„POLIMLJE“ NA POLJOPRIVREDNOM GAZDINSTVU PORODICE HURIĆ NA KARAULI: KRIZA NEMA MILOSTI

  27 jun 2016

Nekadašnji redovni „gosti“ na stranicama lokalne i regionalne štampe, Hurići iz Karaule, i dalje mirno rade posao koji najbolje znaju. Dobro rade, što se vidi već na prilazu njihovom gazdinstvu sa koga svakog meseca u gradove „sidje“ dve hiljade litara mleka, desetine kantica ili kačica sira odličnog kvaliteta

Svojevremeno se, tada zajedničko domaćinstvo braće Jusufa i Ismeta Hurića u Karauli, smatralo oglednim i vrlo često bi ga posećivale opštinske ali i regionalne delegacije. Imalo se šta videti, preporučiti, pokazati...

U medjuvremenu, domaćinstvo je bratski podeljeno, Jusuf je sada sa svojom porodicom u Taševu, Ismet na Karauli...Medjutim, fala Bogu, i dalje se ima šta videti, pokazati, naučiti...Samo se posete proredile, ali vremena su takva, malo koga brine tudji problem, čak ni uspesi više nisu na ceni. Svako stenje ispod svog bremena...

Ismet je ponosan kako na ono što je stvarano u zajedničkom domaćinstvu tako i na okolnost da mu je mladji sin Semir sa suprugom i dvoje dece ostao na selu. Dobro rade, dobro se slažu i, dobro se snalaze. I dalje je njihovo domaćinstvo primer za primer, bez obzira što su, u medjuvremenu, prohujale godine i decenije od kako su Hurići bili „redovni“ gosti na stranicama lokalne i regionalne štampe.

- Ovde je, sa nekim parcelama koje sam posle podele imanja dokupiljivao, oko 12,5 hektara zemlje, plus 2,5 hektra dolje u Taševu. Sve u svemu, 15 hektara dobre zemlje, željne rada koji, kad se poklope drugi važni faktori, zna da bude dobro nagradjen. Zna, medjutim, čitava godina da ode „u prazno“, ali ne predajemo se jer ljudi još ne upravljaju nebeskim ćudima. Kako drugima, tako i nama, kazuje Ismet.

Ni ova poseta nije našla kompletnu porodicu na okupu. Nismo ni očekivali jer kad se nenajavljeno odlazi, moraš biti zadovoljan koga god da zatekneš. Nedostajao je „glavni junak priče“ Semir koji se nalazio tog dana poslom u Sjenici. Dočekali su nas „glava porodice“ Ismet i Samirova supruga Behija sa ćerkama Ninom i Enom.  

Hurići su tradicionalno stočari. U savremeno uradjenoj štali opremljenoj po uzoru na domaćinstva koja se stočarstvom bave kao profesijom, trenutno je devet krava muzara.

mmm1 Hurici slika 2 IMG 1460

- Njih smo, nema šta, zazimili jer evo novembar je pri kraju i ko šta ima u štali teško da će to smicati bez velike nevolje. Sedam krava je umatičeno i u ovom selu to su jedine koje imaju tu vrstu sertifikata, nastavlja Ismet. Uradili smo to iz ekonomskog interesa. Dobijamo od države stimulaciju od po 25 hiljada dinara godišnje po grlu. Umatičenje nas je koštalo oko pet hiljada dinara i računica je prosta: za pare koje dobijemo od države možemo kupiti koncentrat za celu godinu. Dalje, pošto uglavnom prodajemo mleko imamo razloga da nam u štali budu visokomlečne krave. Mi smo prodavali one obične za hiljadu evra i kupovali po Srbiji umatičene krave koje su bile znatno skuplje, ali gledano na duže staze to je isplativo. Sve je postalo računica i ko ne može da se uklopi u ovo vreme, kao da ništa i ne radi. Na čistom je gubitku. Zato se mora voditi računa o svemu, kaže Ismet.

U poslednjih nekoliko godina porodično gazdinstvo Hurića uglavnom prodaje mleko. Menjali su, kaže Ismet, više otkupljivača ali najduže rade sa Radojkom Drobnjakom iz Akmačića.

