VREMEPLOV: SEAD HADŽIFEJZOVIĆ, KOŠARKAŠ

  19 Oktobar 2017

Prijepoljski košarkaš, Sead Hadzifejzovic svoju karijeru nastavlja u rumunskoj ekipi SC Feniks Galati. Priča je počela  u KK Mileševac, kasnije u KK Priboj, odakle prelazi u KK Vogošća. Igrao je i za KK Bosnu, tuzlansku Slobodu, KK Ibar, Dinamo iz Bukurešta i za slovenački Senčur.U razgovoru za naš List pre nekoliko godina , otkrio nam je svoje želje i ambicije, planove… i priznao  da je košarku počeo trenirati zbog Vlada Divca…

Sportisti Prijepolja vratili su se sa ovogodišnjih MOSI više nego zadovoljni. Možda više zbog toga što su pored dobrih rezultata, potvrdili i da su dobro uvežbana ekipa, tim spreman za ulogu organizatora i domaćina jubilarnih 50.MOSI koje će se u Prijepolju održati naredne godine. Pojačani mladim Seadom Hadžifejzovićem zlato sa ovogodišnjih Igara, prvi put posle 1958.godine, doneli su i košarkaši.

Povod za susret i razgovor...o putu na kom je „zakucavao“ ne samo poene već pravio i male korake koji su ga doveli na početak, verujemo, uspešne karijere. U KK „Bosna“ već je odigrao jednu sezonu. Pre „Bosne“ igrao za „Vogošću“... pre „Vogošće“ za „Novo Sarajevo“... a priča je počela u „Mileševcu“...

- Zašto košarka? Pa zbog Vlada Divca! Definitivno je bio idol moje generacije. Mi, tad desetogodišnjaci, pokušavali smo da ga oponašamo na terenu. Maštali da dostignemo njegovu visinu...da se nadjemo na istom putu i bar dotaknemo zvezde, priseća se svojih početaka i dodaje da su ih njihovi treneri Milija Tomašević, a kasnije i Igor Golubović vrlo brzo „spustili na zemlju“ i naučili da do „zvezda“ ipak nije lako stići.

U KK „Mileševac“ prošao je sve mladje kategorije, a po završetku juniorske sezone s obzirom da klub nije imao prvi tim, prestaje da igra i trenira. No baš tamo gde je mislio da je stavljena tačka, počinje njegova karijera. Ponuda stiže od drugoligaša iz Priboja.

- Šansu smo dobili ja i Filip Pejović i u Priboju smo veoma uspešno odigrali dve sezone. Bili smo nosioci igre i klub smo uveli u prvu srpsku ligu. Ono što je najvažnije, od trenera Aca Dolaša naučili smo azbuku košarke, a bez nje se nije moglo dalje, kaže.

Bile su to, priseća se, dve veoma naporne sezone. Do Priboja i nazad se putovalo svakodnevno, a u Prijepolju su ih čekale i školske obaveze. Ipak se izdržalo i naravno, mnogo toga naučilo.

Po upisu na Fakultet za sport i tjelesni odgoj u Sarajevu, opet se pojavila ta preteća tačka koja je čini se, vrebala Sejovu karijeru. No, zahvaljujući dobrim preporukama trenera Dolaša, počinje da igra za „Novo Sarajevo“.

- Sarajevo lep grad... zanimljivi ljudi. Imalo se gde izaći i prošetati izmedju i posle predavanja, ali ja nisam mogao bez košarke. Nekako, nisam bio kompletan. Zato mi nije smetalo što je „Novo Sarajevo“ bilo trećeligaš. Ja sam želeo samo da igram. Bio sam najbolji strelac u ekipi, što nije bilo nimalo teško, kaže sa osmehom.

No, ma kako bilo, njegova igra opet nije prošla nezapaženo. Stiže još jedna ponuda. Ovog puta od KK „Vogošća“ u kojoj ostaje tri sezone tokom kojih klub praktično izlazi iz anonimnosti.

