USPOMENE NA BUDUĆNOST

  18 mart 2016

DNEVNIK LATINICOM

 

Piše: Muharem M. Mutabdžija

 

Petak, 23. novembar

ŠALTER

Redovno obnavljanje dokumentacije za utvrdjivanje prava na isplatu dečijeg dodatka omogućava tradicionalan susret države sa gradjanima. Država to su brojni šalteri ispred kojih se valja po nekoliko puta nakašljati. Gradjani su, takodje vrlo brojna populacija punoletnih, oženjenih-udatih, sa primanjima ispod zadatog cenzusa i sa brojem dece ne ispod  uobičajenog proseka za Srbiju.

Dakle, najveći broj korisnika dečijeg dodatka obnavlja dokumentaciju krajem novembra jer su im rešenja datirana sa 1. decembrom. Tada, dakle krajem novembra, oživi inače prilično zapušteno stepenište koje, pored «Polimlja» vodi i do Službe za katastar, jednog od niza šaltera pred koji valja stati u prikupljanju neophodne dokumentacije za dečji dodatak. Ne treba nikakvo posebno istraživanje o efikasnosti državnog aparata.

Dovoljno je zadesiti se na prilično zapuštenom stepeništu i čuti neformalnu «javnu raspravu» na tu temu. Beležim, uglavnom negativna mišljenja. Iskreno bih hteo da prenesem i nešto što se knjiži na «aktivnu stranu» državnog aparata, ali takvi se utisci ne pričaju. Uglavnom se narod žali na:

    neefikasan  činovnički aparat

   mali broj šalterskih radnika

    nedostatak smisla za organizaciju posla

   zakeranja na šalterima

  insistiranje na pukoj formi

 skupoću šalterskih usluga

razvučenost šaltera na ne baš blizak prostor u gradu, od mosta do - mosta

nepoštovanje reda ispred šaltera

Šalteri, šalteri, šalteri...U Vujaklijinom «Rečniku stranih reči i izraza» nalazim jedno od objašnjenja: «Šalter – prozorče kroz koje službenik svršava poslove sa gradjanima»... U slobodnom prevodu  - šalter- šaltanje «djah tamo, djah vamo»!

Citiram jedno od mišljenja: «Da bi dobila uverenje da nemam u vlasništvu zemlju treba da uplatim državi 74 dinara. Zbog gužve koju penzioneri prave  u Pošti odem na šalter najbliže banke. Tamo mi uzmu 100 dinara naknade za uplatu 74 dinara»!

Kad sabereš sve ono što treba dati, ispadne da je manje koštalo ne tražiti to što još ne znaš ni da li ćeš dobiti. I da li će redovno stizati! Posebno ako se nastavi licitiranje sa terminom izbora.

Subota, 24. novembar

KAZAHSTAN

«Večiti derbi» izmedju Srbije i Kazahstana završen je na jedvite jade. I za jedne i za druge. Oni prvi: reprezentativci Srbije jedva da su kraj dočekali na nogama. Oni drugi su još od početka hramali ornicom zvanom Stadion Partizana, licenciranim za medjunarodne fudbalske susrete.

Ne zna se šta je bilo tužnije na ovom meču. Da li početak ili njegov kraj? Ili ono izmedju?

Pre će biti da je najtužnije ono pre i posle meča. Sama utakmica i njen rezultat su samo logična posledica.

Polovina medija, a TV komentatora posebno, ime našeg «večitog» fudbalskog rivala pišu ili izgovaraju kao  KazaKstan. Što će reći:

  1. Baš me briga kako se zoveš kad nisi pobedio Poljsku, Portugal i Finsku (za svaki slučaj).
  2. Nego si došao da me dodatno brukaš sad kad je sve gotovo i kad nam nisi pomogao (vidi pod –a)
  3. Pravopis nam se nešto renovira pa ne znam baš da li će, ili možda sto posto neće, biti ovog «h»

O Kazahstanu, prema Wikipediji: nije loše (sa)znati:

Službeni naziv: Qazaqstan Respublikasy (Republika Kazahstan); ustavno uređenje: predsjednička republika; površina: 2 717 300 km2; broj stanovnika (2003.): 14 878 000; gustoća naseljenosti: 5,5 st./km2; glavni grad: Astana (313 000 st.); najveći grad (1999.): Almaty (Alma-Ata) (1 129 400 st.); rodnost (2003.): 15‰, smrtnost (2003.): 10‰, očekivana životna dob (2003.): 61 godine; vjerski sastav (1999.): sunitski muslimani 47%, pravoslavci 8%, protestanti 2%;službeni jezik: kazaški; pismenost (2003.): muškarci 100%, žene 99%; stupanj urbanizacije (udio gradskog stanovništva) (2003.): 56%; BDP po st. (2003.): 1780 $; novčana jedinica: 1 tenge...

