Времеплов „Полимља“ - ИНТЕРВЈУ: ДР ЗОРАН ЂИНЂИЋ - ПОЛИТИЧАР МОРА БИТИ ПРИСТРАСАН

  12 Mart 2018

( На дашањи дан пре 15 година убијен је премијер Владе Србије др Зоран Ђинђић. Шта је говорио пре 24 године, тада као председник опозиционе Демократске странке...)

Први пут др Зоран Ђинђић био је у Пријепољу када је промовисана Демократска странка у нашем граду, а на јавној трибини говорили су управо Ђинђић и Коста Чавошки. Те 1990. године Зоран Ђинђић је био млад политичар који је био занимљив пре свега због свог имиџа. Тада је носио минђушу и имао косу везану у реп. У међувремену, др Ђинђић се променио.

Да ли је та промена имиџа у ствари и промена ваших тадашњих ставова?

-Многе промене се јесу десиле и сваки човек мора да се прилагођава променама, осим ако не уображава да је он центар света и да то што се дешава око њега на њега уопште не утиче. Али ја мислим да то није аутентичан живот већ живот под стакленим звоном. И они који кажу да неће да се мењају, да немају потребу да се мењају, они немају поштовање за тај живот који се око њих одвија. Моја се и позиција променила. Ја сам тада себе видео у одређеном кругу, кретао сам се у интелектуалној јавности, субкултурној, којој је припадао мали број интелектуалаца и који су имали неке своје стандарде.

Бавећи се политиком, ја више нисам спадао у мали број људи, већ је мој циљ био да што већи број људи разуме моје циљеве и ставове и да их прихвати. Та моја жерља може се остварити само кроз прихватање људи којима се обраћам. Пошто су њихова схватања о томе како треба да изгледа један политичар мало другачија од тог једног уског круга интелектуалаца из 1990. ја сам морао да променим свој имиџ.

Ако говоримо о промени имиџа то је најмање што сте могли да учините. Да ли сте правили неки већи, значајнији компромис за једну политичку личност?

-Највећи компромис је био у процени брзине промена које се могу десити у Југославији. На почетку сам веровао да ће оне ићи брзо и да треба бити радикалан у захтевима. У међувремену сам, на основу искуства, кориговао своја уверења и дошао до сазнања да ће промене у Србији ићи много спорије, да то треба прихватити као чињеницу и да не вреди због тога бити фрустриран. У том погледу сигурно да се доста тога променило у мом суштинском политичком наступу. Дакле, не само у изгледу, него и у мојој спремности да пристанем на компромисе на које 1990. године не бих пристао. Сада мислим да се само компромисима може нешто променити у Србији.

Пошто рекосте да је било компромиса, свакако један од њих је то неко обраћање националном, истицање националног у први план, па и кокетирање са популизмом, што је било карактеристично у вашој прошлој изборној кампањи. Ако схватамо демократију као, рецимо, скуп индивидуалних слобода, што је једноставна дефиниција, а ако је национални дух карактеристичан за колективизам, да ли је ту нека колизија? Да ли је и ту компромис једне странке која је у свом наслову демократска и грађанска?

-Онај ко се на реалистичан начин бави политиком мора да буде свестан реалних проблема и реалног стања у развоју демократије и свести у којој се друштво налази. Наш реално највећи проблем јесте проблем стварања државе и он се на нашим просторима појављује као проблем националних држава. Лако је издвојити се из свега тога и рећи: ја ћу да будем космополита, демократа, пацифиста јер то постоји у неким другим државама и стандардима неког политичког понашања, и са презиром гледати на све што се дешава овде. Али то се може урадити само по цену губљења контакта са реалношћу. Јер реални проблеми овде јесу испод неког историјског нивоа на којима се налази модерни свет. Ми решавамо пробелеме које су модерне државе решиле пре 200 година. Можемо једино да покушамо, уз свест о њиховој архаичности, о њиховој заосталости, да те проблеме решимо и да се прикључимо модерним народима. И утолико је окретање националној проблематици, што се тиче наше странке, мотивисано само жељом да се ти проблеми што пре реше, а да се њихово решавање не препусти политичким снагама које исто припадају прошлости. Наш циљ није да се све то конзервира, да ми останемо на нивоу 19. века и зараћених племена, већ да почнемо да се бавимо основним питањем модерног света, а то је економија.

