МОЈ СВЕТ: ЉУБИША ВУКОВИЋ - ОСТАО САМ ДОСЛЕДАН ЉУДСКИМ ВРЕДНОСТИМА

  26 Mart 2018

Гласан, јасан, отворен, скроман, систематичан. Једна од личности које су обележиле политички и друштвени живот у општини осамдесетих и почетком деведесетих година. Једини председник Скупштине општине кога је изабрао народ на референдуму. Добио је поверење скоро 70 одсто оних који су изашли на изборе 1989. у време најжешћих превирања, пред распад земље и ратове. Каже: „Упорно залагање за праведност, правду и једнакост независно од идеологија, партија и религија остаје моје доживотно упориште“. Непоколебљив упркос „организованом јавном лагању“.

Рођен сам у Слатини 1948. и моје прво неизбрисиво сећање везано је за смрт сестре која је имала 2 године. Слатина је била мало село честитог сељачког живота пуног одрицања али и заједништва. Падине су осунчане, земљиште плодно, заслањено, па је тако и добило име. Звали су га и Мали Мисир јер су успевале житарице, поједини су садили и лубенице. Али после Другог светског рата звали су га и „село удовица“. Од 30 домаћинстава, 14 је било без домаћина, те удовице су подизале децу и ни једна се није преудала. Моја сећања на слатинску школу везана су за учитеља Шућра Подбићанина из Брвина. Био је полетан и педантан млад човек. Више разреде основне школе завршио сам у Бродареву, пешачио сваки дан три сата, сећам се својих наставника и мојих другова јер смо били веома успешна генерација. На захтев оца уписао сам Учитељску школу у Пријепољу, иако сам размишљао о војној школи, видео сам то као изазов јер сам био дисциплинован, посвећен реду и раду. Да, то јесу одлике моје личности. У Учитељској школи предавали су ми људи препуни знања. Милорад Савић, професор филозофије, био је жива енциклопедија. Професори су били истински узори, културни. Живео сам у Интернату и ту научио о дружењу, колективном раду. Нисам био врхунски ђак, ни предводник али су ме препознавали. Био сам повучен, скроман, никада ништа нисам урадио што се косило са правилима. Ретко сам тражио паре од оца али сам веома волео филм. Тада је било тешко доћи до новца људима са села. Имаш жито али немаш пара. Мајка је била осећајна. Продала би јабуке и кришом би по комшијама послала паре да купим нешто слатко, а ја паре потрошим за биоскоп. Отац је измиривао све обавезе, требало је имати паре и за ексурзије свеке године. То је било епохално јер смо тако упознавали земљу и људе од Постојине до крајњег југа. Ја сам у Дубровнику научио да пливам. Желео сам да студирам. Интересовали су ме педагогија, логика, психологија. Али отац је рекао да мора да ишколује другу децу. Запослио сам се у школи у Слатини и уписао Вишу педагошку школу (историја-географија) и себе школовао. Завршио сам у року. Касније сам ванредно уписао Филозофски факултет и дипломирао историју и географију. Имао сам 28 година. Па, кажу да сам био најбољи ванредни студент на том факултету. Већ сам био ожењен. Миља је у Бродарево дошла из Сјенице да ради у школи где сам и ја тада радио. Одговарала ми је њена педантност, прецизност, однос према ученицима. Били смо подстанари у Бродареву од 1973. до 1980.године. Кредитима смо изградили ево ову кућу. Јесте, скромна је, ни данас нема фасаду. Био сам наставник разредне наставе у Бродареву од 1972. до 1978. године. Родитељи су тада давали подршку наставницима. То су биле генерације надарене деце која су живела у скромним условима. Захваљујући таквој деци и ја сам стекао афирмацију водећи их на такмичења, имали смо успеха. На окружном такмичењу „Тито-револуција-мир“ моја група ученика је победила.