...A, inače, nisu ga ni oni otišli. Ni oni a ni oni Finci, Jermeni i Azerbejdžanci. Nismo, dakle, sami. U stvari, mi smo u većini. Onih koji se nisu kvalifikovali za EURO 2008!

Nedelja, 25. novembar

MEGAFON 

Jutarnju lenjost ove nedelje naglo prekida glas iz megafona. Dok se «nešto» na četiri točka dovoljno ne približi, teško razumem poruku koju emituje.

...Sećam se mog prvog susreta sa megafonom. Bilo je, naravno, vrlo davno. Ne zato što sam se rano sretao sa tehničkim inovacijama nego, naprosto, zato jer sam davno bio dečak koji se osvrtao za nepozantim gromkim glasom iz doline koji je pozivao gradjanstvo na predstavu putujućeg cirkusa! Čini mi se davne 1963...

Megafon je, uz našminkano ženskinje, gutače plamena,  konjiće koji se, objašnjavao nam je nalickani kauboj zovu poni, i neizbežne debele i dugačke zmijurine bio znak za prepoznavanje – cirkusa.

Megafon...Sećam se da je bio sredstvo za komunikaciju u čuvenoj januarskoj ABR 1989. godine. Ono kad je krenula radnička klasa sa Kolovrata kojoj su njeni rukovodioci, sa lakog teretnog vozila, emitovali komande uz pomoć megafona. Megafon je, nekako, neraskidivo vezan sa «nečim» na četiri točka.

...A onda je «nešto» na četiri točka obilazilo grad i pozivalo na:

14   guslarsko veče

15   koncert pevača amatera

16   promociju političke stranke

17   bioskopsku predstavu

18   masovan izlazak na izbore

19   glasanje «tog i tog» kandidata na «toj i toj listi»

....

Ove nedelje megafon je emitovao poziv za – kompenzaciju! Promukli glas «onog» akcenta, pozivao je gradjane i gradjanke: «Kvalitetne jabuke razme-nju-jemo za stari akumulatori. Jedan akumulator za gajbu kvalitetne jabuke. Nava-li narode»!

Da li je to isti glas koji je, pre mesec i nešto, nudio džak paprike za – stari akumulatori?

Kompenzacija u – tranziciji. A posle – videćemo.

Ponedeljak, 26. novembar 2007

GRMLJAVINA

Jutro nekako memljivo. Novembar u punoj snazi. Prve kapi kiše najavljuju da su meteorolozi (opet) pogodili! Mada, ruku na srce, sve im je lakše da daju tačne prognoze, odnosno da ih razvoj sinoptičke situacije potvrdi. Naime, kako nam se država smanjuje, tako se meteorološke prognoze bolje ostvaruju. Ako je to neka uteha!?

Kad smo već kod meteorologa, u sadašnjoj, nedvosmislenoj i bez uplitanja «trojki» i pregovaračkih misija, matičnoj nam državi prognoza vremena je već stvar rutine. I kondicije. Dovoljno se popeti na  Kopaonik, recimo, odakle puca pogled po celoj Srbiji. I susednim .......... državama. Od Karlobaga do Virovitice. I do Soluna i Zejtinlika. Vidi se svaki oblačak. Može da se pogodi i u kom će kvartu Surdulice u podne biti kiše a u kom «sto posto i neće». Jedino se, dole, na jugu nešto ne razaznaje. Biće da to «avaksi» zakriljuju pogled osmatrača.

...A onda je, oko podne, zagrmelo! Makar u ovim krajevima oko (državnih) granica.

U Redakciji padoše komentari. Te ovako će, te onako će...nam biti. Jedino bezopasno tumačenje pronadjosmo u Crkvenom kalendaru. Veli: ako zagrmi u novembru – biće rodna godina. To nam treba!

Novembarsku grmljavinu u krajevima oko (državnih) granica meteorolozi nisu najavili. Nisu ni mogli. Ovde obično zagrmi kad se najmanje nadaš!

Utorak, 27. novembar

STUBOVI

Sneg se nije šalio pa su, kao i obično, najpre stradali elektro-vodovi. Bilo je «iskakanja neposlušnih dalekovoda» a o broju oborenih ili nakrivljenih stubova nisko-naponske mreže još je rano govoriti. To nije lako ni prebrojati.

Nisko-naponska mreža u opštini Prijepolje je muzejski raritet koji zaslužuje brigu države u smislu njenog konzerviranja...i pokazivanja «lap-top» poslanicima prilikom njihovih retkih dolazaka u ove prigranične zemlje. Da vide čime sirota struja putuje u prijepoljska sela u prvoj deceniji trećeg milenijuma!

Kad već, isti ti «lap-topovi» olako obećavaju, naravno prilikom retkog izlaženja iz kabineta ili skupštinskog restorana. A od obećanja bude koristi ko od lanjskog snega!

Tako je «Polimlje» 23. marta 2005. godine objavilo, baš mojom rukom napisani tekst, kako je nadležni ministara olako «frknuo» 1.000 (i slovima: hiljadu) betonskih stubova za nisko-naponsku mrežu u prijepoljskim planinskim selima. Od kojih je, negde pred prošle izbore, stiglo stotinak. Ili koji više. Sve drugo je deo ministarske retorike.