А штро се тиче популизма он није игра. За свако решење у Југославији потребна је подршка већине народа јер ће свако трајно решење захтевати одрицање од већине људи. Због тога ми идемо у народ да тражимо ту подршку. Јер ово стање не пружа ништа. Оно нема развојну перспективу. То је само преживљавање.

Изјавили сте 1990. године да Демократска странка никада неће тражити савезнике који се залажу за националну државу или теже националним државама. Па, ипак, сведоци смо да сте Ви у контакту са Радованом Караџићем и то је савезништво чак могуће. Како то објашљавате?

-Не ради се о политичком савезништву. Ради се о нашем покушају да нађемо неко решење за један проблем који смо затекли у касној фази-фази рата и распада. Кад се Југославија распала било је јасно да ће се распасти по националним шавовима. И ми смо знали да ће доћи до сукоба. Ми не видимо никакво решење ако се затворе очи и каже: како ће Босна остати ако није опстала Југославија? Међутим, ако Југославија није опстала, неће ни Босна. Само је боље да то урадимо мирно ако мора да се распадне.

Како мислите мирно, кад се тамо води рат који има размере катастрофе са огромним бројем жртава?

-Па, мирно би могло бити сада, ако одлуче да се то реши. Да су људи то хтели тамо они би одбили да се Босна распадне, рекли би да желе да живе заједно и ми би то подржали. Али људи бркају жеље и стварност. Ми нисмо желели да се то деси али то је ралност. То се десило. Ми, Демократска странка јесмо за мир, али за разлику од пацифистичких странака, ми питамо: а који услови треба да буду испуњени да би заиста дошло до мира? Ми смо схватили да ће се Босна распасти и да ће доћи до стварања лабаве конфедерације унутар Босне и Херцеговине. И у том покушају да и ми учествујемо на конструктиван начин, ми смо покушали да утичемо на једну од тих страна. Ми смо имали став – немојте да разбијате државу јер ће то много да кошта. Боље је да постоји била она добра или не. Били смо за очување Југославије ако је могуће, а ако није могуће, онда је природно да ће сваки народ, када се држава распадне, за себе покушати да узме максимум.

Је ли отуда онај ваш усклик: «Ја навијам за Србе». Обзиром да сте рекли да политичар мора да се определи за једну страну, ја бих вас молила да растумачите то навијање јер је свако навијање острашћеност а острашћеност има за последицу сужену свест. Да ли политичар себи може да дозволи – да навија и да има сужену свест?

-Па, мора да навија, иначе је лицемеран, и врло тоталитаран јер онда каже да је он изнад тога. Политичари морају да буду пристрасни и што пре схвате, то ће бити више демократе. Његов став је само једна страна истине и онај други има право да навија за другу страну али да не буде његов непријатељ, него да је та конкуренција и у политици као и у спорту састављена од више страна и свака страна има право на своје виђење, а да није ни црна, ни злочиначка, већ напросто – друга страна. Тек, онда, можемо да успоставимо коегзистенцију. Тиме што сам рекао да навијам за Србе ја сам признао право неком да навија за Хрвате. Толико јер очигледно у овим националним споровима да су сви пристрасни и да нема објективних, да би много просвећености значило да то све три стране кажу: «Ми смо пристрасни»! И кад ми кажемо да су над нама извршени злочини а да их ми нисмо чинили – то је само зато што смо ми пристрасни. Тако је и са другом страном. Ми као партија, тренутно, више водимо рачуна о интерсима пензионера и девизних штедиша него о интересима људи који су имућнији. Више водимо рачуна о «законима о ревалоризацији» који враћају процес приватизације...

Недавно су Вас назвали «умивени Шешељ». Шта то значи?

