PRIJEPOLJSKA ŽELEZNIČKA STANICA - PROPADANJE KOJE TRAJE

  19 maj 2016

Ko je odgovoran za odžavanje i higijenu Putničke železničke stanice u Prijepolju? Obimniji radovi vezani za adaptaciju objekta u Prijepolju nisu u Planu poslovanja ni za ovu godinu, rečeno je „Polimlju“ u Sekciji za inftastrukturu čvora Užice.

Jedan od svetlijih istorijskih trenutaka za Prijepolje desio se davne 1976. godine, kada je u saobraćaj puštena pruga Beograd – Bar. Neki će reći da pruge ne bi bilo bez entuzijazma i poleta mladih svih republika bivše Jugoslavije, drugi da bi ova važna saobraćajnica bila izgrađena i bez omladinskih radnih akcija koje su u u to vreme bile „in“ i jedan od načina da se obnovi i izgradi ratom opustošena zemlja. Možda bi upravo zato trebalo podsetiti da je u 240 brigada za pet godina radilo preko 14.000 omladinaca kao i na drugi važan trenutak u saobraćaju železnica nekadašnje nam zajedničke države.

Naime, kada je krajem 1928. godine, kako je ostalo zabeleženo na stranicama Polimlja, u saobraćaj pušten „gvozdeni drum“ od Uvca do Priboja, dug svega tri kilometra, na železničkoj stanici u Priboju instalirana je i velika tabla na kojoj je plava strelica bila okrenuta u pravcu Prijepolja. Upravo je ona davala nadu ljudima koji su živeli na ovim prostorima jer je označavala brzo produženje pruge uz Limsku dolinu. Otad se čekalo… Najveći jugoslovenski građevinski poduhvat i delo generacije stručnjaka koji su na njoj radili punih 25 godina, počeo je tek 1952. a poslednji metri pruge postavljeni su u Brodarevu, krajem 1975.godine.

Objekat je u pogon simbolično stavljen 28. maja prolaskom „Plavog voza“ u kojem je pored predsednika Republike Josipa Broza i njegove supruge Jovanke, putovala kompletna elita bivše Jugoslavije.

Šta je i koliko ova saobraćajnica značila ljudima sa ovih prostora, možda najbolje ilustruje izjava književnika Miodraga Bulatovića koju je naš List zabeležio par godina pre završetka pruge.

„Stavljam na štednu knjižicu 1000 dolara i to ostavljam u amanet potomstvu da tom sumom i njenom kamatom uvek održava u ispravnom stanju onaj metar koloseka železničke pruge Beograd – Bar koji tamo u mom rodnom kraju, između Bijelog Polja i Prijepolja spaja Srbiju i Crnu Goru i neka potomci redovno kontrolišu jesu li šrafovi koji drže šine uz pragove na tom mestu dobro pričvršćeni…“

Ko je u Okladama proveravao i zatezao šrafove na metru koloseka između dve republike nije nam poznato, ali je sasvim sigurno da su oni počeli popuštati onda kad su bratski narodi bivše Jugoslavije „zategli“ svoje granice. „Oživeli“ su „heroji na magarcu“...i tad je počeo početak „kraja“ pruge koja je povezala planine sa Jadranom.

ZGRADA ŽELEZNIČKE STANICE U PRIJEPOLJU

Jedan od najlepših objekata koji je izgrađen za potrebe pruge, svakako je bila zgrada železničke stanice u Prijepolju. U ovom arhitektonski zanimljivom zdanju ukupne površine 1.111 м2. osmišljenom da zadovolji sve potrebe putnika ali i zaposlenih zaduženih za saobraćaj i održavanje ovog dela pruge moglo se, čekajući vozove, uživati u prelepom pogledu koji sa terase „puca“ na magistralni put i Šehovića polje. Zgrada je imala i svoj restoran gde su se osim jela i osveženja, preko razglasa ili od ljubaznog osoblja mnogle dobiti informacije o dolascima, polascima i kašnjenju vozova.

j.b. bb 2

Propadanjem nekada velikog graditeljskog ponosa, počelo je i propadanje zgrade železničke stanice u Prijepolju. Prepuštena zubu vremena rastače se na očigled svih građana ali i putnika koji prolaze kroz grad na ušću Mileševke i Lima. U čekaonici utočište sve češće pronalaze beskućnici, a od nekoliko toaleta u upotrebi je samo jedan, ali se i on, iz higijnskih razloga, zaobilazi. Na zavojitom stepeništu utabana zemlja, prljavi zidovi čekaonice „pokriveni“ grafitima, nekoliko starih klupa, zavesa koja tužno visi sa plafona...    

