NAŠI U BELOM SVETU

  18 mart 2016

NAŠI U BELOM SVETU

„MIRIS“ RODNOG KRAJA BUDI NOSTALGIJU

Ugledni turski biznismen Zarif Alp, nekada Zifo Kajević, vlasnik uspešne kompanije „Izmakpar“ koja se bavi proizvodnjom presovane limarije i delova za automobile i traktore i izvozi u desetine zemlja Evrope i Južne Amerike, iz rodnih Kajevića je otišao kao devetogodišnjak, davne 1969. godine. Nostalgija za rodnim krajem nikad nije prestala, rekao nam je u razgovoru za naš List, prilikom nedavne posete Prijepolju.

j.b. zarif arp slika 2 DSC 0195

Moje detinjstvo „miriše“ na Prijepolje, a u mojim sećanjima duboko su urezane uspomene koje me vraćaju kraju gde su ostali moji koreni, rekao je u razgovoru za naš List ovaj ugledni turski biznismen. Iako Prijepolje posećuje „bar dvaput godišnje kako bi obišao rodbinu“, njegova nedavna poseta prva je zvanična rodnom gradu u koji je došao kao donator i potencijalni investitor.

  - Mnogo volim Prijepolje i želim da pomognem kraju u kojem su ostali moji koreni. Kada sam saznao da su školi u Velikoj Župi čiji sam đak bio do odlaska u Tursku, neophodna sredstva za sanaciju, odlučio sam da pomognem i evo me u Prijepolju. Dogovorili smo kompletnu adaptaciju jedne zgrade i očekujem da će radovi biti završeni do kraja avgusta, kada u Prijepolje planiram da dovedem dvadesetak turskih privrednika koji će obići opštinu i sa prijepoljskim zvaničnicima dogovoriti dalju saradnju, reče dočekujući nas u malom prijepoljskom restoranu koji je odabrao za svoje „musafire“, odnosno familiju koju nije stigao obići tokom jednodnevne posete gradu.

Na maternjem jeziku, koji nije zaboravio ni nakon skoro pedeset godina u „tuđem svijetu“ priča nam ...

 O DETINJSTVU

- Najranije detinjstvo vezano je za rodne Kajeviće. Otac Ramiz se bavio zemljoradnjom, a nas sedmoro dece nije bilo lako prehraniti. Majka je pomagala ocu na njivi, a imali smo i stoku. Težak je to život bio i od malih nogu smo i mi deca naučili raditi. Voleo sam pomagati ocu, ali sam najviše uživao u druženju s knjigom..Mnogo sam voleo školu i bio „najbistriji“ u razredu. Kad smo odlazili, nisam se plašio tuđine, ali me bilo strah da neću nastaviti školovanje.

I dalje mi mirišu zime i proljeća, šarene livade po kojima sam trčao za ovcama, polja pšenice, šuma kroz koju sam svakodnevno prolazio na putu do škole...u samo devet godina stalo je mnogo lepih uspomena koje često prepričavam svojoj deci Tako ih podsećam i ostavljam amanet da nikad ne zaborave familiju i svoje korene.

O TURSKOJ

Tih sedamdesetih mnogo je našeg naroda odselilo u Tursku. Svi su tražili nešto bolje, a verujem da je đeda Sinana i oca najviše vukla želja za mojim amidžom i bila presudna da ostavimo rodni kraj i krenemo u Tursku. Otišli smo u Bursu i u „mahali“ gde smo već 46 godina, pustili nove korene. Tu je bilo dosta porodica sa ovih prostora i pomogli su nam da se naviknemo, zaradimo neki dinar. Posao se nije birao. Radili smo svi, a ja sam bio srećan što sam opet krenuo u školu. Posle škole bih radio najčešće na njivi, gde sam „skupljao“ šeftelije, jabuke, lubenice... Ništa me nije bilo stid jer sam naučen da od posla ne treba bežati i da se pare moraju pošteno zaraditi. Ja sam znojem zaradio svaki dinar, ali mi nije žao. Bila je to odlična životna lekcija koju sam još u detinjstvu savladao. U Turskoj sam naučio šta je posao i kako se pare zarađuju.

I jezik mi je dobro išao, pa sam već na kraju prve godine mog školovanja u Turskoj, bio najbolji đak u razredu. Kad razmišljam o tim danima, meni život u belom svetu nije „teško pao“. Država nam je mnogo pomogla. Nisam se nijednog trenutka osećao kao „došljak“ i tu sam zemlju prihvatio kao svoju. Otac je otvorio malu radnju i  sve do odlaska na studije radio sam u toj prodavnici, često i do ponoći. Tu sam naučio trgovati i verovatno je to i presudilo da upišem ekonomski fakultet i ostvarim se u profesiji.

