ZEĆIRA NA VRATIMA „GRADA RUŽA

  01 april 2016

Iako brani boje reprezentacije Švedske gde je i rođena,  Zećira Mušović s ponosom ističe i srpsko državljanstvo. Tu joj je, reče, đedovina. U malom gradu, na ušću dve reke – Mileševke i Lima. Sport kojim se bavi još uvek nije popularan u Srbiji, pogotovo ne u gradu iz kojeg je devedesetih otišla njena porodica. Igra za žensku fudbalsku ekipu Rosengard i među deset je najboljih ženskih golmana na svetu!

Kontaktakt sa Zećirom Mušović, mladom i markantnom devojkom,  koja je na poziciji ženskog golmana uspela da „zapali“ hladnu Skandinaviju i svoje ime upiše među deset najboljih golmana na svetu , uspostavili smo putem društvenih mreža.

Iako joj je tek 19 godina,  iza sebe ima zavidnu sportsku karijeru. Sa klubom Rosengard čije boje uspešno brani, tri puta je bila prvak Švedske, a sa mladom reprezentacijom (U20),   prošle godine i prvak Evrope. Bila je i najbolji golman ženske Lige šampiona. Poseban kuriozitet  je i prošlogodišnja „kruna“ njene karijere kada se našla na listi  „Top 10“ golmana sveta. Iako rođena u Švedskoj ona je, tvrdi, Prijepoljka.

j.b. ZECIRA 2

 U Prijepolju su rođeni brat Huso i sestre Eldana i Elvira, a onda su moji roditelji Ševal i Izeta, rešili da u drugoj zemlji potraže ekonomsku sigurnost. Ja sam rođena u Švedskoj, kao četvrto dete, ali se ponosim srpskim pasošem, svojim korenima, gradom u kojem živi moja familija.  Iako su susreti retki, veza sa rodbinom sve je čvršća. Često se čujemo i mnogo mi znači njihova podrška i verujem da će ta veza biti još jača u mojim kasnijim godinama. Privlači me toplina ljudi iz mog kraja a to je nešto što se retko može osetiti u ovim hladnim skandinavskim prostorima. Ja sam valjda tu „varnicu“ ponela iz Prijepolja, od mojih predaka. Na teren svaki put ulazim sa istim žarom i „izgaram“ za pobedu,  a kao vođa tima uspevam da tu energiju prenesem i na ekipu. Ne izostaju ni rezultati, a sve veća podrška koja stiže sa prepunih tribina, najbolja su potvrda da se „iskra primila“, otkriva nam Zećira Mušović.

Odakle ljubav prema sportu koji je u našoj zemlji isključivo „muški“ i u kojoj se ženski fudbal još uvek posmatra sa velikim podozrenjem?

„ Odrasla sam uz sport. Starije sestre su igrale rukomet i košarku, a ja sam najviše volela fudbal i vatreno navijala za svog brata. Bilo logično da krenem njegovim stopama. Počela sam sa devet godina na poziciji veznog igrača, sa 12 da branim, a već sa 13 bila u prvom timu. Moju igru je primetio najbolji švedski klub sa kojim sam  pre četiri godine potpisala ugovor. Početak u klubu nije bio ni malo lak. Prve dve godine uglavnom sam bila „klupski igrač“ i retke su bile prilike da se dokažem, pa ipak sam treću sezonu u klubu započela kao prvi golman, odigrala Ligu šampiona, Švedski ligu i postala reprezentativka, što je bio moj san od početka karijere, kaže.

j.b. ZECIRA 1

U Švedskoj je, priča nam, ženski fudbal veoma popularan sport, pa je i konkurencija velika. Zato i priliku da brani boje zemlje u kojoj je rođena, doživljava kao najveći uspeh u karijeri započetoj pre deset godina.

No, ima tu i još nekoliko drugih „slatkih“ pobeda...

„To su dve utakmice koje sam odigrala protiv najboljeg tima u Evropi, koje su me „vinule“ do „All star team“ i prvog golmana ekipe. Naravno, prija mi i što sam se našla na top listi 10 najboljih golmana sveta i ovo laskavo priznanje doživljavam kao krunu dugog i napornog rada.