U lokalnoj samoupravi kažu da nisu nadležni za ovaj problem, iako se slažu da je zgradi potrebna hitna rekonstrukcija, pa smo odgovore potražili u Sekciji za infrastrukturu čvora Užice gde su nam rekli da od početka godine, kada je raskinut ugovor sa preduzećem zaduženim za održavanje higijene i čistoće objekata, preduzeće nema angažovane ljude na ovim poslovima.

j.b. bb 3

„S obzirom da nemamo angažovane ljude za ovu vrstu poslova, „Infrastruktura Železnice Srbije“ a.d. angažuje svoje zaposlene na održavanju higijene u službenim prostorijama. Čistoću i higijenu u čekaonici, hodnicima i mokrim čvorovima, peronima, kolosecima i pristupnim putevima, u ukupnoj površini od 462,53 kvadrata unutrašnjeg prostora sa podhodnikom i prolaznim stepenicama takođe održavaju zaposleni, kažu u Sekciji za inftastrukturu čvora Užice. Obimniji radovi vezani za adaptaciju objekta u Prijepolju nisu u Planu poslovanja za 2016. godinu. Pre šest godina na ovoj, nekada najlepšoj staničnoj zgradi na pruzi Beograd – Bar, adaptiran je krov i to je sve što je u poslednjih nekoliko decenija urađeno na ovom objektu. Trenutno se koriste sve stanične prostorije ukupne površine 1.001,55 m2, izuzev kuhinje, restorana, terase i lift magacina, površine oko 100 m2.

Koliko se ceni vrednost i značaj staničnih objekata, možda najbolje ilustruje nedavno objavljena informacija o rušenju stare zgrade železničke stanice Uvac kod Priboja, koju je pre 120 godina gradila Austro-ugarska carevina. Zgrada je autentična replika železničke stanice u Beču, a sa okretnicom za lokomotive i pratećim objektima mogla je biti prvorazredna turistička atrakcija. Nažalost, opština Rudo u njoj nije prepoznala turistički potencijal iako je Ambasada Austrije u Sarajevu nudila ovoj opštini sredstva za njenu rekonstrukciju.

PRUGA – 40 GODINA KASNIJE

U ovom grandioznom poduhvatu izgrađena su 254 tunela u ukupnoj dužini od 114,4 km na čas. Najduži tunel je „Sozina“ na deonici Podgorica – Bar od 6.170 metara. Na pruzi je i najveći železnički most u Evropi. To je most iznad Male reke, dužine oko 500 i visine 200 metara. U stubove je ugrađeno 23.000 metara kubnih betona, a čelična konstrukcija je teška 25.000 tona.

Od nekadašnjeg graditeljskog ponosa s projektovanim brzinama i od 100 kilometara na čas, pruga Beograd – Bar se u većem svom delu pretvorila u trasu predugih putovanja, dotrajalih šina i pragova. Sada je, zbog bezbednijeg saobraćaja, na 210 kilometara kroz Srbiju, brzina smanjena u odnosu na projektovanu. Na 62 odsto svih koloseka kojima putuju vozovi u Srbiji, brzina je manja od 60 kilometara na čas, a na više važnih deonica uvedene su takozvane lagane vožnje sa brzinama do 30 kilometara na čas.

I dok takvom trasom vozovi svakodnevno prolaze, pa i duge kompozicije natovarene novim „Fijatovim“ automobilima, prevozeći godišnje 600.000 putnika i 1,4 miliona tona robe, podaci o iskliznućima u poslednjoj deceniji, upućuju na oprez. Pitanje bezbednosti putnika i voznog osoblja se, stoga, sve glasnije čuje. U Železnicama Srbije najavljuju da bi obimni radovi rekonstrukcije mogli da krenu i da je potrebno tri godine za njihov završetak.

U poslednjih dvanaest godina, od 2002. do danas, prosečno je godišnje u železničku infrastrukturu ulagano samo 16,5 miliona evra, uglavnom iz kredita. A to je kap vode u moru.

J. Beganović

Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

novembar 2019
npusčps
12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

4016085
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
140
4551
4691
87671
141130
4016085

Vaš IP: 35.170.76.39
2019-11-19 00:46