца, дају сугестије, саветују и контролишу примену прописаних мера. Сарадња је конструктивна и даје резултате, каже Раденко.

mmm4 Matovic slika 2 IMG 0622

- Били су овде и пољопривредни инжењери који су једно време били наши консултанти. Међутим, оно што нама смета они тешко могу да пренесу креаторима аграрне политике. Ја, рецимо, не могу јер немам толико пара да за оних петнаестак дана купим сву нафту коју могу да набавим по регресираним ценама. Они то, према потребама војвођанског или шумадијског сељака пропишу за целу земљу, па ко не може да се уклопи нека продаје бонове камионџијама! А то није смисао подстицајних мера за пољопривреду.

Ипак, Раденко, какав је биланс одлуке да се вратиш „тамо одакле си“?

- Позитиван. Ради се заиста много и свакодневно, али радимо за себе! Онако како располажеш својом имовином, тако ти је. Сам доносиш одлуке, сам сносиш ризик. Но, леп је осећај да ти је пуна кућа а да у штали има места за још неко расно грло. Добио сам и јуницу из донације, пео се уклопила у овај златарски амбијент. Ено је са осталим кравама, доле у загради. Знате, ако треба да негде и узајмим паре више не идем у банку. Људи знајуда имам пуну шталу ...

М.М.Мутабџија  

Muharem Mutabdzija

Muharem Mutabdzija,

Glavni i odgovorni urednik nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Novembar 2017
NPUSČPS
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

1777164
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
837
1167
7086
21404
70371
1777164

Vaš IP: 54.198.134.32
2017-11-18 18:49