- Izuzetno smo zadovoljni. Vrlo je korektna naša saradnja. Svakog dvadesetog u mesecu izmiruje obaveze i nemamo nikakvog razloga da tražimo nekog drugog. Istina, i mi u potpunosti ispunjavamo naše obaveze u pogledu kvaliteta i količina. Mesečno predamo oko dve hiljade litara mleka, nekad neku stotinu manje, nekad više, zavisi od toga koliko se krava muze i kakve su mlečnosti. Pošto predajemo najviše mleka, dobijamo dinar veću cenu nego drugi. Trenutno je to 27 dinara po litru plus 5 dinara premije po litru. Najavljeno je da će ona uskoro biti povećana na 7,5 dinara. Uslov za premiranje je predaja hiljadu litara mleka mesečno a mi to bez problema udvostručimo, dodaje Ismet. Prodamo uz to i neštio sira jer imamo ljude koji po trideset godina kupuju isključivo kod nas sir. Njih moramo da ispoštujemo.

Ismet nije nikad bio nezadovoljan čovek. Nije ni u najtežim godinama tražio krivca kod drugoga.

mmm1 Hurici slika 3 IMG 1463

- Kakva su vremena dobro je. Ako se dobro zapne i ako se radi na vreme i najbolje što se može, ima se računa. Ja ovde sa familijom tako radim. O svemu što planiramo da uradimo dogovorimo se na vreme i tako to bude. Ovaj mladji sin što je sa mnom ovde je stub, a mi ostali mu pripomažemo. Za sada nam ide dobro. Daće Bog svakome pa i nama. A i država se, čini mi se, okreće polako onome ko radi. Ne može mnogo jer je kriza i u državi, ali bitna je namera. Ko radi i ko ima rezultata zaslužuje da mu se pomogne.

Teška su vremena za sve delatnosti. Poljoprivrednici, a sa njima i stočari, imaju, čini se, razlog više za probleme jer, uz neorganizovano tržište, izostanak otkupa, nestabilne cene, rast troškova i sve druge nedaće, njima ipak od neba sve zavisi. Rodna godina je sve redja, godine sa teškim zimama i surovim letnjim sušama su sve češće.

- Kriza nema milosti, kratko će Ismet. Ko nije spreman da se, kako bi političari rekli, prestrojava u hodu bojim se da nema šansi za poslovanje bez gubitka. Zarada je relativna i sve se manje o njoj govori. Došlo je vreme da ako si svoj na svome budeš zadovoljan i zahvalan. I da se boriš do poslednjeg časa da isplivaš. Mi smo, eto, prošle godine posijali pšenicu, ovde na oko 1200 metara visine! Prosto mi bilo žao da jedno tri hektra koje sam dve godine davao pod zakup Čačanima da seju krompir ostavim onako poluobradjene i dobro nadjubrene bez semena. Kupim tonu semenske pšenice i zasejem na toj parceli. Po selu su mi ljudi govorili da to radim uinat diviljim svinjama, a ja velim pa i ako prepolovimo rod, pola svinjama pola meni, neće biti loše! I, da vidiš, da nije bilo loše. Prve godine smo požnjeli 15 tona pšenice. Prinos je bio gotovo kao u Banatu, 15 tona sa tri i po hektra! Ove godine je bilo lošije jer su se divlje svinje nekoliko puta dobro nahranile. No, opet je bilo nešto. Uhar je...

Uramljena Diploma o dodeli Ismetu Huriću „Nagrade Oslobodjenja Prijepolja“ iz 1983. godine na zidu u dnevnom boravku svedoči da su nekad vrednovani rezultati i u oblasti poljoprivrede tako što je najviše opštinsko priznanje dodeljivano i ljudima koji žive od svoga rada na svojoj zemlji i svom imanju. Gazdinstvo Hurića može se pohvaliti i uredno i sve po godinama poredjanim diplomama za osvojene prve nagrade na uzložbama stoke. U trideset pet godina koliko se organizuju ovakve manifestacije, Hurući imaju isto toliko prvih nagrada. Za krave ili za ovce, svejedno.

- Simbolični su novčani iznosi koji se tamo dobijaju, ali su meni draga priznanja i diplome. Čuvam ih svaku jer i one govore o tome dje si bio i šta si radio.

Za Huriće iz Karaule izlišno je pitati dje su bili i čime su se bavili. Dokazi o o tome postoje kako na „licu mesta“, na gazdinstvu u Karauli tako i na stranicama lokalnog lista „Polimlje“. Ovim poslednjim pridružujemo još jedan dokaz: mladost a time i budućnost gazdinstva Hurića. Sa zadovoljstvom!

M.M.Mutabdžija

(„Polimlje“, oktobar 2012)

Muharem Mutabdzija

Muharem Mutabdzija,

Glavni i odgovorni urednik nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

kasic markica1

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

april 2020
npusčps
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

4701548
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
3944
5026
23260
49053
151646
4701548

Vaš IP: 3.230.76.196
2020-04-10 19:44