Nije ni čudo što stubovi, «bagrenjaci» iz Kovina ili nekog drugog vojvodjanskog atara, padaju posle prvih pahulja vlažnog snega. Odslužilo! Dovlačeno i postavljano pre tri-četiri decenije. Ali, postavljano daleko pravednije nego što se to sada čini. Sada stubove, ali i mnogo toga drugog da budemo iskreni, ministar deli po proceni gde su mu glasovi, sigurni. Tamo gde nisu, njegova noga a ni reč ni ne zalaze!

Zato nam se stubovi drmaju. I, voleli mi to ili ne, polako padaju. A kad stubovi padaju, ni kuće dugo ne opstaju.

Sreda, 28. novembar

LIM

Velika količina padavina, kiša, susnežica i krupne pahulje snega, za kratko vreme podigle su nivo Lima do respektibilnih granica.

Svako naglo povećanje vodostaja ponovo aktivira slike iz 1979. I neke druge, ali to su slike formirane na osnovu priča ili novinskih tekstova. Ove prvopomenute, iz 1979. godine, uglavnom pamtimo. Lim je tada pobesneo. I trebali su dani i dani da dodje sebi. I vrati se u normalu.

Zašto ovakva poredjenja? Koincidencija ili ne, ali i neposredno pred velike poplave pre 28 godina beležili smo grmljavinu u novembru. Nešto se, istina, ne sećam da li je naredna godina bila rodna, ali znam vrlo dobro da su novembar i prva polovina decembra u Prijepolju bili apokaliptični. Lim je tekao ulicom Sandžačkih brigada. I još nekim ulicama. Tekao je župskim i ivanjskim poljem, Zalug je plivao gotovo do pruge a tada nije samo Lim poludeo. Mileševka je odnela sve mostove i ozbiljno ugrozila put od Prijepolja prema Mileševi. Ni Seljašnica nije bila ništa nežnija. O bujičarima da i ne govorimo.

Prijepolje i sve drugo što je bilo ugroženo poplavama tada su branila moćna preduzeća sa jakom mehanizacijom, jedinice Civilne zaštite u koordinaciji sa regionalnim i republičkim štabovima. Brojni gradjani su samoinicijativno pomagali, dobrovoljne brigade...

Čime bi, ako ne daj Bože budemo svedoci potvrde izreke da će ...»voda teći kuda je tekla...» branili grad? Štrajkovima, ostavkama, parolama, prozivkama? I čime još?

(Uvek pokušaj da pronadješ utehu!).  

POKUŠAJ:

Dizanje Lima u našim prilikama znači i – spuštanje smeća. Nizvodno, pa gde se zaustavi. 

Četvrtak, 29. novembar

Danas više nije Dan Republike. Nema je odavno, makar ne one i onakve kakvu smo «šatro» voleli. A da li smo je, zaista, istinski voleli?

Sudeći po rezultatu, ne bi se baš moglo reći. Jer da smo je voleli tako kako smo pričali ( a posebno kako neki sada pričaju) ne bi se raspala kao kula od karata. Uprkos «zaveri mračnih sila», uprkos pucanju Berlinskog zida i nekih drugih zidova, uprkos «trendu» devedesetih, uprkos bujanju šovinizma...Da su je voleli oni koji su se kleli u nju!

JUGA uvek budi setu. Onima koji su proživeli neke godine «od Vardara pa do Triglava». I koji sada žive u «rogatim» državama u kojima ne možeš ni pošteno dnevnicu za službeni put da ostvariš. Fale ti radni časovi. Kuda god da krenešm, vraćaš se kući na večeru!? Čim poletiš sa bilo kog «nacionalnog» aerodroma već si u inostranstvu!

I šta da se kaže danas, 29. novembra? Osim da se prisetim(o) trobojke, Jajc(et)a, Drvara, Plitvičkih jezera, Slunja, Postojinske pećine, Ohrda, Baških voda, Raba i Paga,  Budve i Hajle, vinogorja u Metohiji i kosovske lozovače...Sve to nekad beše naše!

Ništa ne uspeva bolje nego – tudji neuspeh. Zato je kontrarevolucija u JUGI uspela. Bilo je mnogo zadovoljnih navijača. Spolja i iznutra

....Sada se okupljaju u «kontakt» grupama «trojkama» i  na «samitima». Sa himnama koje malo ko razume čak i u njihovim državama.

(„Polimlje“, novembar 2007.)

Muharem Mutabdzija

Muharem Mutabdzija,

Glavni i odgovorni urednik nedeljnog lista "Polimlje".

Bajramske čestitke

Marketing

kasic markica1

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

maj 2020
npusčps
12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

4889969
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
2949
2962
5911
113640
123834
4889969

Vaš IP: 3.231.226.13
2020-05-26 22:04