- Не значи ништа (смех). Свако ко прати мој политички развој и развој Војислава Шешеља видеће да нема ни једне додирне тачке и ни у једном тренутку је није било у последњих 20 година.Али постији један цели «литерарни род» клеветања, дисквалификовања, који под формом «слободне и нецензурисане речи» као кад канту прљаве воде проспете, не бира речи. Прочитао сам скоро интервју једног опозиционог лидера који каже:»Ђинђић је до пре годину замерао тој странци што се враћа на равногорски програм и афирмише Дражу Михајловића да би тај исти Ђинђић рекао да је за Дражу Михајловића и тај програм». Ја то никад у животу нисам рекао и то је таква бесмислица да не знам колико бих морао бити пијан да би то и у пјанству рекао. Али то су механизми нашег вишестраначког живота где култура међусобног опхођења није утврђена. Покушавам да се држим изван тога.

Да ли имате утисак да је од 1990. до 1994. године дошло до померања у Демократској странци и да је доста отишло угледних људи из света уметности и културе до којих је ваша странка држала јер сте имали имиџ интелектуалне странке, а дошло је до размимоилажења и са представницима крупног бизниса који су такође каракетрисали вашу странку?

-Јесте, дошло је до значајних персоналних измена у странци и мислим оним темпом којим смо и ми постајали професионалан организација губили смо људе који су били у нашој странци из ентузијазма из једне опозиционе емоције, више него из жеље да се баве политиком и нешто мењају на дужи рок. Због наше оријентације ка томе да постанемо професионална организација која ће на јасан начин спроводити своје циљеве, у тој мери смо имали и поремећаје и неки људи који су задатак опозиције видели у неком глобалном негирању система и других који су га видели да стално са неког моралног становишта критикују власт су били незадовољни. А у мери у којој смопостајали народна странка која неможе да води рачуна о интересима малог броја људи, губили смо симпатије крупног капиртала.

Ово што сте учинили са разоткривањем Ваше имовине, што сте понудили јавности на увид ту имовину то се квалификују овако или онако, али се исто тако зна да је за време афере око Дафимент банке и ваше име спомињано, да се помињало како вам је Дафина купила ово или оно и да имате велики капитал на Кипру. То шуровања са «великим бизнисом» у времену када се много говорило о ратном профитерству и криминалу, шта то значи за Вас лично и странку?

-Нисам никада имао везе ни са Дафимент банком ни са сличним пословима. То сам покуша да докажем али то код нас иде тешко. Тражио сам да ми докажу супротно. Наше иницијатива да се политичари обавежу да јавности презентују своју личну имовину управо иде у том правцу да се пресеку те приче. Ми кажемо, ако се усвоји тај закон, сваки носилац јавне и политичке функције биће обавезан да да евиденцију своје имовине и порекла те имовине, а кривично дело је ако нешто изостави. Ја сам дао списак своје имовине и рекао сам – ако неко пронађе нешто мимо списка да му судски то уступам. Моја имовина је релативно скромна. Ја имам доказ о њеном пореклу. Ја сам 12 година живео у Немачкој и успео сам да купим стан у Београду и да имам 100.000 марака ушређевине. То је скромно. Код нас је остао тај континуитет Државне безбедности која је увежбала механизме компромитовања. Од кулака и народних непријатеља 1945 – до издајника пре две три године, па сада до ратних профитера и хушкача.

Ви сте заинтересовани за превремене изборе. Са којим то гласачима рачунате? Да ли мислите да се нешто променило за Демократску странку у односу на претходне изборе?

-Променила се атмосфера у друштву. Људи су много више окренути економским проблемима и зинтереовани смо за функционисање система, оног што им обезбеђује пензије и плате. Више нису спремни да све то жртвују за апстратктне идеале. Пре коју годину људима није било важно што им је пензија 2 марке, важно је да ми сачувамо национално достојанство, да се не сагињемо. Ово сада време ми посматрамо као отрежњење. После 4 године контузије и лажних обећања ми смо се приближили отрежњењу, где људи размишљају о свом стандарду. Ми за то имамо решења као што нисмо имали решење за то:»Србија се сагињати неће» јер нама то није разумљиво. Србија није једна особа па да се сагне или не сагне. Ми нисмо имали тада одговор јер је то била замена теза и померање пажње на друго поље где решење заправо није ни могуће.

Индира Хаџагић

(„Полимље“, 28.октобар 1994.)

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Decembar 2018
NPUSČPS
1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

2733751
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
287
2499
4876
47066
99483
2733751

Vaš IP: 3.82.51.133
2018-12-19 01:10