O ŠKOLOVANJU I BIZNISU

Bio sam dobar đak i možda je sramota reći, ali sam za rezultate koje sam postizao u škol,i od države nagrađen placem u Ankari. Nije to veliki plac svega dvesta metara kvadratnih, ali on za mene ima neprocenjivu vrednost i čuvam ga kao uspomenu. Škola mi je, što se kaže, „išla lagano“. Brojeve i matematiku sam najviše voleo. Kada sam završio fakultet, rekao sam sebi: od sad nema drugih poslova, osim onog za koji se se školovao i trudi se da u njemu budeš najbolji. Dobio sam prvo zaposlenje i kroz posao, nastavio učiti. Shvatio sam da, koliko god je važno baviti se strukom, još je važnije znanjedograđivati . Na poslu sam ostajao i po završetku radnog vremena. Hteo sam što više saznati i brzosam napredovao u karijeri. Nakon pet godina prešao sam u drugu firmu i radio kao direktor finansija i prodaje. Kada sam kompaniju postavio na najviše mesto, tu za mene više nije bilo poslovnih izazova, pa sam počeo razmišljati o sopstvenoj firmi Bila je to važna životna odluka i rekao bih, prekretnica u mojoj karijeri. Firmu sam otvorio 1997. godine, a da me neko pet godina unazad pitao da li ću to uraditi, rekao bih mu da je budala, toliko sam voleo i cenio svoj radno mesto.

j.b. zarif alp slika 3

Kad kreneš u biznis najvažniji su ideja,lokacija, grad u kojem želiš razvijati posao i ljudi sa kojima ćeš poslovati. Bursa kao jak industrijski centar bila je idealno mesto za proizvodnju presovane limarije za automobile i traktore. U biznis sam ušao sa kreditima, a danas u tri poslovne zgrade radi 255 ljudi. Izvozimo za zemlje zapadne Evrope i Južne Amerike i zadovoljan sam dosadašnjim rezultatima.Nikad nisam potcenio tuđe mišljenje a naročito sugestije mojih radnika i verujem da i tu leži tajna uspeha.

Svoj posao nisam nosio kući. Ako čovek ume dobro da se organizuje, dovoljno je devet sati efektivnog rada da završi sve što je planirao, a često i više.

O PORODICI

Porodica je moje najveće bogatstvo.

Često se setim reči mog profesora fizike: „U životu dva ćeš puta rešavati, jedan za posao i jedan za ženidbu. Ženidba je važnija od posla. Pare će se zaraditi, ali ako ti žena nije dobra onda ni u poslu nećeš naći zadovoljstvo“. Imao sam sreću da na fakultetu upoznam moju životnu saputnicu poreklom iz Bugarske i od nje sam uvek imao najveću podršku. Imam četvoro dece, tri ćerke i sina.Najstarija je na doktorskim studijima psihologije u Belgiji, druga fakultet privodi kraju, a najmlađi su još gimnazijalci. Deca znaju koliko volim rodni kraj, čak sam obećao da ću im kupiti automobile ukoliko nauče naš jezik. Ovde u Bursi imamo klub Sandžaklija u kome deca imaju mogućnost da nauče kulturu, jezik, igre iz našeg kraja.

O PRIJEPOLJU

Sedamdesetih godina prošlog veka Prijepolje je bilo „mala Meka“, a pre desetak godina Turska je bila u daleko lošijoj situaciji nego što je danas Srbija. Šta je uradila? Napravila dobar plan i postavila ciljeve ikvalitetne ljudi na funkcijama koji konstantno vrše pritisak na državu da ispuni svoje zadatke. No da bi to postigla, država mora ulagati u biznis i tako jačati privredu. Bez uzajamne saradnje nema upeha, jer ako je država na jednoj a biznis na drugoj strani, taj raskol ne vodi napretku. Isto je i na lokalu. Postavite ciljeve, obezbedite ljudima dobre uslove , nagrađujete najbolje i cenite znanje.

No , pre toga morate znati šta hoćete i ne smete čekati investitore.

Kao neko ko je dugo godina u biznisu, a poznaje prilike i potencijale ove opštine, ulagao bih u poljoprivredu.Ovde vidim ogromno bogatstvo, ali su ljudi zaboravili da rade.

Siguran sam da u Prijepolju može čudo da se dogodi, ako se sve dobro isplanira i zasuču rukavi. Za vrlo kratko vreme Prijepolje će biti grad kojem će se ljudi vraćati. Rezultati neće biti vidljivi za godinu ili dve, ali do 2025. vidim ovaj kraj drugačiji. Počeli ste sa proizvodnjom maline i to je odlična prilika da izađete iz okvira i unapređujete proizvodnju.

O INTERESOVANJU TURSKIH PRIVREDNIKA ZA NAŠU OPŠTINU

Svaki biznismen traži mesto gde će malo uložiti, a mnogo zaraditi . U okviru udruženja „Rumelisaid“ koje okuplja više od tri stotine biznismena sa ovih prostora, vode se razgovori o različitim vidovima podrške našim zemljacima. Verujem da će poseta Prijepolju koju planiramo krajem leta, otvoriti teme za dalju saradnju.

J. Beganović

Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

oktobar 2019
npusčps
12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

3892903
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
911
2005
911
105687
92211
3892903

Vaš IP: 18.210.22.132
2019-10-21 09:39