Dok razmenjujemo poruke, „podvlačimo“ paralele i razlike, pokušavajući da bar pričom, ženski fudbal smestimo i na ove naše prostore, „igramo“ se rečima koje Zećira Mušović vrlo dobro razume.  Zaista, kako „zagriženi“ fudbalski navijači u Srbiji nazivaju žene fudbalere ili... golmane? Ipak, izvedenice do kojih smo došle, ostavljamo „sa strane“. Za neku drugu priliku ili vreme kad će ženski fudbal i u Srbiji „osvojiti“ terene?

ČESTITKA

Koliko je Zećira posvećena fudbalu i koliko prati razvoj ovog sporta i u Srbiji najbolje svedoči njena čestitka upućena preko našeg Lista kadetkinjama koje su pre tri dana  uspele da se, po prvi put u istoriji ženskog fudbala, plasiraju na Evropsko prvenstvo.

-Pobeda nad Islandom od 5:1 me istinski obradovala. Radujem se svakom uspešnom koraku ženskog fudbala u mojoj drugoj domovini, kaže Zećira.

Plasman na Evbropsko prvenstvo Srbija je ostvarila kao najbolja drugoplasirana ekipa u jednoj od sedam kvalifikacionih grupa.

Kakve su nam šanse, pitamo je?

„ Već sam imala priliku da sa reprezentacijom Švedske igram u Beogradu, protiv Italije i Srbije. Bilo je jako intersantno da kao „Šveđanka“ igram u zemlji čiji jezik govorim i poznajem njenu kulturu. Među navijačima najglasnija je bila moja sestra Sedika koja je „okupila“ familiju iz Beograda...osećaj je bio potpuno drugačiji nego kad igram u Švedskoj. Osećala sam se kao „svoj na svome“. Tu sam i primetila da ženski fudbal u Srbiji ima perspektivu. Istina, kasnite par godina, ali sam sigurna da će poput odbojke, košarke i rukometa, ženski fudbal osvojiti „muški“ teren.

Planovi...

„ Da nastavim  istim putem i postignem još bolje rezultate, postanem važan igrač A – reprezentacje i ne zapostavim školu. Smatram da je obrazovanje isto toliko važno i mada je teško uskladiti obaveze, verujem da neću zapostaviti tek započete studije ekonomije.   

Trenutno živim svoj san u klubu Rosengard koji je među najboljima u Evropi i u kom imam idealne uslove. Blizu sam i porodice pa za sada ne razmišljam da menjam klub mada ponude stižu sa svih strana sveta. Prioritet mi je da privedem kraju studije  i da sa reprezentacijom Švedske odem na Olimpijske igre“.

Opet se vraćamo Prijepolju i „njenim korenima“, radoznali da saznamo više o ovoj devojci, njeno lice „povežemo“ sa drugim licima, onim što su ostali na dedovini...

„ Mi smo iz Ratajske, ali je u Seljašnici uglavnom ostatak familije. Blizu kuće su  i Tahirovići, kako mi se majka prezivala pa smo, kad dođemo, svi na okupu i često se možemo viđati. Zato se valjda i svaka poseta gradu uglavnom „završi“ u  kući ili na  imanju kraj kog protiče reka...tu osetim bliskost sa ljudima, povezanost sa prirodom i nekako znam da sam se vratila kući... stigla tamo gde pripadam. Dok sam bila mlađa nisam to tako shvatala, a sada znama da će moj dom uvek biti tamo gde je moja familija. Porodica mi je najveća podrška, pa čak i onda kad nisam zadovoljna igrom ili rezultatom, oni me bodre i daju nadu. Sama sebi sam, uglavnom, najveći kritičar jer znam da uvek može bolje od onog što pokazujem na terenu.

Želje?

„ Da bolje upoznam Prijepolje i okolinu. Uglavnom obilazimo rodbinu i prijatelje, pa je malo vremena  za izlaske i „druženje“ sa gradom. To sigurno neću propustiti kada opet posetim Prijepolje,  rekla nam je Zećira Mušović. 

 Na kraju razgovora otkrila nam je i posebnu želju koja će joj, nada se,  biti ispunjena.

„ Volim koncerte, a najviše bih se radovala da prisustvujem koncertu mog Prijepoljca Dženana Lončarevića!“

J. Beganović

Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

oktobar 2019
npusčps
12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

3898872
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
239
3622
6880
111656
92211
3898872

Vaš IP: 3.227.249.234
2019-10-23 00:12