Да ли сам себе видео као политичара? Не, нисам. Пошто сам био у синдикалној организацији школе, доспео сам у Општинско синдикално веће, а онда у Општинску конференцију Социјалистичког савеза радног народа, Општински комитет. Бродарево и школа су ме предлагали јер су осећали да могу да помогнем, постао сам одборник али наглашавам да је све то тада био волонтерски рад, уз све друге обавезе, ништа није плаћано, осим аутобуске карте. Нисам то осећао као терет већ као изазов. Имао сам 30 година када сам изабран за председника ОК ССРН и то је била прва професионална политичка функција. Та организација је представљала најшири фронт друштвених снага, обједињавала је све сегменте друштвеног живота. Око мене су тада били искусни људи, ауторитети, требало је улазити у дијалоге, предлагати нове идеје. Мој први говор био је у Милешеви, пред руководећим људима у држави, када су настављени радови на пробијању тунела. Обећавам да ћемо имати ускоро ту путну везу, а ето, до данас није ништа од тога било иако су то били државни планови. После двогодишњег мандата, стигао је позив Службе државне безбедности и после обуке радио сам на информативно-обавештајним пословима. Била је 1980.година и тада је та служба била привржена заштити уставног поретка и безбедности људи. Не, нису били још видљиви знаци распадања државе, иако је то година када је умро Тито, али сам знао из извора да је ЦИА зацртала да Југославија нестане за 10 година. То се и десило. Тада нам је изгледало да је то немогуће. Био сам на том месту 2 године, а онда је затражено да прихватим дужност председника Извршног савета. Било је пресудно што сам из Бродарева, што имам добре контакте са селима. Било је време развоја, имали смо велике инвестиције, улагали у проширење предузећа, нема још политичких превирања током четири године мог мандата, све тече складно. У Бродареву смо отворили нове две фабрике, било је преко 1000 запослених. До тада највећи проблем било је вишедеценијско најављивање изградње хидроцентрале у Струговима и план да се Бродарево потопи и од 1968. изгледало је да је то готово, јер се о томе говорило кроз државне планове. То је успорило развој целог тог краја, инфраструктуре, изградње стамбених зграда, индустрије. Друштвени и политички рад наставио сам као секретар СИЗ-а образовања, улагало се у школске објекте. А онда 1989.почињу политичка превирања и поделе на основу политичких оријентација. У политику улази Текстилни комбинат са 36 захтева и то изазива политичке пукотине. Долази до митинга радника и смене политичког руководства. Заузима се став да се председник скупштина општина бира на референдуму, директним изјашњавањем грађана. Ја сам већ био изабран за директора школе у Бродареву али делегација из општине захтева да прихватим кандидатуру. Тада се нико од могућих кандидата није усудио да прихвати да иде на референдум. Какву сам опцију требало да браним као кандидат? Ја сам прихватао одређене демократске промене везане за утицај људи на изборне процесе јер сам био противник било којег монопола и спрега група. И као члан Комитета СК залагао сам се за концепт промена али нисам био за излазак на улице, не мислим да улица доноси ту врсту промена јер се системске промене морају догађати у институцијама. Ја сам на изборној листи био једини кандидат званичне политике и члан Савеза комуниста. Два друга кандидата су били из групе грађана. На референдуму сам добио толико гласова да сам и сам био изненађен. Близу 70 одсто грађана од изашлих изјаснило се за мене. То је било огромно поверење. Тада сам се зарекао да ћу то оправдати и показати да сам слуга народа, а не вођа или руководилац који о свему одлучује. Да, веровао сам у идеју Савеза комуниста и тада и касније али оног чистог и честитог језгра, а не оног дела који је носио клицу деформације. Не оспоравам ја другачија мишљења али деформације почињу од врха. Да, био сам једини председник кога је народ бирао али тада се није бирао председник општине већ Скупштине општине. Штета је што се од тога одустало. Да ли је демократичније када народ гласа директно за људе или за партијске листе? Да, био сам на том месту 1990, 1991, 1992. Веома тешке године и за Пријепоље. Почиње цепање Југославије, идеје југословенства, не зна се да ли ЈНА још постоји или не, почињу ратови. Ја сам веровао да ЈНА још може да сачува Југославију и спречи рат. Али сепаратизам је био у савезном врху који су помагале велике силе и обавештајне службе. Очигледно је било да процес води у све теже