- U prvoj sezoni smo se izborili za opstanak u ligi, već naredne ušli u premijer ligu, pa se i tu izborili za opstanak što se nijednom nije desilo za četrdesetak godina postojanja kluba. Od Košarkaškog saveza BiH dobio sam prestižno priznanje i proglašen za najboljeg strelca i najkorisnijeg igrača lige! Bio sam presrećan. Odjednom, svi su se zapitali: Ko je taj momak?! Ma ne, nisam se uobrazio, ali priznajem da mi je pomalo prijalo to interesovanje i sve veća pažnja medija, kaže.

j.b. sejo slika 2 428337 387779787900982 1955613050 n

Tada je, kako reče shvatio i da se strpljenje ipak isplatilo a da su godine igre u manje poznatim klubovima dale rezultate. Uz osmeh koji ne silazi sa lica dodaje da se „još nije bio navikao na slavu“, a već je stigla ponuda od nekadašnjeg prvaka Evrope, KK „Bosne“ iz Sarajeva.

- Bila je to ponuda koju se ne odbija, jer od „Bosne“ kažu, druga ponuda nikad ne stiže. Naravno, prihvatio sam i zaigrao zajedno sa poznatim reprezentativcima Bosne, Hrvatske i Slovenije. Već sam uspešno odigrao jednu sezonu i mislim da sam za to vreme prilično napredovao i sazreo kao igrač.

Krajem prošle godine je, reče, imao i par ponuda iz inostranstva. Nije ih prihvatio jer nije želeo da prekida sezonu, ali ni fakultet koji će veruje, završiti naredne godine. Jedan je medju malim brojem onih koji i pored napornih treniga ne propuštaju nijedno predavanje.

- Znao sam da će biti izuzetno naporno pa ipak sam uspeo da kao redovan student fakultet privedem kraju. Nadam se da će se sledeće godine u mojim rukama naći i diploma profesora sporta, što sam oduvek najviše želeo.

Očekuje i da će, odmah po završetku studija, nastaviti da igra za neki od evropskih klubova. Bio bi, priznaje, najsrećniji ako bi ponuda stigla iz Italije, jer je to zemlja koja mu se najviše dopada i u kojoj bi voleo da živi.

Takodje, želja mu je da se po završetku karijere nastavi baviti sportom, bilo kao trener, menadžer ili profesor na fakultetu.

- Imao sam sreću da mi je kondicioni trener u „Novom Sarajevu“ bio Ibrahim Krehić, profesionalac u svom poslu i sjajan čovek. Od njega sam mnogo naučio, pa i to da sport nije samo igra već i način života. Da se uspeh ne postiže preko noći i da je za sve potrebno vreme. Voleo bih da poput njega, nakon završetka sportske karijere, radim sa mladim ljudima i da im prenosem svoje znanje.

Raduje ga što prijepoljski košarkaši sada imaju prvi tim i veruje da će trener Golubović, ako naidje na podršku i razumevanje, napraviti jednu kvalitetnu ekipu koja bi za par godina mogla zaigrati u prvoj srpskoj ligi. Za kratko vreme opet ga čekaju naporni treninzi. U rodnom gradu je, kako reče, malo „napunio baterije“ pa je spreman za narednu sezonu. Unapred se raduje sledećem letu i narednim MOSI u Prijepolju.

- Velika je čast igrati za svoj grad i braniti njegove boje. U svojoj realtivno kratkoj karijeri koja se, bar se nadam, penje uzlaznom putanjom, nagradjen sam brojnim aplauzima i ovacijama navijača. Sve to naravno prija, ali ja ipak jedva čekam da narednog leta zaigram na našim terenima i čujem ovacije prijepoljske publike. Nekako je taj aplauz najdraži, najlepše zvuči i najviše prija ...i jako, jako dugo se pamti.

J.Beganović

Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Novembar 2017
NPUSČPS
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

1777138
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
811
1167
7060
21378
70371
1777138

Vaš IP: 54.198.134.32
2017-11-18 18:46