расколе. Пуца идеја братства и јединства. За посланика у Скупштини Републике Србије изабран сам 1992. а онда у веће Савезне скупштине тада Заједнице Србије и Црне Горе. То је време патриотско-слободарског заговарања да се подржи ЈНА, а с друге стране резервисти је напуштају, почињу митинзи. Страшна су политичка, национална и верска превирања, неповерење људи. Све је то требало обуздати јер су на сцени највеће људске страсти. Пријепоље је спасио велики број честитих људи који су својом свешћу прихватили да треба да сачувамо поверење и мир. Никада то себи не бих приписао као заслугу али јесам све учинио да се сачува тај мир и минимум поверења и коегзистенције јер су око нас почињали оружани сукоби. И као посланик сам износио ставове који су били за очување Југославије, мирно решавање кризе. Треба се сетити да је 1990. СК нестао, а да га формално наслеђује СПС али не и суштински. Ја сам прихватио програм социјалне и националне правде и једнак третман грађана. Ја сам против националних партија. Од 1996. нисам члан ни једне странке. Тражио сам 1992.године да ме разреше са места председника Скупштине општине да не бих акумулирао функције мислећи да ћу као посланик више допринети Пријепољу, да се решавају проблеми јер није се могло без републичких средстава. Био сам посланик до краја те године. Требало је да се одрже превремени избори и ја сам од чланова ГО СПС сазнао да су у Пријепољу припремили предлог да мене елиминишу као кандидата што ме зачудило јер сам сматрао да сам изградио солидан посланички реноме. У Пријепољу тада почиње ескалација политичког жонглирања и политичких флоскула на начин који је мени био толико стран и неспојив са мојим уверењима, да сам одлучио да се вратим у бродаревску школу. Нико ме чак није ни питао шта ћу и где да радим. Нисам хтео да померам постављеног директора, отворено је место помоћника, истовремено сам изводио и наставу наредних 8 година. Директор школе постао сам 2000. и остао до пензије 2010.године. Да, у том периоду проширили смо школу, инвестира се у реновирање, добијамо донације од међународних организација, изграђена је школа у Завинограђу, ревонирали смо школе у Ивезићима, Заступу, урадили пројекат за фискултурну салу. Моја доследност у ставовима? Незахвално је говорити о себи јер се то може злоупотребити али доследан сам био увек у поштовању законитости, кредибилитета надлежних органа и државних институција, правде и правичности, истине и хуманости. Мислим да сам остао доследан људским вредностима које нису умрле, иако их је покрила тама онога што људи исказују као злобу, мржњу, пакост, подлост, измишљотине, што се може назвати и организовано јавно лагање. Не, не осећам се сада као аутсајдер. Ја сама задовољан својим радом и животом јер сам стицао познанства и успостављао добре односе са људима који су имали углед, који су волонтерски радили за друштвене интересе, били морално јаки и доследни упркос притисцима. Уживао сам велико поверење у селима, људи су се искрено опходили и не смета ми што су ме у Пријепољу називали „сеоски председник“. Сматрам да сам до данас остао скроман и једноставан и никаква ме функција није одвојила од људи, а највише сам се посвећивао увек онима којима треба помоћ. Шта ми је било најтеже? Бројна су била искушења, али никада нисам доживео тешку увреду, понижење или претње осим анонимну 1992.када су ми претили кћеркама. Упорно залагање за праведност, правду и једнакост независно од идеологија, партија и религија остаје моје доживотно упориште. На свим радним местима био сам захтеван и одлучан да се поштују ред и рад, понекад сам доносио брзоплете одлуке али никад тенденциозно. Чувао сам се спрега, корупције и непотизма, препознавао човечно од нечовечног, национално од националистичког. Нисам допустио да присегнем ни за најмањом материјалном користи, нити ме то могло одбити од убеђења. Моја скромност је злоупотребљавана и од челника општине, па су пежоративно говорили како се „гурам у аутобусу до Бродарева“. Само једном ме службено возило довезло из Пријепоља кући јер сам радио цео дан до касно у ноћ. И као посланик путовао сам само возом, никада службеним аутомобилом.

Да ли се све то исплатило у животу?! Мене то питање не прогања.

Индира Хаџагић

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Maj 2018
NPUSČPS
12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

2115734
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
2103
2416
24484
76620
54994
2115734

Vaš IP: 54.81.78.135
2018-05-26 19:54